KLIMATSKA PANIKA 2.0! Karte u jarko crvenoj boji i lažni podaci temperaturnih merenja
Leto je na severnoj hemisferi, tako da su panične najave na snazi. Avaj, trenutno nije tako u Velikoj Britaniji gde je leto postalo izrazito hladno. Dalje na severu je takođe veoma razočaravajuće i uglavnom odsutno u javnim štampanim materijalima. Arktički morski led nastavlja svoj stabilan decenijski oporavak, a trenutni nivoi ledenog pokrivača Grenlanda su iznad proseka 1981-2010. Ali bez obzira na to – afričke zemlje koje okružuju Saharu i obližnje lokacije u južnoj Evropi uvek mogu garantovati da će podići radost, zajedno sa Dolinom smrti u pustinji Arizone. Zagarantovano izazivanje straha od klimatskih promena je ovde, svakog dana u nedelji.
Bilo da pada kiša ili da je suša, poplava ili suša, vreme se nemilosrdno koristi da nas ubedi da prihvatimo kolektivistički plan Net Zero. Prošle nedelje, jaka kiša izazvala je iznenadne poplave u Vermontu. USA Today je tvrdio da su „dramatične poplave” bile retke u Vermontu, dodajući: „Očekujte više poplava usred klimatskih promena”. Bi-Bi-Si je izvestio o događaju, dodajući rutinsku uplašenost da „klimatske promene čine ekstremne padavine verovatnijim“. Ono što nedostaje u svoj ovoj propagandi jeste bilo kakav dokaz tvrdnji i svaki pokušaj da se loše vreme stavi u istorijsku perspektivu.
U radu koji razmatra klimatsku varijabilnost prirodnih opasnosti američke države, koji je 2002. godine objavilo Vermontsko istorijsko društvo, navedeno je:
Jedna od najrasprostranjenijih opasnosti koja pogađa i obeležava pejzaž Vermonta su poplave. Retko koja godina prođe, a da se ne prijavi poplava značajnih razmera u najmanje jednom od 14 okruga Vermonta ili možda u celoj državi, što ovo čini opasnost broj jedan u celoj državi.
Dana 4. jula, Matt McGrath iz Bi-Bi-Sija je izvestio da je prosečna svetska temperatura dostigla novi dnevni maksimum od 17°C. McGrath je delimično pripisao porast „tekućim emisijama ugljen-dioksida“ i izneo stav da će jul biti najtopliji mesec u 120.000 godina. Zagonetka je kako to neko može znati.
Ispostavilo se da je najtoplija dnevna tvrdnja, koja je obezbedila mamac za klikove za naslove širom sveta, bila proizvod kompjuterskog modela pod nazivom Climate Reanalizer, koji je izdat na Univerzitetu u Mejnu. Operateri su možda osetili osećaj krivice zbog široko rasprostranjene upotrebe njihove modelirane prognoze, primetivši, nekoliko dana kasnije, da se veći deo povišene globalne temperature „može pripisati vremenskim obrascima na južnoj hemisferi koji su doneli topliji od uobičajenog vazduh u nekim delovima Antarktika”. Drugim rečima, dugoročne klimatske promene, ljudske ili prirodne, nisu imale nikakve veze sa bilo kakvim porastom, to je bio lokalni meteorološki događaj.
Važno je razumeti da su svi ovi „zapisi“ zasnovani na istorijskim podacima koji su nepotpuni, često netačni i retko stariji od 100 godina. Temperature mora na južnoj hemisferi do nedavno su se beležile iz kante bačene sa broda u prolazu. Svi glavni skupovi podataka o temperaturi površine zemlje su opustošeni rastućom lokalnom temperaturom u gradskim sredinama, a nedavne temperature su dodatno „zagrejane“ na retrospektivnoj osnovi putem „prilagođavanja“. Postavljaju se sve veća pitanja o tačnosti mnogih podataka, pri čemu je Meteorološka služba Ujedinjenog Kraljevstva spremna da objavi ‘zapise’ sa piste koju koriste borbeni avioni Tajfun i drugih lokacija za koje Svetska meteorološka organizacija navodi da imaju procenu greške do 2°C. U međuvremenu, najtačniji zapis o temperaturama vazduha koji imamo sastavljen je iz satelitskih podataka od strane naučnika sa Univerziteta Alabama u Hantsvilu i to pokazuje manje zagrevanje od 1979. Rezultati se retko beleže u mejnstrim medijima, a prošle godine je Gugl demonetizovao jednog od kompajlera zabranjujući mu da prima novac iz njegove AdSense šeme.
Mikrobiolog: „Stavljaju hemikalije koje izazivaju rak u kovid vakcine“https://t.co/Cz16LCVKvg
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 18, 2023
Istoričar klime Toni Heler objavio je kratak film u kome napominje da su „lažni istorijski podaci“ i svetlo crvene mape ključni alati koji se koriste da bi se ljudi uplašili da se pridržavaju anti-energetske agende. Najviša temperatura ikada zabeležena na planeti bila je 58°C u libijskoj pustinji, a rekord je postojao 100 godina pre nego što su klimatski alarmisti uspeli da ga izbrišu iz zapisa. Temperature iznad 50°C nisu nepoznate u Libiji, sa 50,2°C zabeleženim u junu 1995. u Zuari.
U prošlosti, Heler primećuje da su temperature preko 38°C zabeležene na Aljasci pre više od 70 godina. Sovjetska meteorološka služba je 1957. godine izvestila o sedmičnoj temperaturi od 38°C severno od arktičkog kruga. U Finiksu, u Arizoni, bilo je 18 uzastopnih dana od 43°C 1974. godine, u jednom trenutku, primećuje Heler, kada je postojao strah od globalnog zahlađenja. Ovaj rekord bi mogao biti oboren u bliskoj budućnosti, nastavlja on, ali to neće imati nikakve veze sa globalnim zagrevanjem, kao što temperature 1974. godine nisu imale nikakve veze sa globalnim zahlađenjem. U SAD će verovatno biti najviše 38°C u Teksasu i pustinji na jugozapadu, primećuje Heler, ali 1936. godine, 13 država je bilo iznad 43°C, a 30 je prešlo 38°C. U Ilinoisu je bila preko 45°C, a prijavljeno je da ljudi umiru od vrućine u Detroitu po jedan na svakih 10 minuta.
Činjenica je da je procenat Sjedinjenih Država koji dostiže 38°C negde tokom godine naglo opao od 1930-ih.
Gornji grafikon pokazuje da je od sredine 1930-ih, broj američkih meteoroloških stanica koje beleže najmanje 38°C (100°F) opao za polovinu. Pored toga, pokazuje trend naglog opadanja od početka veka. Ljudi na vlasti, tvrdi Heler, zalažu se za nestanak fosilnih goriva koristeći lažne statistike i krvavo crvene karte. Crvena vatra pakla, kaže on, oduvek su korišćena da bi se javnost uplašila da se povinuje.
