U Škotskoj posečeno 16 miliona stabala za razvoj vetroelektrana

Skoro 16 miliona stabala je posečeno na javnom zemljištu u Škotskoj da bi se otvorilo mesto za vetroparkove, priznao je ministar SNP-a usred velike inicijative da se podigne još turbina.

Mairi Gougeon, sekretarka za ruralna pitanja, procenila je da je od 2000. godine posečeno 15,7 miliona stabala na zemljištu kojim trenutno upravlja agencija za šumarstvo i zemljište Škotske (FLS) – što je ekvivalentno više od 1.700 stabala dnevno.

Ona je insistirala da postoji pretpostavka planiranja u korist zaštite šuma i da se od investitora vetroelektrana očekuje da preduzmu „kompenzatornu sadnju na drugom mestu“.

Ali Liam Ker, škotski torijevski poslanik, rekao je da će javnost biti „zaprepašćena“ ukupnim brojem i naveo je zabrinutost zbog razvoja događaja, a to su iznele i „zajednice širom zemlje“.

Škotska već ima turbine koje su teoretski sposobne da generišu 8,4 GW snage, što je više od polovine ukupne snage u Velikoj Britaniji, ali ministri SNP-a žele da dodaju još 8-12 GW.

Zaštita netaknute prirode razvodnjena

Njihov najnoviji okvir za planiranje smanjuje kontrolu nad izgradnjom više turbina, i smanjuje zaštitu netaknute prirode.

John Muir Trust, dobrotvorna organizacija za očuvanje prirode, upozorila je da je novi prag za dozvoljavanje kompanijama vetroelektrana da grade turbine na netaknutom zemljištu toliko nizak da je nemoguće da ga ne ispune.

Cilj SNP-a za energiju vetra takođe uključuje zamenu postojećih turbina koje se možda bliže kraju svog radnog veka sa još višim i većim verzijama, proces koji se naziva „ponovno napajanje“.

Ranije ove godine se pokazalo da neki žele da podignu turbine visoke do 260m, što je ekvivalent više od 60 dvospratnih autobusa.

U pismu gospodinu Keru od 13. jula, gospođa Gougeon je rekla da je od 2000. godine posečeno oko 7.858 hektara drveća kako bi se otvorilo mesto za vetroelektrane.

Sa prosekom od 2.000 stabala po hektaru, rekla je: „Ovo daje procenu da ukupno 15,7 miliona stabala su posečena kako bi se olakšao razvoj vetroparka“.

Ministar je dodao: „Uklanjanje treba dozvoliti samo tamo gde bi se postigle značajne i jasno definisane dodatne javne koristi“.

👉 Njujork tajms: Smrtni slučajevi od COVID-a preuveličani za skoro trećinu
https://t.co/KtPbfOHQc9

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 20, 2023

„Kompanije moraju da obezbede kompenzatornu sadnju“

„Tamo gde se šuma ukloni u vezi sa razvojem vetroturbina, od investitora se generalno očekuje da obezbede kompenzatornu sadnju kako bi se izbegao neto gubitak šumskog zemljišta“.

Ona je rekla da će mnoga posečena stabla biti „ponovo posađena na licu mesta“ ili zamenjena na drugom mestu, a da je velika većina bila deo komercijalnog useva koji bi ionako bio posečen „na kraju njihove rotacije“.

Ali Ker je rekao: „Većina ljudi će biti zaprepašćena kada vidi broj posečenih drveća da bi se napravio prostor za vetroelektrane“.

„Mnogo puta su me kontaktirale ruralne zajednice širom zemlje koje su dovodile u pitanje lokaciju ovih dešavanja, deleći opravdanu zabrinutost ne samo zbog vizuelnog uticaja, već i štete po divlje životinje i poslovanje. Sada saznajemo da postoji značajna šteta kada je u pitanju drveće“.

On je rekao da ministri „moraju biti u toku“ sa „značajnim troškovima“ koji bi mogli nastati zbog postavljanja vetroelektrana.

FLS je saopštio da je zasadio više od 500 miliona stabala od 2000. godine i da je količina posečenih za vetroparkove otprilike jednaka njegovom godišnjem programu sadnje.

Portparol je rekao: „Obnovljiva energija proizvedena iz vetroelektrana je ključni element u odgovoru Škotske na klimatske vanredne situacije i pomeranje ka neto nuli, a infrastruktura na zemlji kojom upravljamo stvara dovoljno energije za 600.000 domova“.

Morag Votson, direktorka za politiku trgovinskog tela Scottish Renewables rekla je: „Nestabilna cena uvezenog gasa dovela je do toga da potrošači energije trpe neke od najviših cena ikada, pored klimatske vanredne situacije što znači da je potrebno smanjenje količine ugljenika koji emitujemo što je pre moguće“.

„Izgradnja novih vetroelektrana – najjeftiniji oblik proizvodnje električne energije – rešava oba problema istovremeno”.

Nulta Tačka/Telegraph