Vrhunski klimatolog razotkriva histeriju da je ovo najtoplija godina ikada
Novi rad dr Judith Curry razotkriva klimatsku histeriju oko ovogodišnjeg toplog vremena.
Ugledna naučnica o klimi došla je do nekih interesantnih odgovora ispitujući nedavne promene u toplotnoj ravnoteži i vrha atmosfere i unutrašnjih tokova koje pokreću vazdušne i okeanske struje na površini.
Daily Sceptic izveštava: Ona je takođe razmotrila doprinose prelaska sa El Nina na La Ninu, podvodne vulkanske erupcije Hunga Tonga i promene atmosferskih aerosola uzrokovanih brodovima koji koriste manje zagađujuća goriva. Svako povećanje efekta staklene bašte od povećanja ugljen-dioksida „izgubi se“, navodi ona.
Ovaj poslednji zaključak će, naravno, značiti da će Karijin odličan rad biti ignorisan u mejnstrim medijima, koji uglavnom prate stav UN IPCC da većinu klimatskih promena izazivaju ljudi koji sagorevaju fosilna goriva. Karijino istraživanje je detaljan naučni rad, a ceo rad se može videti ovde. Pokušaću da istaknem neke od najznačajnijih karakteristika, pokazujući kako naučnici mogu da iskoriste moć posmatranja da dodaju svom znanju nešto o tome kako haotična i nelinearna atmosfera zapravo funkcioniše.
Po Karijinom mišljenju, nedavno zagrevanje u proleće/leto 2023. povezano je sa porastom toplotnih tokova na vrhu atmosfere. Rečeno je da zagrevanje odražava povećanje dolaznog kratkotalasnog zračenja – u suštini sunce je malo svetlije – smanjenje visokog nivoa oblačnosti, uticaj smanjenih aerosola sulfata brodova, smanjeni obim snega i leda i erupcija Hunga Tonga koja je izazvala 13% dodatne vodene pare u stratosferi.
U POŽAREVCU uvedeno vanredno stanje zbog tzv. afričke kuge svinja – Znate li šta sledi?https://t.co/5VVXC7AZfk
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 22, 2023
Na površini je došlo do anomalnog zagrevanja sunčeve svetlosti u srednjim geografskim širinama severne hemisfere, i Kari ponovo primećuje učešće redukovanih čestica sulfata iz brodskog goriva. Kažu da se istočni North Atlantic zagrejao od anomalno niskih turbulentnih toplotnih tokova, odražavajući slabe površinske vetrove, posebno u Karibima i Meksičkom zalivu. U srednjim/visokim geografskim širinama okeana južne hemisfere došlo je do snažnog hlađenja od površinskih turbulentnih tokova koji su povezani sa jakim brzinama vetra.
Kari daje nepristrasnu analizu nekih od anomalija, ili odstupanja od nedavno zabeleženih normi, u potpunoj suprotnosti sa histeričnim izveštavanjem u mejnstrim medijima. Ranije ovog meseca, BBC je izvestio da su okeanski toplotni rekordi oboreni, „sa mračnim implikacijama na planetu“. Dr Matt Frost iz Plimouth Marine Lab upozorio je da „okeane stavljamo pod veći stres nego što smo to činili u bilo kom trenutku u istoriji“.
Kari ističe da je trenutno zagrevanje u severnom Atlantiku „uporedivo sa promenama tokom uzastopnih tromesečnih perioda tokom zimske/prolećne sezone 1983, 1987, 1989. i 2010. godine”. Ovog puta vrhunac je pojačan relativno toplim početnim startom. Svako od ovih prošlih zagrevanja je praćeno hlađenjem približno jednake veličine u narednih 6-24 meseca, što je rezultiralo relativno malim neto promenama u temperaturama površine mora i toplotnom statusu gornjeg sloja okeana.
Trenutne anomalije temperature mora u severnom Atlantiku dešavale su se u „lučnom“ obrascu i to je potpis prirodne varijabilnosti. Kari takođe identifikuje još dve ekstremne prirodne varijacije. Oko 1970. godine došlo je do snažnog zagrevanja praćenog velikim padom temperature površine mora 1971. godine, što je označilo početak dugog perioda hladnih uslova i slabe aktivnosti uragana. Tokom 1994-95, atlantska višedekadna oscilacija prešla je u toplu fazu i ova morska struja je povećala površinske temperature oko luka u to vreme. Time je uveden period toplijih uslova koji „u nekim aspektima” ostaje do danas.
Nulta Tačka/DailySceptic
