AGENDAŠI NE SPAVAJU! JEZERO TUZ U TURSKOJ PRESUŠILO! „STRUKA“ TVRDI DA SU KRIVE KLIMATSKE PROMENE
Da agendaši ne spavaju, uvereva nas primer iz Turske. Izgleda da su za svaki problem na zemlji odgovorne klimatske promene. U ovom konkretnom slučaju minimalizovani su uticaji savremene, radno i kapitalno intenzivne poljoprivredne proizvodnje, a u prvi plan se ističe problem klimatskih promena, koji nije objektivan i daleko je od realnog stanja na terenu.
Zapravo čitalac će imati priliku da sam proceni i kritički promisli pre nego što donese zaključak o ovom problemu. Treba pri tom imati u vidu da su pritoke jezera Tuz preusmerene za navodnjavanje u poljoprivredi, zbog rastućih potreba za hranom i profitom. Izgrađen je veliki broj bunara sa crpnim stanicama i sistemima za navodnjavanje. Na stranu loše slike, svakako da nije lepo videti kako biljni i životinjski svet izumire, ali treba objektivne razloge opadanja vodostaja jezera predočiti čitaocima, a ne zastrašivati ih globalnim zagrevanjem…a sutra možda i nekim novim bolestima, u zavisnosti od potreba elitističke politike.
Vekovima je jezero Tuz u centralnoj Turskoj bilo domaćin ogromnim kolonijama flaminga koji migriraju i razmnožavaju se tamo kada je toplo vreme, hraneći se algama u plitkim vodama jezera.
Ovog leta, međutim, umesto uobičajene sjajne slike zalaska sunca i ptica, srceparajuće fotografije napravio je Fahri Tunc. Leševi mladunčadi flaminga i odraslih jedinki razbacani su po ispucalom i isušenom koritu jezera.
Jezero od 1.665 kvadratnih kilometara (643 kvadratnih milja) — drugo po veličini jezero u Turskoj i dom nekoliko vrsta ptica — ove godine se u potpunosti povuklo. Stručnjaci kažu da je jezero Tuz (na turskom Slano jezero) žrtva suše izazvane klimatskim promenama, koja je teško pogodila region, i decenijama štetne poljoprivredne politike koja je iscrpila podzemne vode.
„Bilo je oko 5.000 mladih flamingosa. Svi su stradali jer nije bilo vode,“ rekao je Tunc, koji je i na čelu regionalnog ogranka turske ekološke grupe Doga Dernegi. „Bila je to neverovatno loša scena. To nije nešto što mogu da izbrišem iz svog života. Nadam se da neću više naići na takvu scenu.“
Nekoliko drugih jezera širom Turske je na sličan način presušilo ili se povuklo na alarmantan nivo, pogođeno malim padavinama i neodrživom praksom navodnjavanja. Stručnjaci za klimu upozoravaju da je čitav mediteranski basen, koji uključuje Tursku, posebno u opasnosti od teške suše i dezertifikacije.
U jezeru Van, najvećem jezeru Turske, koje se nalazi na istoku zemlje, ribarski čamci više nisu mogli da priđu pristaništu prošle nedelje nakon što je voda pala na neuobičajen nivo, javila je televizija HaberTurk.
„(Imamo) porast temperature i smanjenje kiše, a sa druge strane, potrebe za vodom za navodnjavanje u poljoprivredi,“ rekao je Levent Kurnaz, naučnik sa Centra za klimatske promene i političke studije Univerziteta Bogazici. „Trenutno je loša situacija širom Turske.“
Studija zasnovana na satelitskim snimcima koju je sproveo turski univerzitet Ege pokazuje da je nivo vode u jezeru Tuz počeo da opada od 2000. godine, navodi turska državna agencija Anadolu. Jezero se ove godine potpuno povuklo zbog porasta temperatura, pojačanog isparavanja i nedovoljne kiše, navodi se u studiji.
Studija je takođe primetila nagli pad nivoa podzemnih voda oko jezera Tuz, hiperslanog jezera koje se prostire na turskim provincijama Ankara, Konja i Aksaraj.
Basen Konje u centralnoj Anadoliji, koji uključuje jezero Tuz, nekada je bio poznat kao turska žitnica. Farme u regionu okrenule su se gajenju profitabilnih, ali vodno intenzivnih useva kao što su kukuruz, šećerna repa i lucerka, koje su iscrpile zalihe podzemne vode, rekao je fotograf Tunc. Farmeri su iskopali hiljade nelicenciranih bunara dok su potoci koji napajaju jezero presušili ili su preusmereni, rekao je on.
Grupe za zaštitu životne sredine kažu da loša poljoprivredna politika vlade igra značajnu ulogu u propadanju turskih jezera.
„Ako im ne platite dovoljno novca, poljoprivrednici će zasaditi sve što je vodointenzivno i ostvariće zaradu. A ako im samo kažete da to nije dozvoljeno, onda neće glasati za vas na sledećim izborima,“ rekao je Kurnaz.
Prekomerna upotreba podzemnih voda takođe čini region podložnijim formiranju vrtača. Desetine takvih udubljenja otkrivene su oko okruga Karapinar u Konji, uključujući i onu koju su novinari Asošiejted presa videli pored novo ubranog polja lucerke.
Tunc, 46, rodom iz Aksaraja, tužan je zbog pomisli da neće moći da uživa u flamingosima sa svojim 7-mesečnim sinom kao sa svojim 21-godišnjim sinom. On se, međutim, nada da bi se jezero Tuz moglo obnoviti, ako vlada zaustavi poljoprivredu koja zahteva vodu.
Kurnaz, klimatski naučnik, manje je optimističan.
„Stalno govore ljudima da ne bi trebalo da koriste podzemne vode za ovu poljoprivredu i ljudi ne slušaju. U regionu ima oko 120.000 nelicenciranih bunara i svi ispumpavaju vodu kao da će ta voda trajati večno,“ rekao je Kurnaz.
„Ali ako ste na ravnom mestu, može da pada kiša koliko god želite i neće za kratko vreme napuniti podzemne vode. U centralnoj Anadoliji su možda potrebne hiljade godina da se popuni nivo podzemnih voda,“ додао је он.
Suša i smrt flaminga na jezeru Tuz bili su samo jedna u nizu ekoloških katastrofa koje su pogodile Tursku ovog leta, a za koje se veruje da su delom posledica klimatskih promena.
U julu su šumski požari opustošili delove šuma duž južne turske obale, ubivši osam ljudi i primoravši hiljade da pobegnu. Delove severne obale Crnog mora pogodile su poplave u kojima su poginule 82 osobe. Ranije je sloj morske sluzi, za koji se okrivljuju visoke temperature i loše upravljanje otpadom, prekrivao Mramorno more, ugrožavajući morski život.
Iako je Turska bila među prvim zemljama koje su potpisale Pariski sporazum o klimi iz 2015. godine, ta zemlja je odložila njegovu ratifikaciju do ovog meseca jer je nastojala da bude reklasifikovana u zemlju u razvoju umesto u razvijenu kako bi izbegla oštrije ciljeve smanjenja emisije. Turski poslanici izdali su deklaraciju kojom odbacuju status razvijene zemlje u isto vreme kada su ratifikovali klimatski sporazum.
U gradu Eskil, u blizini obale jezera Tuz, farmer Cengiz Erkol, 54, proverio je sistem za navodnjavanje na svojoj njivi koja uzgaja stočnu hranu.
„Voda više ne teče tako jako i obilno kao nekada,“ рекао је. „Imam četvoro dece. Budućnost ne izgleda dobro. Svaka godina je gora od prethodne.“
