Алуминијум (лат. aluminium, хем. симбол: Al) – метал без познате биолошке користи – присутан је у нашем свакодневном животу, од кухињског посуђа и козметике до вакцина и воде за пиће.
Растући број научних истраживања указује да овај неуротоксични елемент може допринети озбиљним здравственим проблемима, укључујући Алцхајмерову болест, поремећаје коштаног система и хормонске дисбалансе. Недавна студија објављена у часопису Archives of Toxicology наглашава ризике акумулације алуминијума у телу, док претходна истраживања показују да чак 80% испитаника има опасно висок ниво овог метала.
Алуминијум и хроничне болести
Алуминијум је трећи најзаступљенији елемент на Земљи, али његова индустријска употреба претворила је савремени живот у оно што стручњаци називају „добом алуминијума“. Лаган и јефтин, налази се у конзервама, паковању прерађене хране, антацидима, дезодорансима и вакцинама за бебе.
Данас деца до 18 месеци примају чак 17 вакцина које садрже алуминијум – четири пута више него пре четири деценије.
Стручњаци упозоравају да алуминијум у организму конкурише калцијуму, омета минерализацију костију и успорава раст беба. Поред тога, акумулира се у кључним органима – мозгу, бубрезима, јетри и штитној жлезди – где изазива оксидативни стрес и оштећује централни нервни систем.
Атмосферски алуминијум, настао из индустријских активности и земљишта, лако заобилази плућне одбрамбене механизме и директно улази у крвоток, узрокујући потенцијално озбиљну штету као што су рак плућа, оштећење бубрега, деформације костију, напади и анксиозност. Ово је значајно опасније него алуминијум који се унесе храном, јер га тело делимично може филтрирати.
Истраживачи из Београда повезали су висок ниво алуминијума у води за пиће са повећаним ризиком од Алцхајмерове болести.
Поред неуродегенерације, алуминијум омета рад неуротрансмитера као што су допамин и серотонин, доприносећи поремећајима расположења, несаници и когнитивном опадању. Такође нарушава метаболизам гвожђа, што може довести до анемије, а повезан је и са амјотрофном латералном склерозом (ALS), дисфункцијом бубрега и каријесом услед нарушене калцификације костију.
Рани симптоми токсичности алуминијума, као што су главобоља, депресија, палпитације и дигестивни поремећаји, често остају непримећени. У каснијим фазама могу се јавити губитак памћења, парализа мишића и конфузија. Дијагностика је сложена, јер крвни тестови често не одражавају укупан ниво алуминијума у телу; најпоузданија метода је анализа минералног састава длаке (HTMA) без претходног прања.
Смањење изложености и подршка детоксикацији
Први корак у смањењу токсичности алуминијума је избегавање додатне изложености:
- Коришћење кухињског посуђа без алуминијума, посебно за киселу или слану храну.
- Провера састава козметике, дезодоранса и лекова – многи садрже алуминијумске једињења.
- Пречишћавање воде за пиће, јер комунални водоводи често садрже остатке алуминијума.
- Избегавање прерађене хране у алуминијумском паковању и замена обичне соли морском соли.
Природне детокс стратегије могу помоћи у избацивању складиштеног алуминијума:
- Витамин Ц у већим дозама, хлорела и коријандер помажу у елиминацији тешких метала.
- Храна богата сумпором (бели лук, лук) стимулише глутатион, главни детоксикатор тела.
- Куркумин (из куркуме) смањује оксидативни стрес и штити од бета-амилоидних плакова повезаних са Алцхајмером.
Иако је потпуна елиминација алуминијума практично немогућа, смањење изложености и подршка природним детоксикационим путевима може значајно минимизирати дугорочну штету. Са растућом учесталошћу неуродегенеративних болести и везом алуминијума са бројним хроничним стањима, јавна свест и додатна истраживања остају кључни.
Нулта Тачка/Медији
