Po prvi put posle jedne generacije, američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) promenio je svoj zvanični stav o pitanju da li vakcine mogu izazvati autizam.
Reč je o promeni koja bi mogla da preoblikuje jednu od politički najosetljivijih i emocionalno najopterećenijih debata u savremenoj medicini.
U ažuriranju sajta objavljenom 19. novembra 2025. godine, agencija sada navodi da dugogodišnja tvrdnja „vakcine ne izazivaju autizam“ „nije zasnovana na dokazima“, jer naučne studije „nisu isključile mogućnost da vakcine primljene u najranijem detinjstvu izazovu autizam“.
Na stranici se takođe priznaje da su „studije koje ukazuju na moguću vezu ignorisane od strane zdravstvenih vlasti“.
Teško je preceniti značaj ovih izjava. Gotovo dve decenije one bi bile nezamislive za jednu saveznu javnozdravstvenu instituciju.
Jednako je upečatljiv i trenutak u kojem se ova promena dešava.
Ona dolazi u trenutku kada se politički i naučni pejzaž oko bezbednosti vakcina značajno menja unutar administracije Tramp–Kenedi.
Mesecima unazad, kritičari su optuživali ministra zdravlja Roberta F. Kenedija Mlađeg i nekoliko imenovanih zvaničnika administracije da zastupaju „nekonvencionalne“ stavove o bezbednosti vakcina.
Sada revidirani stav CDC-a dovodi agenciju bliže Kenedijevom dugogodišnjem stavu da su savezne institucije ignorisale ključne dokaze.
CDC objašnjava promenu pozivajući se na Zakon o kvalitetu podataka, koji zahteva da savezne komunikacije verno odražavaju dostupne dokaze.
Pošto studije nisu isključile mogućnost da vakcine u ranom detinjstvu mogu doprineti razvoju autizma, agencija priznaje da njena dugogodišnja kategorička tvrdnja nije bila naučno opravdana.
U ažuriranju se jasno navodi da naučna neizvesnost i dalje postoji, naročito kada je reč o vakcinama koje se daju u prvoj godini života.
Naučna neizvesnost konačno priznata
Informacije na sajtu prave jasnu razliku između rasporeda vakcinacije u ranom detinjstvu — koji uključuje DTaP, HepB, Hib, IPV, PCV i druge — i MMR vakcine (male boginje, zauške, rubeola).
Za MMR vakcinu, CDC i dalje navodi opservacione dokaze koji pokazuju „nepostojanje veze sa poremećajima iz spektra autizma“, uz ocenu da je zaključak potkrepljen „jakim nivoom dokaza“.
Međutim, agencija istovremeno priznaje da su te studije imale „ozbiljna metodološka ograničenja“ i da su sve bile retrospektivne epidemiološke analize — tip istraživanja koji ne može da utvrdi uzročno-posledičnu vezu niti da identifikuje podgrupe koje bi mogle biti podložnije riziku.
Ovakvo otvoreno priznanje ograničenja izuzetno je neuobičajeno za jednu saveznu instituciju kada govori o vakcinama i autizmu.
Kod rasporeda vakcinacije u ranom detinjstvu, pomak je još dramatičniji.
CDC se poziva na niz autoritativnih pregleda — uključujući procene Instituta za medicinu iz 1991. i 2012. godine, kao i pregled Agencije za istraživanje i kvalitet zdravstvene zaštite iz 2021. — koji svi zaključuju da su dokazi „nedovoljni da bi se prihvatila ili odbacila“ uzročna veza između ranih vakcina i autizma.
Drugim rečima, osnovno naučno pitanje ostaje nerešeno.
Politički dinamit
Politički kontekst čini ovu promenu još značajnijom. Senator Bil Kesidi, republikanac iz Luizijane i predsednik Odbora za zdravstvo Senata, bio je jedan od najglasnijih kritičara Kenedijevih stavova o vakcinama.
Kesidi je više puta insistirao da je nauka o autizmu i vakcinaciji „zaključena“ još pre mnogo godina. Sada CDC navodi da tvrdnja „vakcine ne izazivaju autizam“ ne ispunjava standarde zasnovane na dokazima.
Zapanjujuće, CDC navodi da se sporna rečenica i dalje nalazi na stranici isključivo „zbog dogovora sa predsednikom Odbora Senata SAD za zdravstvo, obrazovanje, rad i penzije“.
Implikacija da je formulacija politički, a ne naučni kompromis, nesumnjivo će privući pažnju Kapitol hila.
Advokat Aron Siri, koji godinama vodi sudske sporove protiv saveznih agencija u cilju veće transparentnosti o bezbednosti vakcina, izjavio je da ažuriranje predstavlja dugo očekivan pomak ka iskrenosti.
„Ovo je odličan korak u pravom smeru da CDC počne da govori istinu javnosti o svojim ranijim propustima i pogrešnim formulacijama“, rekao je Siri.
„Govoriti istinu i izviniti se zbog prethodnih pogrešnih tvrdnji jedini je način da CDC ikada ponovo izgradi poverenje javnosti“, dodao je.
Kako je afera Vejkfild oblikovala debatu
Godinama je svaki pokušaj ponovnog razmatranja pitanja vakcina i autizma bio obojen posledicama takozvane „Vejkfild afere“.
Povučeni rad iz 1998. godine objavljen u časopisu Lanset postao je sinonim za dezinformacije i omogućio je javnozdravstvenim institucijama da sve kasnije zabrinutosti odbace kao nastavak te kontroverze.
Taj slučaj je postao svojevrsni kulturni zaštitni zid.
Pozivanje na Vejkfilda bilo je najlakši način da se zaustavi svako preispitivanje, čak i kada su roditelji opisivali obrasce koji nisu imali veze sa MMR vakcinom, već sa sve obimnijim rasporedom vakcinacije u najranijem uzrastu.
Priznanje CDC-a da su dokazi za vakcine u ranom detinjstvu „nedovoljni da bi se prihvatila ili odbacila“ uzročna veza — i da su neke studije „koje podržavaju vezu ignorisane“ — razbija dugogodišnju praksu odbacivanja legitimnih pitanja pozivanjem na decenijama star skandal.
Šira rekonstrukcija sistema
Promena stava CDC-a uklapa se u širu rekonstrukciju koja je u toku širom saveznih zdravstvenih institucija u SAD.
Administracija Donalda Trampa naložila je nove revizije bezbednosti vakcina u okviru Nacionalnog instituta za zdravlje, ponovo aktivirala Radnu grupu za bezbednije vakcine u detinjstvu i oživela Savetodavni odbor CDC-a za imunizaciju.
Obrazac je jasan: institucije koje su nekada određena pitanja tretirale kao „dokazanu nauku“ sada ih ponovo otvaraju, a posledice će se verovatno osetiti širom sveta.
CDC sada priznaje da nauka nije isključila potencijalne veze za vakcine koje se daju u najranijem uzrastu.
Na sajtu se takođe navodi da „otprilike jedan od dva anketirana roditelja dece sa autizmom“ veruje da je vakcinacija igrala ulogu, najčešće ukazujući na vakcine primljene u prvim mesecima života ili oko prve godine.
Do sada su ti roditelji često dobijali odgovor da su njihove brige neosnovane. Nova formulacija agencije suštinski menja tu dinamiku.
Promena narativa
U Sjedinjenim Državama, javnozdravstvene institucije više neće moći da odgovaraju na roditeljske zabrinutosti prostim negiranjem.
Istraživači koji proučavaju moguće mehanizme — poput aluminijumskih adjuvanasa, neuroinflamacije, mitohondrijalnih ranjivosti i imunološke aktivacije — naći će se u okruženju koje ove teme formalno priznaje kao naučno legitimne.
Prakse informisanog pristanka mogle bi ponovo biti razmotrene, sada kada se postojanje neizvesnosti zvanično priznaje.
A zakonodavci koji su tvrdili da je nauka dokazana sada će se suočiti sa neprijatnim pitanjima o tome zašto su savezne institucije koristile kategorične poruke koje nisu ispunjavale standarde zasnovane na dokazima.
Važno je naglasiti: CDC u ovom ažuriranju NE tvrdi da vakcine izazivaju autizam. Ono što sada jasno kaže — po prvi put posle mnogo godina — jeste da dostupni dokazi nisu dokazali da ga ne izazivaju, barem kada je reč o vakcinama koje se daju u najranijem uzrastu.
Ta razlika može delovati suptilno, ali predstavlja duboku promenu u načinu na koji se debata vodi i nesumnjivo će uticati na iskustva porodica koje odgajaju decu sa autizmom.
Po prvi put koliko se pamti, pitanje vakcina i autizma više se ne tretira kao tabu. Preoblikovano je — rukom samog CDC-a — u istraživačko pitanje koje zahteva ozbiljnu i temeljnu istragu.
Ova promena bi se mogla pokazati kao jedan od najznačajnijih javnozdravstvenih događaja decenije i sugeriše da se u pozadini saveznih institucija, koje su do sada delovale „zacementirano“, dešava nešto krupno.
