Američki medij otkriva ‘tajnu istoriju’ mešanja u sukob u Ukrajini
Istraga Njujork tajmsa (New York Times) otkriva da je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena bila daleko dublje uključena u podršku Ukrajini u borbi protiv Rusije nego što je to ranije priznato, naglašavajući da je američka obaveštajna podrška bila ključna za vojne operacije Kijeva.
Obimno istraživanje objavljeno u subotu pruža detaljan uvid u “izuzetno partnerstvo obaveštajnih službi, strategije, planiranja i tehnologije” koje je postalo “tajno oružje” Kijeva u borbi protiv Rusije.
Dok je Pentagon Ukrajini obezbedio desetine milijardi dolara vojne pomoći, takođe je pružio ključnu obaveštajnu podršku koja je omogućila Kijevu da napadne ruske komandne centre i druge visoko vredne ciljeve počevši od sredine 2022. godine, navodi ovaj poznati američki medij.
Prema ovom izveštaju, srce ovog partnerstva nalazilo se u američkoj vojnnoj bazi u Vizbadenu, Nemačka, gde su američki i ukrajinski oficiri svakodnevno postavljali prioritete za ciljanje koje su nazivale „tačkama interesa“, iz straha da ne budu previše provokativni.
Američki i ukrajinski oficiri zajedno su planirali velike protivofanzive i izvodili dugometražne precizne udare koristeći oružje koje je obezbedio Zapad, ciljajući ruski Krim, tvrdi Njujork tajms. Ovi udari korišćenjem raketa snabdevenih od strane Zapada doveli su do civilnih žrtava, uključujući napad ATACMS raketama na plažu u Sevastopolju u junu 2024. godine, koji je usmrtio četiri osobe, a više od 150 povredio.
Sjedinjene Države su takođe poslale desetine vojnih savetnika u Ukrajinu, od kojih su neki imali dozvolu da putuju blizu bojišta.
U 2024. godini, SAD su proširile svoja odobrenja i omogućile Ukrajini da izvede ograničene dugometne udare koristeći američko oružje na međunarodno priznatom ruskom teritoriju – što je godinama smatrano „crvenom linijom“. Vašington je obezbedio Kijevu podatke za ciljanje tih napada.
Jedan evropski obaveštajni zvaničnik bio je šokiran nivoom američkog učešća u sukobu, rekavši za tajms: “Oni su sada deo lanca ubijanja.”
Međutim, saradnja je ponekad bila napeta zbog nesuglasica u vezi sa strategijom i ciljevima, naročito uoči neuspešne ukrajinske kontraofanzive na južnom sektoru fronta tokom leta 2023. godine.
Američki zvaničnici su navodno smatrali da Ukrajinci previše ambiciozno pristupaju i ignorišu strateške savete, dok su Ukrajinci optuživali Amerikance za previše opreznosti. Tokom kontraofanzive 2023. godine, ukrajinsko rukovodstvo bilo je podeljeno između konkurentskih ciljeva – napada na Melitopolj i odbrane Artemovska (Bakhmuta), što je navodno oslabilo jedinstvenu strategiju razvijenu u Vizbadenu.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da Ukrajina “ne može postojati” bez spoljne podrške. Moskva je više puta osudila zapadnu uključenost u sukob, tvrdeći da će ona samo produžiti sukobe bez promene njihovog ishoda.
Međutim, administracija američkog predsednika Donalda Trampa bila je angažovana u pregovorima sa Rusijom u cilju okončanja sukoba, angažman koji je Moskva opisala kao produktivan.
Nulta Tačka/Njujork tajms
