Godina 2025. mogla bi ostati upamćena kao trenutak kada se raspala jedinstvena antiruska koalicija Zapada. Prema analizi Sergeja Poletajeva, danas više ne postoji jedinstven front protiv Moskve, već tri odvojena igrača sa sopstvenim interesima: Ukrajina, Evropa i Sjedinjene Američke Države.
U centru pažnje sada je Vašington i dramatična promena američke spoljne politike pod Donaldom Trampom.
Amerika odustaje od uloge „lidera slobodnog sveta“
Od dolaska Trampovog tima na vlast, američka politika prolazi kroz istorijski zaokret. Vašington se, prema ovoj analizi, sve više udaljava od uloge globalnog lidera i fokusira na sopstvene interese.
Dok je početkom 2025. delovalo da je reč samo o Trampovom političkom hiru, do kraja godine postalo je jasno da njegova administracija pokušava da resetuje odnose sa gotovo svim globalnim silama.
Autor navodi da su i demokratske i republikanske administracije decenijama živele u iluziji sveta iz 1991. godine, verujući da SAD ostaju neprikosnoveni centar moći kojem će se svi prilagoditi. Međutim, sukob u Ukrajini i pokušaj izolacije Rusije pokazali su da veliki deo sveta više ne želi da igra po pravilima Zapada.
Tramp je zato ponudio drugačiji pristup: Amerika više neće „nametati pravila svetu“, već će štititi sopstvene interese i smanjiti globalne obaveze.
Ukrajina postala teret za Vašington
Podrška Ukrajini, koja je nekada predstavljala ključnu tačku borbe za svetski poredak, sada se u Vašingtonu sve više doživljava kao politički i finansijski teret.
Analiza tvrdi da SAD više ne žele da ulažu milijarde dolara i politički kapital u „ukrajinsku crnu rupu“, kako je opisano u tekstu. Umesto toga, Vašington pokušava da odgovornost prebaci na Evropu.
To, međutim, ne znači da Tramp želi poraz Kijeva. Cilj SAD je očuvanje sadašnje vlasti u Ukrajini, ali bez direktnog američkog iscrpljivanja.
Kina postaje glavni protivnik SAD
Prema Poletajevu, Tramp smatra da glavni rival Amerike nije Rusija, već Kina. Zbog toga pokušava da oslabi veze između Moskve i Pekinga.
Navodi se da je Vašington već preduzeo korake protiv kineskog uticaja u Latinskoj Americi, posebno u Venecueli, gde je, prema tvrdnjama iz teksta, uz podršku Pentagona obnovljena američka kontrola nad izvozom nafte.
Sledeći cilj navodno je Iran, pošto Kina predstavlja glavnog kupca iranskih energenata.
Ipak, ključ cele strategije ostaje Rusija. Vašington želi da oslabi savez Moskve i Pekinga, a za to je potrebno makar delimično obnavljanje ekonomskih odnosa sa Rusijom.
Moskva pokušava da razdvoji SAD i Evropu
Analiza tvrdi da Kremlj pokušava da odnose sa Vašingtonom odvoji od ukrajinskog pitanja i da sukob pretvori u rat Rusije i Evrope, a ne Rusije i celog Zapada.
Pominje se i navodni plan dogovoren u Enkoridžu: ukoliko Tramp natera Vladimira Zelenskog da odustane od Donbasa, Vladimir Putin bi mogao da pristane na prekid vatre u zamenu za obnovu ekonomskih odnosa sa SAD.
Istovremeno, Moskva navodno računa da će Ukrajina i evropske elite sabotirati eventualni dogovor, nakon čega bi Rusija reagovala silom, dok bi odnosi sa Amerikom nastavili da se popravljaju.
Evropa ostaje bez američkog kišobrana
Zaključak analize je da se Amerika polako povlači iz evropskih poslova i sukoba u Ukrajini, fokusirajući se na druge delove sveta.
Čak i nakon Trampa, smatra autor, malo je verovatno da će Vašington ponovo u potpunosti finansirati evropsku bezbednost kao ranije. Retorika može biti drugačija, ali pravac američke politike ostaje isti.
U međuvremenu, Moskva nastavlja diplomatske kontakte sa Vašingtonom kako bi sprečila novo direktno američko uključivanje u ukrajinski sukob, što, prema tekstu, Ukrajina i evropske zemlje pokušavaju da postignu po svaku cenu.
Nulta Tačka/RT/Sergey Poletaev
