Na predstojećem saveznom partijskom kongresu u Štutgartu, koji će biti održan 20. i 21. februara, ogranak CDUa iz Šlezvig-Holštajna predlaže mere koje bi mogle fundamentalno promeniti način korišćenja interneta u Nemačkoj.
Predlog dolazi iz stranke kancelara Fridrih Merc i predviđa uvođenje minimalne starosne granice za korišćenje društvenih mreža, uz obaveznu proveru identiteta putem lične karte ili drugog zvaničnog dokumenta.
Pored toga, predlaže se i uvođenje takozvane „Klarnamenpflicht“ obaveze, odnosno registracije isključivo pod pravim imenom i potvrđenim identitetom. To bi značilo kraj anonimnih i pseudonimnih naloga kao standardne prakse.
Ključni argument: veća odgovornost i kontrola digitalnog prostora
Predlog podržava pokrajinska organizacija na čelu sa ministrom-predsednikom Daniel Güntherom.
„Obaveza korišćenja pravog imena donosi veću odgovornost, olakšava sprovođenje zakona i jača poverenje u digitalni diskurs“, navodi se u obrazloženju.
Zagovornici predloga tvrde da anonimnost na internetu olakšava širenje mržnje, podsticanje nasilja i kriminalne aktivnosti, kao i manipulaciju informacijama.
Ako predlog bude usvojen, internet platforme bi morale da verifikuju identitet korisnika putem zvaničnih dokumenata ili ekvivalentnih sistema. To bi značilo masovno prikupljanje i čuvanje ličnih podataka, dok bi anonimno učešće na internetu praktično prestalo da postoji kao standardna opcija.
Dodatna mera: zabrana društvenih mreža za mlađe od 16 godina
Pored obaveze korišćenja pravog imena, predlog predviđa i zakonsku minimalnu starost od 16 godina za korišćenje otvorenih društvenih mreža, uz obaveznu proveru starosti korisnika.
Prema predlogu, ova mera „uzima u obzir posebne razvojne potrebe mladih“ i ima za cilj jačanje njihove zaštite u digitalnom prostoru.
Kao primer navodi se model Australijae, koja je u decembru 2025. usvojila zakon kojim platforme poput Facebooka, Instagrama, TikToka, YouTubea i drugih moraju da blokiraju naloge korisnika mlađih od 16 godina i uvedu obaveznu verifikaciju identiteta.
CDU želi „organizovanu digitalnu javnost“
CDU predlog definiše kao deo šire strategije za uspostavljanje, kako navode, „organizovane digitalne javne sfere“.
„CDU se zalaže za slobodan, ali odgovoran digitalni poredak“, navodi se u dokumentu.
Prema njihovom stavu, sloboda govora mora postojati, ali uz jasna pravila i zaštitne mehanizme koje definiše država.
Generalni sekretar Karsten Linnemann javno je podržao uvođenje starosnog ograničenja.
„Zalažem se za društvene mreže od 16 godina. Moramo zaštititi decu u digitalnom svetu od mržnje, nasilja, kriminala i manipulativnih dezinformacija“, izjavio je za Bild.
Podeljena mišljenja unutar vlade
Unutar vladajuće koalicije ne postoji potpuna saglasnost.
Ministarka pravde Štefani Hubig iz SPDa pokazala je otvorenost prema razmatranju ovog koncepta, dok drugi članovi SPD-a izražavaju rezervu ili protivljenje.
Komisija za predloge CDU-a preporučila je da se inicijativa najpre razmotri unutar stranačkih tela, uključujući Federalni komitet za digitalne poslove i poslaničku grupu CDU/CSU, pre eventualnog pokretanja zakonodavne procedure.
Evropska komisija upozorava: dodatne nacionalne mere mogu biti zabranjene
Evropska komisija upozorila je da su dodatne nacionalne obaveze za internet platforme, koje prevazilaze okvir Digital Services Act (DSA), potencijalno nedopustive.
Iz Brisela poručuju da DSA već reguliše ključne aspekte odgovornosti platformi i zaštite korisnika, te da dodatni nacionalni zahtevi mogu biti u suprotnosti sa evropskim pravom.
Potencijalni istorijski zaokret u regulaciji interneta
Ukoliko predlog bude usvojen na partijskom kongresu u Štutgartu, mogao bi označiti najznačajniji zaokret u regulaciji interneta u Nemačkoj do sada.
Anonimnost na internetu mogla bi postati izuzetak umesto pravila, dok bi korisnici mlađi od 16 godina mogli biti potpuno isključeni sa velikih društvenih mreža.
Rasprava o ravnoteži između digitalne slobode, bezbednosti i državne regulacije time ulazi u novu, odlučujuću fazu.
