Australija preti da će kazniti platformu X „milijardama dolara“ ako ne cenzurišu „govor mržnje“
Australija je zapretila gigantu društvenih medija X milijardama dolara kazni ako platforma ne cenzuriše sadržaj za koji australijska vlada smatra da je „govor mržnje“.
Građanski i upravni sud u Kvinslendu (QCAT) presudio je da se kompanija može smatrati odgovornom za svaki slučaj takozvanog „govora mržnje“ objavljen na njegovoj platformi. Ova autoritarna odluka nastala je kao odgovor na žalbu koju je u julu 2022. uložila Australijska muslimanska mreža za zastupanje (AMAN). AMAN je optužio X da je dozvolio „grupi krajnje desnice” da objavljuje komentare o muslimanima sa mržnjom i omalovažavanjem.
Infowars.com izveštava: Kompanije društvenih medija poput X tradicionalno tvrde da nisu odgovorne za sadržaj na svojim platformama koji potiče izvan jurisdikcija u kojima posluju. Međutim, ova odluka ignoriše tu ideju, sugerišući da je platforma odgovorna za govor svojih korisnika.
Uprkos zahtevima AMAN-a, X je odbio da ukloni ili blokira uvredljive postove prema Zakonu o zabrani diskriminacije Kvinslenda. Ilon Mask, vlasnik kompanije X, tvrdio je da bi njegova kompanija trebalo da bude izuzeta od ovih zakona zbog njenih operacija u SAD.
Studija: Fajzerova vakcina protiv COVID-19 povezana sa „rakom krvi“ https://t.co/wu7bCLyawH
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 27, 2024
Rita Jabri Markvell, AMAN-ov pravni savetnik, suprotstavila se ovoj odbrani, tvrdeći da X profitira od lokalnih tržišta i zajednica u Australiji prikupljanjem podataka i prodajom reklama. Ona veruje da bi ova presuda mogla da predstavlja presedan u drugim jurisdikcijama, dovodeći u pitanje dugogodišnju pravnu zaštitu na koju su se oslanjale kompanije društvenih medija. Ona je naglasila šire implikacije, rekavši: „Ovo bi mogao da postane presedan koji će imati težinu u drugim jurisdikcijama, bilo da je na saveznom nivou ili pod drugim zakonima o kleveti.
Odluka QCAT-a usledila je nakon spora između australijskog regulatora za bezbednost na mreži i X-a oko odbijanja platforme da ukloni video snimak incidenta uboda nožem u kojem je učestvovao biskup Mar Mari Emmanuel u aprilu, a koji je emitovan uživo. U Australiji, X je sakrio 65 tvitova koji sadrže video umesto da se pridržava naloga za uklanjanje. Iako je komesarka za e-bezbednost Džuli Inman dobila privremeni nalog u Saveznom sudu, zabrana nije postala trajna.
AMAN takođe čeka posebnu odluku o tome da li je X prekršio zakon time što nije uklonio ili sakrio navodni govor mržnje. Pored toga, AMAN ima pravnu tužbu protiv Mete i Fejsbuka u Australiji na čekanju pred Komisijom za ljudska prava. Meta se, kao i X, zalagao protiv primenljivosti australijskog zakona, posebno u kontekstu skandala Kembridž analitika, tvrdeći da on ne podleže lokalnoj jurisdikciji.
Nulta Tačka/InfoWars