Australijanac povređen Pfizer vakcinom dobio tužbu protiv poslodavca i obeštećenje
Australijanac koji je povređen nakon što je bio primoran da primi vakcinu protiv COVID-19 da bi zadržao svoj posao dobiće beneficije za radnike i nadoknadu medicinskih troškova, presudio je Sud za zapošljavanje Južne Australije 15. januara.
Danijel Šepard, 44-godišnji otac, bio je zaposlen kao omladinski radnik u Baptist Care South Australia 2021. godine kada je uzeo dve doze vakcine protiv COVID-19, kako bi ispunio nalog svog poslodavca, navodi Dejli mejl.
Od obe doze nije se osećao dobro, ali nisu izazvale ozbiljne ili iscrpljujuće simptome.
Kasnije iste godine, Šepard je preuzeo novi posao u Odeljenju za zaštitu dece. U januaru 2022. njegov novi poslodavac je od njega zahtevao da dobije dopunsku vakcinu protiv COVID-19 kako bi zadržao posao.
Dana 25. februara 2022, dan nakon što mu je dat Pfizer mRNA buster, Šepard je razvio jake bolove u grudima.
Simptomi su se pogoršavali sve do 11. marta 2022. godine, kada je bio u strahu da će doživeti srčani udar, hitno je prebačen u bolnicu gde mu je dijagnostikovan postvakcinalni perikarditis.
„Osećao sam se kao da mi je neko držao koleno na grudima“, rekao je Šepard za 9News.
Potencijalno po život opasno stanje, perikarditis karakteriše upala perikarda, membrane nalik vrećici koja okružuje srce.
Šepardova povreda bila je dovoljno teška da ga ograniči na nekoliko meseci administrativnog rada sa skraćenim radnim vremenom. Njegovi simptomi traju do danas.
„Čak i danas uz samo blagi napor [dobijam] bolove u grudima, a onda me prati umor, kao jak umor“, rekao je on.
Tokom pravnog postupka, predstavnici Odeljenja za zaštitu dece priznali su da je povredu izazvala vakcina mRNA, ali su tvrdili da je, pošto je nalog bio zakonska vladina direktiva, isključeno je iz obaveze naknade štete prema Zakonu o upravljanju vanrednim situacijama Južne Australije.
Ali sudija Mark Kaligeros, zamenik predsednika Suda za zapošljavanje Južne Australije, nije se složio. „Bilo bi zapanjujuće kada bi parlament nameravao da državni službenik, povređen u skladu sa smernicama Zakona o EM (Upravljanje u vanrednim situacijama), bude onemogućen u primanju naknade radnicima.
„Nisam zadovoljan što je parlament nameravao da uskrati obeštećenje zaposlenima u državi koji su povređeni poštovanjem naloga za vakcinaciju koji je namenjen zaštiti zdravlja i dobrobiti građana“, naveo je on u odluci.
Kaligeros je rekao da bi bilo „ironično i nepravedno“ da država uskrati Šepardu finansijsku i medicinsku podršku kada je on samo „ispunjavao želju države da očuva javno zdravlje“.
Sudija je naredio da Šepard prima nedeljne isplate izdržavanja prihoda i nadoknadu medicinskih troškova. Prema australijskom zakonu, to znači da je Odeljenje za zaštitu dece odgovorno za troškove.
Mnogi se još uvek ‘bore da dobiju nadoknadu’
Advokat za ljudska prava iz Sidneja Piter Fam rekao je novinarki Rebeki Barnet da je presuda „dobra odluka“ i važan presedan za pozivanje poslodavaca na odgovornost za povrede dobijene kao rezultat naloga za vakcinaciju protiv COVID-19 na radnom mestu.
Prema australijskom zakonu o naknadama za radnike, poslodavac je odgovoran samo ako je radno mesto „značajan uzrok povrede“ i uzimanje vakcine mora biti „dovoljno povezano sa njegovim poslom i njegovim zaposlenjem“, rekao je Fam.
Nemački „proverivači činjenica“ označili poljoprivrednike kao „teoretičare zavere“ https://t.co/bUkU2Q8neQ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 1, 2024
Šepardov slučaj je bio nedvosmisleniji od mnogih drugih koji su tražili slično obeštećenje, rekao je dr Rado Faletić Barnetu, jer su dva kardiologa bila spremna da potvrde da je Šepardovu povredu prouzrokovala vakcina.
Fam se složio, rekavši da bi kompenzacija za manje uobičajene dijagnoze bila izazovna „jer još uvek postoji mnogo straha kod lekara i medicinskih stručnjaka u priznavanju uzročnosti“.
Faletić, naučnik povređen vakcinom i suosnivač i direktor COVERSE, australijske dobrotvorne organizacije za podršku povredama vakcinama protiv COVID-19, rekao je da je ohrabren presudom. Međutim, dodao je, „Kada su u pitanju ljudi sa nepoznatim dijagnozama ili nejasnim dijagnozama, ovde se ljudi bore da dobiju nadoknadu.
Žaleći zbog teškog položaja mnogih Australijanaca koji se bore na sudovima, Faletić je rekao da oni često dobijaju „bezbrojne ponude za kompenzaciju“ koje ne mogu da pokriju njihove sudske troškove ili gubitak posla.
Strategija traženja pravde kroz program obeštećenja radnika je „jedini preostali izvor“, rekao je Faletić. Ali zahtevi programa su „previše uski“, plaćajući manje od 5% od više od 3.000 zahteva podnetih u prvih 18 meseci.
Barnet, autor Substack-a „Distopian Down Under“, rekla je za The Defender da je presuda Šepardu bila značajna pobeda.
„Kada su u pitanju slučajevi naloga za vakcinaciju protiv COVID-a, presuda retko ide u korist zaposlenih“, rekla je ona.
Barnet je ukazala na članak „Dr. Ah Kahn Sied” (pseudonim) na „Arkmedic’s blog” Substack kritikuje „Australijsku komisiju za pošten rad“ kao „zarobljenu” i „oruđe države”.
Sajed je naveo primere nepotizma, favorizovanja, maltretiranja, uskraćivanja zahteva Zakona o slobodi informacija, prinude zaposlenih, nedostatka nezavisnosti i drugih dokaza koji potkrepljuju njegove tvrdnje o „nepoštenoj“ praksi komisije.
„Ono što se dešava u ’postpandemijskom‘ društvu u potpunosti je omogućeno konceptom ’većeg dobra‘“, napisao je Sajed, „gde je vaša telesna autonomija irelevantna, dok su ’potrebe društva‘ važnije.
Barnet je podelila primer petorice zaposlenih u Sidnej Trains-u, kojima je Komisija za pošten rad prvobitno dala zaostalu platu nakon što im je pogrešno rečeno da podnesu ostavku na 10 meseci zbog nepoštovanja politike vakcinacije protiv COVID-19 svog poslodavca.
„Sidney Trains je uložio žalbu i odluka je poništena“, rekla je ona.
Sa pozitivne strane, učiteljica Novog Južnog Velsa (NSV) Diane Davking dobila je svoj slučaj za psihičku povredu u vezi sa uvođenjem naloga za vakcinu od strane Odeljenja za obrazovanje Novog Južnog Velsa, rekla je Barnet.
Ali većina drugih Australijanaca povređenih vakcinom nije te sreće, rekla je Barnet. „Anegdotski, većina nema resurse ili energiju da se izbori sa tim na sudovima, pa ili prihvataju niske ponude ili jednostavno odustaju“, rekla je ona.
U toku su grupne tužbe
Zbog poteškoća u dobijanju reparacije od sudova i Komisije za pošten rad, neki Australijanci se okreću grupnim tužbama, kaže Barnet.
Jedna takva tužba je podneta Saveznom sudu Australije u aprilu 2023. od strane dr Melise McCann protiv Uprave za terapijsku robu (otprilike ekvivalentno američkoj Upravi za hranu i lekove) zbog „nemara i zloupotrebe na javnoj funkciji“ zbog neuspeha da pravilno odobri i nadgleda vakcine protiv COVID-19, što je rezultiralo na štetu Australijanaca. Grupna tužba i dalje traje protiv članova.
Barnet je rekla za Defender:
„Iako je bilo preko 1.000 smrtnih slučajeva i skoro 140.000 neželjenih događaja prijavljenih Upravi za terapijsku robu (TGA) u vezi sa vakcinama protiv COVID-a, TGA tvrdi da su neželjeni događaji retki, da izveštaji nisu nužno uzročno povezani, i da je samo 14 Australijanaca umrlo od posledica vakcinacije.
„Ipak, TGA je takođe priznao da ne procenjuje sve izveštaje o neželjenim događajima da bi utvrdio uzročnost, pa kako može znati stepen štete od vakcine COVID-a u Australiji? Ne može, nikako.“
Još jedna grupna tužba protiv COVID-19 koja je trenutno u razvoju usmerena je direktno na Pfizer i Modernu, i pokušaće da pokaže da njihovi proizvodi ispunjavaju australijsku definiciju genetski modifikovanih organizama, za koju tužioci navode da kompanije nisu podnele zahteve za odgovarajuće licence.
Za Australijance postaje „manje tabu“ da razgovaraju o pričama o povredama od vakcine, rekla je Barnet, navodeći kao dokaz izveštavanje mejnstrim medija o priči o Šepardu, vest koju je takođe preuzela MSN Australia. Canberra Daily je čak objavio Barnetin članak sa Substack-a.
„I pored toga, primećujem da, osim ako ljudi nisu doživeli povredu vakcinom protiv Covid-a – bilo sami, bilo u svojoj porodici ili kod projatelja – oni ostaju prilično nezabrinuti zbog toga i veruju da su povrede i smrti izuzetno retke”, rekla je ona.
Nulta Tačka/InfoWars