U srcu savremenih bolnica, gde se pacijenti leče uz pomoć najsavremenije tehnologije, naučnici su otkrili zastrašujuću istinu: smrtonosna bakterija Pseudomonas aeruginosa ne samo da preživljava u sterilnom okruženju — već bukvalno jede medicinsku plastiku.
Ova superbakterija, otporna na gotovo sve poznate antibiotike, odgovorna je za stotine hiljada smrti godišnje. Najnovije istraživanje, objavljeno u prestižnom naučnom časopisu Cell Reports, pokazuje da Pseudomonas aeruginosa razgrađuje PCL, biorazgradivu plastiku koja se koristi u šavovima, stentovima i implantima. Umesto da pomognu ozdravljenju, ovi uređaji postaju pogodno tlo za širenje infekcija.
Totalni raspad, ceo sistem puca po šavovima | Nikola Jović | Mario Zna, 330 Uživo
„Otkrili smo da ova bakterija proizvodi enzim Pap1, koji joj omogućava da se hrani plastikom iz medicinskih uređaja,“ izjavio je vođa tima dr Ronan Makarti sa Brunel univerziteta u Londonu. „To nije samo preživljavanje — to je strategija osvajanja. Plastika im daje energiju da formiraju otpornije biofilmove koji odbijaju antibiotike.“
Bolnice kao legla infekcija
Pseudomonas aeruginosa već decenijama izaziva teške infekcije kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom, ali ovo otkriće baca novo svetlo na to kako uspeva da opstane u naizgled sterilnim uslovima. Umesto da medicinska plastika bude saveznik u lečenju, postaje oružje u rukama mikroba.
Problem je dublji. Savremena medicina, sa svim svojim dostignućima, stvorila je uslove za sopstvenu propast. Prekomerna i neodgovorna upotreba antibiotika, diktirana interesima farmaceutskih giganata, dovela je do stvaranja superbakterija koje se ne mogu lako zaustaviti. Istovremeno, industrija uporno koristi sintetičke materijale koji pogoduju patogenima, ignorišući efikasnije, prirodne alternative.
⚠️ Sve će nas zaključati i neće nas pitati ništa – SZO usvojila globalni Pandemijski sporazumhttps://t.co/5pOti1FaMA
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 20, 2025
Kada lekovi pogoršavaju bolest
Umesto da istražuje i primenjuje prirodne antimikrobne tehnologije — poput površina od bakra, biljnih ekstrakata i probiotika — zdravstveni sistem i dalje gura skupe hemikalije i dezinfijense koji ostavljaju za sobom otpornije bakterije.
„Ova situacija je rezultat modela koji favorizuje profit, a ne pacijenta,“ kaže mikrobiolog dr Ana Petrović. „Dok god farmaceutski lobiji diktiraju pravila igre, ovakvi problemi će se samo pogoršavati.“
Ima li izlaza?
Stručnjaci poručuju da je krajnje vreme za zaokret. Neophodno je da medicina preispita sopstvene temelje: da se antibiotici koriste pažljivo i ciljano, da se prestane sa prekomernom upotrebom plastike, i da se više ulaže u prirodna rešenja koja mogu da zaustave širenje infekcija bez stvaranja nove otpornosti.
Jer ako se nešto hitno ne promeni, sledeći put kada pacijent legne na operacioni sto, možda će upravo njegova infuzija, implantat ili šav biti ono što mu ugrožava život — a ne ono što ga spašava.
