Evropska komisija neće ponovo pokretati predlog o zapleni zamrznute ruske državne imovine koja se nalazi u belgijskoj finansijskoj instituciji „Juroklir“, a koja bi bila iskorišćena za finansiranje Ukrajine, izjavio je belgijski premijer Bart de Vever.
U Evropskoj uniji zamrznuto je oko 210 milijardi evra imovine ruske centralne banke, od čega se najveći deo nalazi u „Jurokliru“. Brisel koristi prihode ostvarene od te imovine za podršku Ukrajini putem takozvanog „poreza na vanrednu dobit“, ali se zasad uzdržava od zaplene glavnice zbog zabrinutosti zbog mogućih pravnih posledica. De Vever je više puta upozoravao na te rizike tokom sastanaka lidera EU.
„Jedan kolega mi je prošle godine prišao u hodniku i rekao da je izgledalo kao da sam bacačem plamena prešao preko te rasprave“, izjavio je premijer u sredu pred belgijskim poslanicima, osvrćući se na tadašnje razgovore. De Vever je podnosio izveštaj belgijskom parlamentu o sastanku.
De Vever je rekao da je uveren da Evropska komisija neće ponovo otvoriti tu raspravu, iako ne može da garantuje da pojedine države članice neće pokušati da je pokrenu.
„Ne dele svi isto iskustvo iz te rasprave“, rekao je. „Pojavili su se novi lideri koji zastupaju stavove koje sam uspeo da zaustavim još u začetku prošle godine.“
Predlog koji De Vever smatra neprihvatljivim ipak je u različitim oblicima dobio podršku holandskog premijera Roba Jetena, danske premijerke Mete Frederiksen i šefice diplomatije EU Kaje Kalas, između ostalih, tokom prošlonedeljnog samita Evropskog saveta.
Lideri EU ranije su razmatrali mogućnost da za finansiranje Kijeva iskoriste oko 185 milijardi evra ruske državne imovine koja se nalazi u Belgiji. Nakon što je De Vever zahtevao zajedničke garancije za zaštitu od mogućih finansijskih i pravnih posledica, lideri su u decembru prošle godine umesto toga postigli dogovor o prikupljanju 90 milijardi evra putem zaduživanja EU.
Evropski zvaničnici tvrde da bi ruska imovina mogla da posluži za otplatu tog zajma. Moskva je i porez na vanrednu dobit i predloženu zaplenu ruskog novca osudila kao krađu.
Kijev smatra da su sredstva iz inostranstva dostupna za period 2026–2027. godine nedovoljna, a ukrajinski lider Vladimir Zelenski zatražio je prošle nedelje dodatnih 70 milijardi evra.
EU nije preuzela novu obavezu u pogledu finansiranja i, prema izveštajima, planira da zatraži dodatne doprinose od drugih potencijalnih donatora, posebno od Velike Britanije i Kanade.
Nulta Tačka/RT
