Bil Gejts seče šume kako bi „spasio planetu“

Bil Gejts je pokrenuo šemu za seču 70 miliona hektara šuma u ​​Severnoj Americi kako bi „spasio planetu“ jer, prema Gejtsu i njegovim investitorima, drveće „izbacuje ugljenik u vazduh“ i treba da bude zakopano pod zemljom da bi sprečili da dodatno zagađuju atmosferu.

Forbs je dobio nezavidan zadatak da promoviše Gejtsov najnoviji plan da uništi i iskoristi prirodni svet u ime „klimatskih promena“ u članku pod naslovom: „Secite šume da biste sačuvali planetu? Možda ne tako ludo kao što zvuči. Spojler: zapravo, ludo je koliko zvuči.

Izveštaj Expose: Bar je Forbs bio dovoljno iskren da istakne zašto je članak objavljen pod podnaslovom: „Bil Gejts i drugi investitori se klade da Kodama Sistems može smanjiti ugljen-dioksid u vazduhu tako što će seći i zakopavati drveće. Sad kad bi se samo ujak Sem uključio i sa poreskim kreditima.”

Poslednja rečenica daje trag o čemu se radi u ovoj najnovijoj prevari – o novcu. Hajde da vidimo šta članak ima da kaže i kako Forbs manipuliše i direktne laži kojima pokušava da proda ideju da Gejts i drugi investitori to rade za dobrobit planete.

Nije prošlo dugo u članku da Forbs povezuje ugljenik sa trgovanjem kreditima za ugljenik i kompenzacijama ugljenika:

Da, konvencionalna ideja je da se sadi drveće da bi upijalo ugljen-dioksid iz vazduha i da se zatim prodaju krediti korporacijama, vlasnicima privatnih aviona i drugima koji bi trebalo ili žele da nadoknade svoje emisije.

Ali naučnici kažu da zakopavanje drveća takođe može da smanji globalno zagrevanje – posebno ako bi to drveće u suprotnom gorelo ili propadalo, izbacujući svoj uskladišteni ugljenik u vazduh. Poseći šume da spasimo planetu? Možda nije tako ludo kako zvuči, Forbs, 28. jul 2023

Pred nama su veliki događaji, veruj u čuda jer će se desiti | Slavko Matanović | Mario Zna 276 Uživo

Drveće „izbacuje“ ugljenik u vazduh. Stvarno? To je besramna propaganda.

Forbs bi mogao imati koristi od slušanja Patrika Mura koji objašnjava da je ideja da je CO2 zagađivač opasna propaganda. Ili možda mogu da ispitaju satelitske snimke koji pokazuju kako CO2 kao prirodno đubrivo neprestano obogaćuje Zemljinu atmosferu.

I, ukoliko Forbs bude smatrao da je neophodno da se vrati na podrazumevani narativ „klimatske krize izazvane ljudima“, studija sprovedena na podacima od 1750. do 2018. će mu razjasniti stvari.

Studija je procenila da je vrednost atmosferske koncentracije CO2 dobijenog od antropogenih fosila u 2018. godini iznosila 46,84 ppm od ukupno 405,40 ppm.

Forbs se zatim okrenuo šumskim požarima kako bi argumentovao slučaj Bila Gejtsa i drugih investitora koji su sekli milione hektara drveća:

Ogromni šumski požari u Kaliforniji 2020. doveli su rizike za vazduh, imovinu i život koje predstavljaju obrasle šume… Da bi pomogla u rešavanju problema, američka šumarska služba ima za cilj da proredi 70 miliona hektara zapadnih šuma, uglavnom u Kaliforniji, tokom sledeće decenije, vađenjem više od milijardu tona biomase suvog drveća. Poseći šume da spasimo planetu? Možda nije tako ludo kako zvuči, Forbs, 28. jul 2023

Bill Gates: “I don’t plant trees.”

Interviewer: “Some people would even say that if you just planted enough trees, it could take care of the climate issue altogether.”

Gates: “And that’s complete nonsense.”

“I mean, are we the science people, or are we the idiots? Which one do… pic.twitter.com/7o5N8dkHK7

— Ben Swann (@BenSwann_) March 25, 2024

Prema Rodžeru Pilkeu, profesoru na Koledžu za umetnost i nauku na Univerzitetu Kolorado, trendovi požara u Kanadi ne pokazuju porast poslednjih decenija, šumski požari su nekada bili mnogo ekstenzivniji u prošlim vekovima, a šumski požari su deo prirodnog ekosistema.

Šumski požari širom sveta koje su mediji prenosili sa entuzijazmom ispali su rezultat ljudske intervencije – ali ne i klimatskih promena izazvanih ljudima koje podržavaju korporativni mediji.

Požari u Grčkoj, Španiji, Italiji i amazonskoj prašumi najverovatnije su posledica podmetanja požara. A što se tiče nedavnih požara na Havajima – toliko je pitanja bez iskrenih odgovora u vezi sa uništenjem Lahaine na Mauiju, da čak i ljudi koji inače veruju vladi počinju da se pitaju šta se tamo zaista dogodilo.

Forbs zatim pokušava da opravda zakopavanje drveta u veštačke trezore, što bi trebalo da bude dobra mala zarada. U stvari, Yale Carbon Containment Lab („CC Lab“), Kodamin partner, nada se da će napraviti posao od „zemljanih trezora“ ili „svodova biomase“.

Uobičajeno je da se nakon ovakvog proreda šume trupci tržišne veličine odlaze u pilane, a većina ostataka se gomila i kasnije spaljuju u kontrolisanim uslovima. Kodama umesto toga želi da zakopa ostatke – u zemljanim trezorima dizajniranim da održavaju suve i anoksične uslove (bez kiseonika) i štite drvo od truljenja ili sagorevanja. Poseći šume da spasimo planetu? Možda nije tako ludo kako zvuči, Forbs, 28. jul 2023

Klimatski ekspert poziva na masovnu depopulaciju kako bi se spasila planeta od “globalnog zagrevanja” https://t.co/nSWQ1S5CWY

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 14, 2024

CC Lab priznaje da trezori za biomasu nisu održivi: „Najveći rizik za ovaj projekat je visoka cena transporta drveta od raspršenih izvora do jednog skladišnog mesta. Prevoz mokrog drveta je znatno više vremena i energije nego ostavljanje u šumi. Logistika u velikoj meri utiče na održivost projekta, čak i ako je cena ugljenika visoka.” I, „vrednost zadržavanja ugljenika zakopavanjem velikih količina drveta može biti delimično ili potpuno nadoknađena ugljenikom koji se oslobađa iz tla prilikom iskopavanja jame za skladištenje.“

Uprkos tome, kako je MIT Technology Review primetio, Merit Dženkins, suosnivač i izvršni direktor kompanije Kodama, kaže da planiraju da zarade prihod od svog rada na proređivanju šuma, kao i prodajom upotrebljivog drveta i kredita za ugljenik od svojih projekata.

Forbs je sumirao potencijalne koristi za Kodamu i njene investitore:

Zajedno sa novcem od [rizičnog kapitala], Kodama je već primila 1,1 milion dolara u grantovima od kalifornijske agencije za šumske požare i drugih, kao i obaveze kupovine za karbonske kredite vezane za prvih 400 tona drveća koje zakopa. Na otvorenom tržištu ti krediti bi trebalo da koštaju 200 dolara po toni. Na kraju, Kodama želi da poseče i zakopa više od 5.000 tona drveća godišnje.

Ako želite da posečete drveće i da ga peletirate da bi se spalio umesto uglja, postoje poreski krediti i za to. Ali ne, od sada, za njihovo sahranjivanje. Poseći šume da spasimo planetu? Možda nije tako ludo kako zvuči, Forbs, 28. jul 2023

Dakle, možemo zaključiti da je ideja da ne koristite drvo, ne reciklirajte ga i ne dozvolite da obogati životnu sredinu, jednostavno posecite drveće i zakopajte ga. Da li vam to zvuči ludo?

Imamo krizu, ali to nije klimatska kriza. Zelene politike ubijaju ljude, ekonomije i, sve više, planetu. Cilj smanjenja emisija ugljenika je prevara koja omogućava bogatima da postanu bogatiji na leđima siromašnih.

Investitori

Kodama Sistems, sa sedištem u gradu Sonora u podnožju Sijera Nevade, radi u skrivenom režimu od kada je osnovan u leto 2021, piše MIT Technology Review. „Skriveni režim“? Da li je to još jedan način da se kaže da je Kodama ilegalno sekao a zatim zakopao dokaze? Ako je tako, ilegalne drvoseče su od tada prikupile milione.

U decembru 2022. godine, Kodama je objavila da je prikupila 6,6 miliona dolara u rundi finansiranja Series Seed koju su zajedno vodili vodeći investitori u klimatskoj tehnologiji Breakthrough Energy Ventures i Congruent Ventures. Kodama je dodatno dobila grant za razvoj poslovanja od kalifornijskih službi za šumarstvo i zaštitu od požara CAL FIRE za razvoj povezivanja lokacije i automatizacije za proređivanje šuma, kao i grant za istraživanje i razvoj uklanjanja ugljenika od Frontier Climate za pilot projekat skladištenja biomase u partnerstvu sa Yale Carbon Containment Lab.

Breakthrough Energy Ventures („BEV“) je osnovao Bil Gejts i uz podršku mnogih vodećih svetskih poslovnih lidera, BEV je prikupio više od 2 milijarde dolara posvećenog kapitala za podršku vrhunskim kompanijama koje vode svet do nulte emisije. BEV je namenska investiciona firma koja nastoji da investira, pokrene i poveća globalne kompanije koje će eliminisati emisije gasova staklene bašte u celoj ekonomiji što je pre moguće.

Congruent Ventures je vodeća preduzetnička firma u ranoj fazi fokusirana na partnerstvo sa preduzetnicima u izgradnji kompanija koje se bave klimatskim izazovima i izazovima održivosti. Congruent je jedan od najaktivnijih američkih investitora u klimi. Njegov portfelj predstavlja kompanije koje će „pomoći u dekarbonizaciji“ svakog sektora privrede – energetike, elektrifikacije flote, poljoprivrede, novih prehrambenih proizvoda, održivih goriva za vazduhoplovstvo, proizvodnje i još mnogo toga. U aprilu 2023. imao je više od 700 miliona dolara imovine pod upravljanjem.

Frontier Climate su osnovali Stripe, Alphabet, Shopify, Meta, McKinsey i desetine hiljada preduzeća koja koriste Stripe Climate. Frontier ima za cilj da deluje kao posrednik između kupaca i prodavaca za ugljenik. To jednostavno znači da kupci odlučuju koliko žele da potroše na uklanjanje ugljenika svake godine, Frontier agregira budžete kupaca, a zatim plaća dobavljačima da uklone ugljenik.

MIT Technology Review je izvestio da je 15. decembra Stripe otkrio da će obezbediti grant od 250.000 dolara za istraživanje za Kodama i Yale Carbon Containment Lab kao deo šire najave uklanjanja ugljenika. Taj grant će podržati pilot napor da se zakopa otpadna biomasa sakupljena iz kalifornijskih šuma u ​​pustinji Nevada i proučava „koliko dobro sprečava oslobađanje gasova staklene bašte koji pokreću klimatske promene“.

Stripe je takođe pristao da kupi oko 415 tona ugljen-dioksida koji je na kraju odvojio Kodama za još 250.000 dolara, ako taj projekat dokaza o konceptu postigne određena merila.

Poslednjih nekoliko godina, Stripe je unapred kupio tone ugljen-dioksida koji početnici imaju za cilj da na kraju izvuku iz vazduha i trajno sekvestriraju, u nastojanju da pomognu u izgradnji industrije uklanjanja ugljenika.

Sačuvajmo drveće i oslobodimo se milijardera

Čak i naučnicima koji su bili kupljeni ili indoktrinirani ideologijom „klimatske krize“ dosta je ludorija milijardera. Neki su tražili porez na ugljenik zasnovan na akcionarima. Oni kažu da je 10 odsto najbogatijih u SAD izvor 40 odsto američkih nacionalnih emisija gasova staklene bašte. A najbogatiji 1 procenat domaćinstava odgovoran je za između 15 i 17 procenata emisija.

I sve više, klimatski aktivisti ciljaju na 1 procenat. Životni stil milijardera je neodrživ, milijarderi su loši za planetu kako kažu. Možda se slažemo iz različitih razloga, ali se slažemo da su milijarderi loši za planetu.

Nulta Tačka/ExposeNews