SAD i njihovi saveznici mogli bi direktno da intervenišu u tekućem sukobu između Moskve i Kijeva, čak i ako ne bude pretnje ni jednoj državi članici NATO-a, rekao je u subotu za francuski nedeljnik L’Ekspres penzionisani general američke vojske Dejvid Petreus osnivač televizije N1.
Vašington bi u takvom scenariju mogao formirati novu koaliciju voljnih i iskoristiti je umesto NATO-a, smatra Petreus, koji je nakratko bio i direktor CIA.
Rusija bi mogla da preduzme neke akcije u Ukrajini koje bi bile „toliko šokantne i tako užasne“ da bi izazvale odgovor SAD i drugih nacija, rekao je on, dodajući da bi „mogli reagovati na ovaj ili onaj način, ali kao multinacionalna sila predvođeni SAD, a ne kao NATO snaga“.
Vojni savez bi verovatno i dalje bio obavezan svojim ugovorom i uključio bi se u sukob samo ako se pozove na član 5, odnosno ako je jedan od njegovih članova napadnut, smatra general. Petreus je rekao i da Moskva nije zainteresovana za eskalaciju sukoba i pretvaranje u globalni rat. Širi sukob je „poslednja stvar“ koja je trenutno potrebna ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, dodao je on.
Slede veliki UDARI- Zapad sprovodi VELIKI RESET kroz sadašnju KRIZU
Ranije u oktobru, Petreus je tvrdio da bi SAD mogle da zbrišu sve ruske snage u Ukrajini, zajedno sa ruskom crnomorskom flotom, ako Moskva upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini. U subotu je udvostručio ove reči rekavši da bi odgovor Vašingtona na takav potez sa strane Rusije uključivao „više od diplomatskih… ekonomskih i pravnih akcija“.
Istovremeno, Petreus je rekao da su njegove ranije reči opisali „samo jednu” od „mnogih opcija” koje Amerika ima u rezervi u slučaju da Rusija pribegne upotrebi nuklearnog oružja, što je nazvao „izuzetno lošom odlukom”.
General je takođe rekao da i dalje misli da Rusija ne može ništa da uradi da promeni situaciju na frontu, koja je, prema Petreusovim rečima, nepovoljna za Moskvu.
Petreus je komandovao američkim snagama u Avganistanu od 2010. do 2011. godine, predsedavajući najvećim brojem poginulih u Americi tokom 20-godišnjeg rata, i povećao broj civilnih žrtava.
General je pomogao da se tadašnji predsednik Barak Obama ubedi da rasporedi dodatnih 30.000 američkih vojnika u tu zemlju, ali je njegov plan za borbu protiv pobunjenika, koji je zavisio od „obezbeđivanja i služenja“ lokalnog stanovništva, propao.
Zatim je postao direktor CIA-e 2011, da bi sledeće godine podneo ostavku nakon što je imao vanbračnu vezu sa ženom koja je pisala njegovu biografiju.
