BIVŠI EKSPERT UN-A: SVETU SU OČAJNIČKI POTREBNI UZBUNJIVAČI JER MEDIJI I BIG TECH GUŠE SLOBODU GOVORA
Potencijalno izručenje Džulijana Asanža SAD-u predstavljao bi opasan presedan, upozoravaju posmatrači. Dok je još zastrašujuća činjenica da i danas većina ljudi ne zna ko je Džulijan Asanž!
FREE ASSANGE! FREE PRESS! SLOBODA ZA DŽULIJANA ASANŽA!
Penzionisani nezavisni ekspert UN-a za promociju demokratskog i pravednog međunarodnog poretka Alfred-Maurice de Zayas izjavio je za Sputnik o „prećutnom pristanku“ najviših međunarodnih institucija u vezi sa progonom osnivača WikiLeaks-a.
Prošle nedelje, pravni tim Džulijana Asanža borio se protiv ponovnog pokušaju američkih advokata da izruče osnivača WikiLeaks-a SAD-u. Visoki sud Velike Britanije saopštio je da će doneti odluku kasnije.
Ranije ove godine, britanski sudija je blokirao Asanžovo izručenje, navodeći njegovo loše mentalno zdravlje.
U intervjuu za Sputnik, Alfred de Zayas je odgovarao na veoma bitna pitanja i izneo svoja opažanja u pogledu slučaja Džulijana Asanža:
Na pitanje novinara Sputnika, šta misli o situaciji kada britanski sudija treba da odluči da li će izručiti australijskog državljanina SAD-u i zašto australijska vlada ćuti; kao i šta zapravo ova situacija znači vladavini međunarodnog prva?
Alfred de Zayas, odgovara:
„Australijska vlada je saučesnik u masovnom kršenju ljudskih prava jednog njihovog državljanina. Neuspeh Australije da ostvari „diplomatsku zaštitu“ u ime jednog od svojih građana odražava koliko malo etika znači u međunarodnoj areni. Latinska fraza „qui tacet consentire videtur“ – onaj ko ćuti, smatra se da pristaje, primenjuje se u slučaju Asanža ne samo u odnosu na Australiju, već i na „industriju ljudskih prava“, glavne nevladine organizacije, čak i Kancelarija visokog komesara UN-a za ljudska prava. Slučaj Asanža trebao je biti prioritetna stavka Veća UN-a za ljudska prava, ali je gurnut pod tepih i iskrivljen senzacionalističkim lažnim vestima u SAD-u, Velikoj Britaniji, Švedskoj i većem delu Evrope.
Moglo se očekivati da će svaka nevladina organizacija posvećena ljudskim pravima protestovati svaki dan sve dok Asanž ne bude pušten, kao što je 2015. godine zahtevala Radna grupa UN-a o stavljanju u pritvor, ja sam 2016. u svojstvu nezavisnog stručnjaka UN-a za međunarodni poredak , a 2020. od strane mog švajcarskog kolege profesora Nilsa Melzera, izveštavača UN-a za mučenje. Melzerova nova knjiga „Der Fall Julian Assange“ (Piper, Minhen) izašla je u martu 2021. i opisuje poglavlje po poglavlje korupciju vladavine prava u SAD-u, Velikoj Britaniji, Švedskoj i Ekvadoru, njihovo saučesništvo u fizičkoj i psihičkoj torturi prema kojoj je Asanž bio podvrgnut.
Sramota je da zemlje koje su države potpisnice Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima mogu nekažnjeno kršiti njegove članove 7, 9, 10, 14, 19. Dodatna je sramota kako su mejnstrim mediji doprineli „proizvodnjačkom pristanku“ klevetajući ličnost Džulijana Asanža, kako bi ga „kažnjavali“ kršenjem njegovih najosnovnijih ljudskih prava učinili prijatnijim.
Zloupotreba ekstradicionih postupaka u slučajevima Džulijana Asanža i Alexa Saaba odražava korupciju vladavine međunarodnog prava. Melzerova knjiga objavljena je samo na originalnom nemačkom, ali engleska verzija izlazi u Njujorku početkom 2022. U eseju u Counterpunch-u nazvao sam Melzera Emilom Zolom našeg vremena jer su njegova otkrića daleko, daleko gora od onoga što je Zola objavio u aferi Dreyfus 1898. Melzer demonstrira ne samo pogrešnu pravdu od strane francuskih vojnih sudova protiv Dreyfusa već i dosledan obrazac „prave“, namernu upotrebu sprovođenja pravde da se učini nepravda, da se uništi ljudsko biće koje je imalo hrabrosti da otkrije počinjene zločine od strane naših vlada.“
Podigli su se mnogi glasovi koji traže Nobelovu nagradu za mir za Džulijana Asanža. Ali znamo da je ova nagrada izgubila svoj sjaj i kredibilitet. Zaista, ovogodišnji laureati su potpuno nezaslužni. Nagrada je bila ismevanje istinskih vernika u mir i u razoružanje za razvoj.
Na pitanja o tome šta on misli o fokusiranju britanskog sudije na Asanžovo mentalno i fizičko zdravlje, a ne na njegovo ponašanje i da li Britanski pravosudni sistem nema zakone koji štite novinare, izdavače i uzbunjivače; Alfred de Zayas je odgovorio:
„Kao što je svima poznato, Asanž je u veoma lošem zdravstvenom stanju i zaslužuje najbolju medicinsku pomoć, koju ne dobija. To su godinama dokumentovali mnogi lekari i psihijatri koji su ga pregledali. Ali celi argument oko Asanžovog fizičkog zdravlja je diverzija, odvraćanje pažnje, ili još gore, pokušaj da se zaobiđu stvarna pitanja koja su bitna, pravo na slobodu izražavanja, sloboda medija, pravo svih građana da znaju šta naše vlade rade u naše ime.
NOVA PREDSKAZANJA?! BIL GEJTS UPOZORAVA NA TERORISTIČKE NAPADE MALIM BOGINJAMA I POZIVA NA FORMIRANJE OPERATIVNE GRUPE ZA PANDEMIJU VREDNE MILIJARDU DOLARAhttps://t.co/VhnwBbYUxU
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 4, 2021
Zaista, očajnički su nam potrebni uzbunjivači koji otkrivaju ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje počine naše vlade. Imamo pravo pozvati Georgea W. Bush-a, Tony Blair-a i mnoge druge da odgovaraju za varvarstvo koje su počinile NATO snage nad narodima Avganistana i Iraka. Uzbunjivači su pravi branitelji ljudskih prava i zaslužuju našu solidarnost i podršku Suda za ljudska prava.
Od 2012. godine postoji izveštavač UN-a o pravu na istinu, pravdu i reparaciju. Svima nam je potrebna istina o Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji, Jemenu. U svojoj novoj knjizi „Izgradnja pravednog svetskog poretka“ (Clarity Press, Atlanta, septembar 2021.) posebno pozivam na Povelju o pravima uzbunjivača, nešto što sam više puta činio u svojim izveštajima 2012-18 Savetu UN za ljudska prava i generalnom Skupština. Formulišem 25 principa međunarodnog poretka koji se takođe bave ključnom ulogom uzbunjivača u demokratskim društvima.“
Po pitanju novinara, da li se slaže sa konstatacijom da neki posmatrači tvrde da ako britanski pravosudni sistem donese odluku o izručenju Asanža, da bi to stvorilo veoma opasnu mogućnost koja bi dala za pravo stranim jurisdikcijama da optuže i zatvaraju novinare i uzbunjivače..
Alfred de Zayas je odgovorio:
„Ne verujem da britanski pravosudni sistem može izručiti Asanža. Žele da ga iscrpe (u čemu su i uspeli). Žele ga mrtvog i sahranjenog (što se još može dogoditi). Naravno, međunarodno pravo je na Asanžovoj strani i princip non-refoulementa je apsolutan. Ako neko ima pravo na azil od progona to je Džulijan Asanž, i on bi dobio status izbeglice bilo gde po Ženevskoj konvenciji o izbeglicama. Sa tim u vezi treba dobiti mišljenje od Visokog komesarijata UN-a za izbeglice.
Ako bi britanski sudija presudio u korist izručenja, na to bi se sigurno uložila žalba Višem sudu a protivžalba bi razvukla sva STVARNA pitanja prema ICCPR-u i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima koja se tiču prava na informacije, sloboda izražavanja, zaštita uzbunjivača. Usledila bi žalba Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu ili žalba Komitetu za ljudska prava UN. Zakon o ljudskim pravima u potpunosti podržava Asanža, ali je poznato da vlade nekažnjeno krše zakon kao što smo nedavno videli u slučaju Alex Saab i u bezbrojnim ciljanim slučajevima atentata za koje je odgovorna moja zemlja, Sjedinjene Države.“
Na pitanja žašto je WikiLeaks poseban, zašto do sada nismo videli ništa za upoređenje o Podesta papirima ili o Trezoru 7 u protekle četiri godine; da li to onda znači da je zapadno-politički establišment uspeo uplašiti nezavisne novinare i da li možemo ICIJ koji su prezentovali Pandora papire nazvati nezavisnim novinarstvom, on je odgovorio:
„Nezavisni novinari su bili zastrašeni. Opasno je biti uzbunjivač, a čini se da je naše konformističko društva dozvolilo ovaj orvelovski napad na novinarstvo. Istina, ICIJ je u prošlosti uradio dobar posao. Ali neobično je da Pandorini papiri ne otkrivaju mnogo o zapadnim političkim liderima i čini se da sramote neprijatelje Sjedinjenih Država, kao što je Vladimir Putin, kao i neke afričke i latinoameričke lidere. Imam ozbiljne sumnje u pogledu kompletnosti Pandora papira i sumnjam da je curenje uvelike uređeno kako bi se zaštitile neke vrlo velike ribe. Zato nam treba više uzbunjivača.“
Alfred de Zayas je takođe prokomentarisao Glavne Medije i Big Tech:
„Čini se da Veliki brat pobeđuje, a mi jadni građani Okeanije moramo izdržati kontinuiranu manipulaciju Big Media i Big Tech-a. Ne radi se samo o „lažnim vestima“, već o potiskivanju ključnih informacija koje promatramo. Kada dobijemo samo delimične vesti, a bitne činjenice izvade iz narativa, lažu nas. Cenzura je loša kada je sprovodi vlada. Zapravo je gore kada to radi privatni sektor koji nema nikakav demokratski legitimitet.
Barem mnoge vlade su demokratski izabrane i možemo pozvati naše parlamentarce i predsednike na odgovornost.
Ali kako ćemo se suprotstaviti indoktrinaciji i ispiranju mozga koje praktikuju CNN, Fox, BBC, New York Times, Washington Post, Facebook, Twitter, YouTube, Amazon, itd.? Kao izveštavač UN-a, uvek sam zahtevao transparentnost i odgovornost, te osuđivao manipulacije Big Media i Big Tech-a, a upravo su ti moćni igrači zakopali izveštaje Radne grupe UN-a za samovoljno pritvaranje, Nilsa Melzera i moje lično . Nadajmo se da će Melzerova nova knjiga „Slučaj Džulijana Asanža“ senzibilizirati barem deo civilnog društva na pretnje našem demokratskom poretku i mobilizovati nas da zahtevamo trenutno oslobađanje Džulijana Asanža, kojem bi trebalo dozvoliti da bude sa svojom porodicom(ženom i dvoje deca).
FREE ASSANGE! FREE PRESS!
Nulta Tačka/SputnikInternational
