Britanija i Francuska planiraju slanje 30.000 „mirovnjaka“ u Ukrajinu – Očekuju Trampova podršku?!
Velika Britanija i Francuska rade na planu za raspoređivanje do 30.000 „mirovnih snaga“ u Ukrajini, ali samo ako Moskva i Kijev postignu prekid vatre, pozivajući se na neimenovane evropske zvaničnike.
Međutim, ključni faktor za realizaciju ovog plana jeste pridobijanje američkog predsednika Donalda Trampa da pruži makar ograničenu vojnu podršku. Iako je Vašington isključio mogućnost slanja svojih trupa u Ukrajinu, London i Pariz se nadaju da će SAD pristati na logističku, obaveštajnu i protivvazdušnu podršku.
Zvaničnici EU upozoravaju da „bez Trampove podrške, evropski plan za slanje mirovnjaka teško može biti sproveden.“
Kako bi izgledala evropska „mirovna misija“?
Plan predviđa da britanski i francuski vojnici ne budu raspoređeni na linijama fronta, već u ključnim gradovima, lukama i strateški važnoj infrastrukturi. Takođe, predložena misija bi se oslanjala na dronove i satelite za nadgledanje ruskog poštovanja eventualnog prekida vatre.
Ipak, unutar EU ne postoji jedinstven stav o ovom predlogu – dok su London i Pariz najglasniji zagovornici slanja trupa, mnoge članice bloka su skeptične prema toj ideji.
Kijev i Moskva odbacuju plan
Ni Ukrajina nije oduševljena ovim predlogom. Savetnik Volodomira Zelenskog, Mihail Podoljak, izjavio je da slanje stranih mirovnih snaga „trenutno nije realno“ i da bi zapadni saveznici trebalo da se fokusiraju na povećanje izdvajanja za ukrajinsku odbranu.
Zelenski je ranije tvrdio da bi Ukrajini bilo potrebno najmanje 200.000 evropskih vojnika kako bi osigurala bilo kakav mirovni sporazum sa Rusijom – što je, prema zapadnim analitičarima, gotovo neizvodljivo.
S druge strane, Rusija kategorički odbacuje mogućnost prisustva NATO trupa u Ukrajini. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će Moskva smatrati bilo koju stranu vojsku legitimnom metom.
Ranije je ruska obaveštajna služba (SVR) tvrdila da Zapad možda planira faktičku okupaciju Ukrajine pod maskom „mirovne misije“, s potencijalnim raspoređivanjem čak 100.000 vojnika u četiri okupacione zone.
Nulta Tačka/Mediji
