Britanci koji su protestovali ispred hotela za tražioce azila u Eseksu završili su u zatvoru na znatno duže vreme od migranta čiji su seksualni napadi na 14-godišnju devojčicu i jednu ženu izazvali proteste.
Čarli Lend, 24, i Džonatan Glover, 48, osuđeni su na 32, odnosno 30 meseci zatvora pred Krunskim sudom u Čelmsfordu zbog nasilnih nereda tokom sukoba u julu 2025. godine ispred hotela „Bel“ u Ipingu. Etiopljanin Hadus Kebatu, koji se našao u središtu čitavog slučaja, dobio je samo 12 meseci.
Ovo je najnovije poglavlje u obrascu u kojem je više lokalnih stanovnika već dobilo strože kazne od čoveka čiji su zločini izazvali reakcije javnosti.
Kebatu je u Britaniju stigao malim čamcem i bio smešten u hotel „Bel“. Nekoliko dana kasnije prišao je 14-godišnjoj devojčici koja je sedela na klupi u Ipingu, pokušao da je poljubi, upućivao joj seksualno eksplicitne komentare, stavio joj ruku na butinu, a kasnije seksualno napastvovao i ženu koja je pokušala da pomogne.
Proglašen je krivim za više seksualnih krivičnih dela, uključujući dve tačke optužnice za seksualni napad, i u septembru 2025. osuđen na 12 meseci zatvora. Sudija ga je opisao kao manipulatvnog čoveka koji „pokazuje malo poštovanja prema ženama“ i ocenio da postoji značajan rizik da ponovo počini krivično delo.
Kasnije je greškom pušten iz zatvora HMP Čelmsford zbog administrativnog propusta, što je pokrenulo potragu u kojoj je učestvovalo više policijskih jedinica. Na kraju je deportovan u Etiopiju.
Protesti koji su usledili u početku su bili mirni. Situacija je eskalirala 17. jula 2025. godine kada su stigli kontrademonstranti i izbili neredi.
Okupile su se stotine ljudi. Policijska vozila su napadana, a policajci gurani, udarani pesnicama i šutirani. Policija Eseksa saopštila je da je čitava policijska operacija koštala više od 1,5 miliona funti.
Lend je na snimcima napravljenim dronom i kamerama na uniformama policajaca više puta zabeležen kako oštećuje policijska vozila, udara u prozore, šutira retrovizore, ispušta vazduh iz guma i penje se na jedno vozilo kako bi šutirao vetrobransko staklo, dok je nosio zabranjenu masku preko lica. Sudija Mils ga je opisao kao „entuzijastičnog učesnika u nasilnim neredima“ koji nije pokazao „nikakvu brigu za bezbednost policajaca“. Sudija je rekao da je maska „doprinela atmosferi zastrašivanja“.
Glover je snimljen kako viče na policajce i ometa policijska vozila. Tvrdio je da je novinar. Sudija je to kategorički odbacio:
„Pravi novinari beleže događaje, oni ih ne stvaraju. Vi niste bili reporter na koga se policija okomila. Niste bili žrtva takozvane dvostruke pravde. Vi ste bili protivnik. Umesto da smirujete tenzije, vi ste ih iznova raspirivali.“
Ovo nisu prve ovakve kazne. U oktobru 2025. Stjuart Vilijams osuđen je na 28 meseci, Martin Pigrim na 26 meseci, a Din Smit na 22 meseca zatvora. U junu 2026. Li Gauer, otac i trener omladinskog fudbalskog kluba, osuđen je na 33 meseca. Šon Tompson dobio je 31 mesec, dok je Filip Kerson kasnije osuđen na 27 meseci. Zbir zatvorskih kazni za do sada osuđene već premašuje 17 godina.
Glavni inspektor policije Eseksa Teri Fišer rekao je da su neredi ostavili lokalnu zajednicu „uplašenom i uznemirenom“, poremetili svakodnevni život i naneli štetu lokalnim preduzećima.
„Iako su mnogi ljudi koji su želeli da se njihov glas čuje o važnom pitanju to učinili bezbedno, određeni broj njih odlučio je da ode daleko preko toga. Ove presude i kazne pokazuju da je takvo ponašanje bilo i jeste potpuno neprihvatljivo“, rekao je Fišer.
Kontrast je očigledan. Strani državljanin koji je samo nekoliko dana nakon dolaska malim čamcem seksualno napastvovao učenicu odslužio je 12 meseci, a zatim je greškom ranije pušten iz zatvora. Britanci koji su došli da protestuju zbog smeštaja takvih prestupnika u svom gradu služe kazne od dve do gotovo tri godine.
Sudovi su više puta naglasili da mirni protest nije problem, već nasilje. Ipak, razlika u ishodima izazvala je široko nezadovoljstvo zbog onoga što mnogi vide kao dvostruke standarde pravde.
U međuvremenu, laburistička vlada nastavlja da oslobađa mesta u prepunim zatvorima prevremenim puštanjem hiljada zatvorenika. Zatvori rade blizu punog kapaciteta. Prethodni programi već su omogućili desetinama hiljada zatvorenika da izađu na slobodu pre isteka kazne.
Dalja puštanja planirana su u okviru Zakona o izricanju kazni, uz određene izmene nakon reakcije javnosti kojima će biti isključeni neki od najtežih seksualnih prestupnika. Ipak, hiljade drugih zatvorenika i dalje će biti puštene pre roka kako bi se ublažila kriza u zatvorskom sistemu.
Britanskim gradovima govori se da moraju da prihvate masovne dolaske migranata. Kada jedan od tih novopridošlih napadne lokalnu decu i žene, stanovnici koji se tome usprotive previše burno završavaju iza rešetaka sa kaznama mnogo većim od počinioca.
Sistem daje prednost upravljanju kapacitetima zatvora i kontroli narativa nad jednakom primenom zakona.
Bezbedne granice, brza deportacija stranih prestupnika i jednaka pravda za britanske građane nisu radikalni zahtevi. To je minimum koji se očekuje od zemlje koja i dalje tvrdi da štiti sopstveni narod.
