Britanski medij: Boing 777 bi mogao da “ohladi” planetu – ali uz rizik od kisele kiše
Prema pisanju britanskog The Telegraph-a, avioni poput Boing 777 mogli bi da se koriste za hlađenje Zemlje — ali uz ozbiljan rizik od stvaranja kisele kiše.
Kako tvrdi ovaj britanski medij, “globalno zagrevanje ubrzano napreduje”, stručnjaci sve češće razmatraju geo-inženjering kao način da se ublaže klimatske promene. Najviše pažnje posvećeno je tehnici poznatoj kao injekcija aerosola u stratosferu, kojom se čestice ubacuju u atmosferu kako bi odbijale sunčevu svetlost nazad u svemir.
Dosadašnje studije sugerisale su da bi za ovu tehniku bili potrebni specijalno konstruisani avioni sposobni da lete na visinama od oko 20.000 metara. Međutim, novo modeliranje Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) pokazuje da bi ubacivanje aerosola na visini od 12.800 metara iznad polarnih oblasti moglo imati značajan efekat — visina koju mogu dostići i postojeći avioni kao što je teretni Boeing 777F.
Ipak, postoji ozbiljna mana: zbog manje sunčeve svetlosti na polovima u odnosu na ekvator, bilo bi potrebno ubrizgati tri puta više sumpor-dioksida (SO₂) da bi se postigao isti efekat hlađenja. To bi povećalo negativne posledice, kao što je stvaranje kisele kiše, jer SO₂ u reakciji sa vodom i drugim gasovima formira sumpornu kiselinu.
„Solarni geo-inženjering nosi ozbiljne rizike i potrebno je dodatno istraživanje da bismo razumeli sve posledice“, upozorio je Alister Dafi, doktorant na UCL-u. On je naglasio da ova otkrića ukazuju na mogućnost da se sprovođenje strategije započne skoro odmah, bez čekanja na razvoj novih visokoletećih aviona.
Simulacije pokazuju da bi godišnje ubrizgavanje 12 miliona tona SO₂ na visini od 12.800 metara, tokom proleća i leta na obe hemisfere, moglo sniziti globalnu temperaturu za oko 0,6 stepeni Celzijusa — što je slično padu temperature nakon erupcije vulkana Pinatubo 1991. godine.
Uprkos potencijalnoj efikasnosti, istraživači upozoravaju da bi primena ove tehnike morala biti pažljivo postepena kako bi se izbegle nagle promene temperature, te da geo-inženjering ne može zameniti smanjenje emisije gasova staklene bašte.
„Dugoročna stabilnost klime može se postići samo postizanjem neto nulte emisije“, istakao je dr Metju Henri sa Univerziteta Ekseter.
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Earth Futures.
Iako su godinama termini poput “kemtrejlsi” i “manipulacija klime” bili etiketirani kao “teorije zavere”, nova naučna istraživanja sve više potvrđuju da su ideje o manipulaciji atmosferskim uslovima i kontroli klime kroz aerosolne čestice bile zasnovane na realnim konceptima.
Danas, kada se i zvanično predlažu metode geo-inženjeringa, jasno je da “teoretičari” — nisu ništa slagali!
Nulta Tačka/The Telegraph
