BUBE ZA DORUČAK! NAUČNICI SU PRONAŠLI NOVI NAČIN DA IZOLUJU PROTEINE INSEKATA ZA LJUDSKU UPOTREBU
Naučnici sa Univerziteta Zapadna Virdžinija pronašli su način da izoluju proteine od insekata, otvarajući put za širu direktnu ljudsku potrošnju hrane zasnovane na insektima u bliskoj budućnosti.
Naučnici su koristili novu tehniku da izoluju i odrede nutritivne osobine prahova napravljenih od lutki cvrčaka, skakavaca i svilenih buba.
Proteinski prah insekata: sledeći korak na putu ka masovnoj ishrani ljudi?
Potrošnja proteina insekata se uveliko reklamira kao jedan od načina da se prehrani svet čija će populacija, kako se predviđa, dostići 10 milijardi do 2050. godine.
Ali dok je praksa jedenja kopnenih insekata široko prihvaćena u većem delu sveta, na Zapadu malo ljudi smatra da je mogućnost da ih jedu izvodljiva.
Istraživači i zagovornici se trude da ukažu da je većina jestivih kopnenih insekata „čistija“ od rakova, jastoga i škampi, jer se hrane svežim biljkama i drvetom umesto strvinom.
Prema Jacek Jaczynsk-om, profesoru nauke o hrani i bezbednosti hrane u mišićima na Dejvis koledžu za poljoprivredu, prirodne resurse i dizajn Univerziteta Zapadna Virdžinija, 80% globalne ljudske populacije već konzumira insekte, a da zapadne kulture čine 20% onih koje to ne čine.
“To je manjina koja ne jede insekte“, rekao je Jaczinski. „Kako stanovništvo raste, moraćemo sve da hranimo. Ne kažem da će insekti zameniti naše životinje na farmi, ali to je još jedna alternativa koja se čini održivijom od onoga što trenutno radimo”.
Zagovornici proteina insekata tvrde da oni imaju brojne prednosti u odnosu na tradicionalne životinjske proteine. Na primer, protein insekata se može sakupiti mnogo brže od kravljih ili od svinje, a takođe to zahteva manje korišćenja zemlje i vode. Pored toga, insekti imaju kratak životni vek, brzo se razmnožavaju i zahtevaju jednostavno i minimalno stanište i potrebe za ishranom.
Postoji preko 2.000 vrsta insekata koji su identifikovani kao bezbedni za ljudsku ishranu, ali neke vrste su bolje istražene od drugih, rekao je Jong-Lak Park, još jedan od autora studije.
„Larve buba i cvrčci su popularni jer ih je veoma lako masovno proizvoditi“, rekao je Park.
„Dakle, kada proizvodimo insekte kao ljudsku hranu i stočnu hranu, trebalo bi da to bude veoma lako za masovnu proizvodnju, inače to ne opravdava cenu”.
Da bi jedenje insekata bilo privlačnije, istraživači su predložili da ih pretvore u prah. Ova metoda je bliska načinu na koji već prerađujemo zrna u brašno da bismo ih učinili jestivijim. Prah od insekata je trenutno komercijalno dostupan i može se naći u granola pločicama, tofuu i pljeskavicama.
Ali iako su insekti u obliku praha jednostavan i zgodan metod obrade za produženje roka trajanja, originalni sastav insekata će verovatno ograničiti njihovu primenu u prehrambenim proizvodima, što bi moglo dovesti do niskog prihvatanja kod potrošača, prema autorima nove studije.
Da bi pokušali da reše problem sastava, Jaczinski, Park i drugi istraživači su otkrili da se protein može efikasno izolovati od insekata korišćenjem pH-rastvorljivosti-precipitacije, što rezultira izolatima visokog nutritivnog i funkcionalnog kvaliteta.
Proteini se, baš kao i šećer i so, rastvaraju u vodi. Međutim, rastvorljivost proteina zavisi od pH vrednosti rastvora u kome se protein nalazi.
„U zavisnosti od pH rastvora proteina, rastvorljivost proteina se može uključiti ili isključiti, kao prekidač za svetlo, tako da protein može da se rastvori ili istaloži (nema rastvorljivosti)“, rekao je Jaczinski.
Percipitacija je suprotna od rastvorljivosti. Kada se protein rastvori u rastvoru, on vizuelno nestaje iz tog rastvora, baš kao šećer ili so, dok kada se protein istaloži, vizuelno se ponovo pojavljuje, prema Jačinskom.
„Što se tiče insekata, naša poenta je da selektivno ekstrahujemo te hranljive materije, poput proteina i lipida“, rekao je Jačinski.
„Zrna su prisutna vekovima i bila su potpuno prihvaćena od strane svog stanovništva“, nastavio je Jačinski. „Zašto ne bismo koristili insekte sa istom vrstom modela na visokom nivou kao izvor hranljivih materija? Moramo da pronađemo način da ekstrahujemo i izolujemo visokokvalitetne hranljive materije i razvijemo prototipove koji će se dobro slagati sa našim čulom ukusa”.
EVO KAKO MENTALNO BOLESNA OSOBA SA MASKOM MALTRETIRA NEMASKIRANU OSOBU
„Hrana budućnosti“: hoćemo li imati izbora?
Čitaoci će se, međutim, verovatno zapitati da li će takve namirnice ostati izbor potrošača u narednim godinama ili će biti nametnute potrošačima, bilo kroz zakonodavstvo ili veštačku oskudicu, kao alternativa tradicionalnim namirnicama, posebno mesu i životinjskim proizvodima.
Kao što smo pisali u nedavnom članku o novoj Nacionalnoj strategiji za hranu britanske vlade, široka procena „sigurnosti hrane“ Ujedinjenog Kraljevstva nakon odluke da napusti Evropsku uniju, 2016. godine, „doba izbora ishrane može se vrlo brzo približiti kraju”.
Na nivou vlade, ovo je signalizirano nadolazećom pretnjom „poreza na meso“ – što je za dlaku izbegnuto u konačnom izveštaju Nacionalne strategije za ishranu, ali je i dalje buduća mogućnost – i sve veće priznanje među zakonodavcima da se ljudima ne može dozvoliti da nastave da konzumiraju meso blizu sadašnjeg nivoa potrošnje.
Kristofer Snoudon, novinar koji vodi odeljenje za ekonomiju životnog stila na londonskom Institutu za ekonomske poslove, čak je otišao toliko daleko da je tokom televizijskog intervjua rekao da je „politička realnost da će Boris Džonson morati da prestane da savetuje ljude da lete manje i da jedu manje crvenog mesa i da pronađe načine da prisili ljude”.
Na komercijalnom nivou, kompanije kao što su Oatly i drugi brendovi na bazi biljaka pribegavaju sve više manipulativnim taktikama kako bi posramili potrošače da bi prestali da kupuju prehrambene proizvode životinjskog porekla.
Radeći to, oni su podržani naučnim istraživanjima koja pokazuju da tvrdnje o ukusu i zdravstvenim prednostima biljnih alternativa u odnosu na životinjske proizvode su velike, ali padaju u vodu kod potrošača i da je „društveni pritisak“ mnogo efikasniji način da ih navedete da odustanu od svoje omiljene hrane.
Oatlijeva kampanja „Pomozi tati“ je posebno neugodan primer ove nove reklame zasnovane na sramoćenju, u kojoj „probuđeni“ tinejdžeri grde svoje „neprosvećene“ očeve jer žele da piju kravlje mleko umesto ovsene kaše, šećera i biljnog ulja, koju smo nazvali „jednom od najgorih stvari koje možete da jedete“.
Očekujte da će pritisak biti pojačan u narednim mesecima i godinama.
