Sve vesti Svet

Bugarski analitičar: Sva pažnja je usmerena ka ratnim dejstvima, a treba je usmeriti na potiskivanje dolara kao rezervne svetske valute

Bugarski analitičar: Sva pažnja je usmerena ka ratnim dejstvima, a treba je usmeriti na potiskivanje dolara kao rezervne svetske valute

Sva pažnja vlada zemalja članica Evropske unije usmerena je na situaciju u Ukrajini, a ne obraćaju pažnju na to, kakvu je „termonuklearnu bombu“ u oblasti privrede i finansijske politike lansirala Rusija, smatra bugarski međunarodni analitičar Bojan Čukov.

„Svet napušta matricu dolara. U tome i jeste problem – šta ćemo sa stanovišta ekonomskog plana. Nije slučajno što je Rusija zabranila izvoz đubriva i mnogih komponenti vezanih za poljoprivredu i ishranu stanovništva. Neko kaže da Rusija ima dovoljno hrane za sledećih pet godina, Kina za 18 meseci, a Evropska unija za koliko meseci? Da li će moći da izdrži još tri meseca (u smislu prehrambenih proizvoda)?“, rekao je Čukov u emisiji Bugarskog nacionalnog radija.

Stručnjak je saglasan da će Rusija postepeno zahtevati da se sva njena izvozna roba plati u rubljama. On je podsetio da Rusija i Kina trguju u rubljama i juanima, a da je sa Indijom u pripremi sporazum o trgovini u rupijima i rubljama. Čukov je napomenuo da se rat ne odvija samo na bojnom polju, već i u oblasti informisanja i privrede.

„Ako saberemo stanovništvo Rusije, Kine i Indije, shvatićemo da u stvari već pola sveta počinje masovno da napušta korišćenje dolara, a snaga Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i vojnu, zasnovana je na tome što je dolar u svetu rezervna valuta. Odnosno, Vašington tera ceo svet koji koristi dolare za transakcije da, zapravo, plaća porez Sjedinjenim Američkim Državama“, istakao je analitičar.

Prema mišljenju Čukova, bugarska vlada ne ulaže napore da shvati u kom se pravcu kreće svet i u kom položaju se Bugarska može naći. On je istakao da neke zemlje EU žele da budu „veći katolici od Pape“, dok su istovremeno SAD povećale uvoz nafte i izuzele od sankcija uvoz đubriva. On je prognozirao da će u nekom momentu zemlje EU osetiti veoma oštre posledice uvedenih sankcija.

„Ali, želim da skrenem pažnju da paklenih sankcija protiv Rusije više neće biti, jer je sve što je moglo da se uradi – urađeno. I ovde je strateška greška, uglavnom Evrope, što je sve odmah stavljeno na sto (misli se na sankcije), a svaka dodatna sankcija počinje da nanosi štetu pre svega Evropi i EU“, primetio je ekspert.

Specijalna vojna operacija u Ukrajini

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.

Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.

Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin naložio Centralnoj banci, „Gaspromu“ i vladi da organizuju transfer plaćanja za gas u rubljama za Evropsku uniju i ostale zemlje koje su uvele sankcije Rusiji. Putin je istakao da će Rusija nastaviti da isporučuje gas u količinama i po cenama prema postojećim ugovorima. Ruski lider je krajem marta doneo odluku da neprijateljske zemlje ubuduće gas plaćaju u rubljama.

Nulta Tačka/Sputnik