На месту једне од најтежих нуклеарних катастрофа у историји, унутар зона високог зрачења у Чернобиљу, откривена је необична гљива Cladosporium sphaerospermum – микроорганизам који не само да преживљава под радијацијом већ је активно користи као извор енергије.
Гљива садржи меланин, пигмент који у људском телу штити кожу, али у овом случају има још моћнију улогу: претвара јонизујуће зрачење у енергију процесом налик „радиосинтези“.
Пробни узорци гљиве послати су на Међународну свемирску станицу (ISS), где је установљено да у условима свемирске радијације расте око 20% брже него на Земљи. Другим речима – тамо где би већина организама одумрла, ова гљива се развија и јача.
То је инспирисало научнике да размотре технолошку примену живих биолошких штитова.
Уместо да се у свемир транспортују тешки материјали попут олова или челика, будуће колоније на Месецу и Марсу могле би да узгајају „живе заштитне зидове“ од ове гљиве – структуре које се саме одржавају, прилагођавају и чак обнављају у присуству радијације.
Предности овог приступа су значајне: минимална почетна маса за транспорт, саморепарација структуре, скалабилност (бржи раст уз јаче зрачење) и потенцијално драматично снижавање трошкова заштите од свемирских услова.
Уколико се даља истраживања потврде, ова гљива могла би постати једно од природних решења за највећи изазов дугорочне људске експанзије у свемир – радијационо излагање које до сада представља једну од највећих баријера за безбедан живот изван Земље.
Нулта Тачка/Медији
