CIA je sprovela tajne eksperimente sa komarcima u Indiji kako bi širila „retke i opasne bolesti“

CIA je sprovela niz tajnih eksperimenata sa komarcima u Indiji kako bi proširila „retke i opasne bolesti“ kao deo plana za depopulaciju od strane globalne elite.

Prema istrazi advokata za građanska prava Nandite Haksar, CIA je sprovela tajne eksperimente sa komarcima 1970-ih u Indiji pod maskom iskorenjivanja žute groznice u zemlji.

Budući da je ćerka pokojnog P.N. Haksar, član Komisije za planiranje i glavni sekretar premijerke Indire Gandi, imala je saznanja iz prve ruke o spornom zatvaranju Jedinice za genetičku kontrolu komaraca (GCMU) u okviru Indijskog saveta za medicinska istraživanja (ICMR).

Po sopstvenim rečima: „U ovoj prostoriji sam čula mnoge priče o tajnim operacijama. Tog dana je naišao mladi novinar i mom ocu ispričao čudan eksperiment sa komarcima koji se izvodi u blizini aerodroma Palam, kako se tada zvao aerodrom u Delhiju. Čovek je rekao da je to eksperiment sa žutom groznicom. „Ali mi u Indiji nemamo žutu groznicu“, uzviknuo je moj otac. Novinar je rekao da je upravo to njegova poenta. Tvrdio je da je to bio deo eksperimenta biološkog ratovanja. Svi smo sedeli šokirani u tišini”.

Greatgameindia.com izveštava: Ovaj novinar, Chakravarthi Raghavan, na kraju je postao šef Press Trust of India (PTI). Druga ključna figura u istrazi bila je dr K.S. Jaiaraman, koji nije bio običan reporter. Pošto je doktorirao nuklearnu fiziku na američkom univerzitetu, izabrao je novinarstvo kao izborni predmet i dao ostavku na poziciju naučnika u vladi da bi postao glavni naučni reporter na PTI.

Kompletan prikaz događaja koji su doveli do zatvaranja GCMU-a 1975. godine, koji je prvobitno osnovala Svetska zdravstvena organizacija (SZO) da proučava genetsku kontrolu komaraca, izbledeo je u mraku. Slično tome, smernice koje je 1975. godine formulisao komitet cenjenih naučnika poput prof. M.S. Svaminatan i prof. M.G.K. Menoni u vezi sa međunarodnom naučnom saradnjom takođe su predani zaboravu. „Kao neko ko je radio kao naučnik u GCMU i sada, u 91. godini, sa sećanjima koja postepeno blede, odvojim trenutak da se prisetim onoga što se dogodilo tokom tih vremena“.

Finansiranje projekta GCMU isključivo se oslanjalo na sredstva od 480 PL, koja su bila rupija deponovana u američkoj ambasadi. Ovim finansiranjem, u potpunosti američkim, upravljala je SZO. Međutim, saradnja između dve strane bila je u velikoj meri jednostrana. SZO je nadgledala sve aspekte projekta preko svog predstavnika, dr R. Pala, dok je ICMR pokrivao samo plate regrutovanog indijskog osoblja. Postojao je sporazum između SZO i ICMR-a, kao i poseban sporazum između SZO i Službe javnog zdravlja Sjedinjenih Država (USPHS). Iznenađujuće, ICMR nije bio svestan ovog drugog sporazuma, kao ni Ministarstvo zdravlja Indije. USPHS je doneo sve političke odluke, sa predstavnikom iz Fort Detrika, štaba američkog odeljenja za biološko ratovanje, koji je prisustvovao naučnim i tehničkim sastancima.

Prema sporazumu sa ICMR-om, cilj projekta je bio da se istraži potencijalna upotreba genetskih metoda u kontroli vektora malarije i filarije. Međutim, stvarni rad je odstupio od namera sporazuma. Nije sprovedeno nikakvo istraživanje o Anopheles stephensi, vektoru urbane malarije koji preovladava u Delhiju, što je bilo u suprotnosti sa duhom sporazuma. S druge strane, opsežne studije su se fokusirale na vektor filarijaze Culek kuinkuifasciatus, uprkos odsustvu filarijaze u Delhiju. Štaviše, bio je prevelik naglasak na proučavanju Aedes aegipti, opasnog vektora žute groznice, uprkos tome što bolest nije rasprostranjena u Indiji. Stoga je pogrešna politika bila očigledna od samog početka projekta.

👉 🇺🇲🏳️‍🌈 SAD: 40% studenata univerziteta se identifikuje kao LGBTQ
https://t.co/65b1hyKkHb

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 10, 2023

Prvo i najvažnije, odluka da se uspostavi GCMU u Delhiju, gradu koji nije endemičan za malariju ili filarijazu, postavlja pitanja. Pokojni dr N.G.S. Raghavan, autoritet za filarijazu i direktor Nacionalnog instituta za zarazne bolesti (NICD), doveo je u pitanje razloge za izbor Delhija, kako je citirao Parlamentarni odbor za javne račune. Da li je to bilo zbog njegove blizine odbrambenim ustanovama? Iznenađujuće, NICD nikada nije konsultovan, uprkos tome što je bio glavni istraživački institut centralne vlade sa ograncima širom Indije. Štaviše, predstavnik SZO u GCMU, dr Pal, koji je bio zadužen za sve operacije, ranije je mnogo godina služio kao inspektor za malariju na Institutu za malariju Indije (MII) pre nego što se pridružio SZO. Vredi napomenuti da je zadržao založno pravo na svom MII položaju čak i nakon što se pridružio SZO, što je prekršilo pravila. Prestanak njegovog založnog prava dogodio se tek 1975. godine kada je pokrenuta istraga u vezi sa radom GCMU.

Šta je bio rad GCMU-a

GCMU je sproveo sveobuhvatna istraživanja koristeći automatizovane tehnike za uzgoj miliona komaraca Culex kuinkuifasciatus (Cq) i hemosterilizaciju pretpostavljenih muških primeraka korišćenjem leka tiotepa (i radijacije). Jedinica je osmislila mehanički uređaj za razdvajanje mužjaka i ženki u samoj fazi lutke. Nakon toga, muškarci su pušteni u brojna sela oko Delhija. Namera je bila da se pušteni mužjaci takmiče sa autohtonim mužjacima i pare se sa divljim ženkama, što na kraju rezultira proizvodnjom neplodnih jaja. Međutim, ekolozi uključeni u projekat otkrili su sledeće probleme:

1. Oslobođeni mužjaci su pokazali inferiornu konkurentnost u različitim aspektima u poređenju sa divljim mužjacima, čime nisu uspeli da izazovu 100 posto sterilnosti u populaciji divljih komaraca.
2. Razdvajanje polova u fazi kukuljice pokazalo se neefikasnim, što je rezultiralo stopom kontaminacije ženki od približno 3-5 procenata. Shodno tome, hiljade ženki, sposobnih da ugrizu ljude, nehotice su puštene zajedno sa mužjacima. Ovo se dogodilo zbog nedostatka jasnog polnog dimorfizma u veličini muških i ženskih lutki.
3. Primenjeni su alternativni pristupi, kao što su zračenje i oslobađanje citoplazmatski nekompatibilnih Cq komaraca. Međutim, ovaj drugi metod, koji je razvio nemački naučnik Hans Laven, pokazao se neuspešnim. Otkriveno je da se takozvana nekompatibilnost može pripisati prisustvu rikecijalne infekcije, koja se može izlečiti davanjem tetraciklina životinjama kojima su se hranili komarci.
4. Ipak, obavljene su značajne i opsežne terenske studije o ekologiji, ponašanju i dinamici populacije filarnog komarca Culex.
5. Na kraju, nesrazmeran naglasak stavljen je na Aedes aegipti, praćen obimnim istraživačkim naporima.

Studije o vektoru žute groznice

Zašto su sprovedena opsežna istraživanja o Aedes aegipti, vektoru žute groznice, uprkos odsustvu žute groznice u Indiji? Nepoverljivi dokument iz hemijskog korpusa vojske Sjedinjenih Država iz 1960. godine, koji detaljno opisuje njihove napore u hemijskom i biološkom ratu, otkriva: „1953. godine laboratorije za biološki rat (BW) u Fort Detriku uspostavile su programe za proučavanje upotrebe zglavkara za širenje protivpešadijskih BW agenasa”. U izveštaju se navode prednosti korišćenja insekata i ističe da će „oni ostati živi neko vreme, držeći područje stalno opasnim“.

U dokumentu su istaknute prednosti korišćenja insekata, uz napomenu da oni mogu da ostanu živi tokom dužeg vremenskog perioda, održavajući tako stalnu pretnju u datom području. Program se posebno fokusirao na proučavanje Aedes aegipti i virusa žute groznice, pri čemu je Sovjetski Savez bio očigledna meta tokom ere Hladnog rata. U izveštaju se navodi: „Žuta groznica se nikada nije pojavila u nekim oblastima, uključujući Aziju, i stoga je prilično verovatno da bi stanovništvo ovih područja bilo prilično podložno ovoj bolesti”.

U periodu između aprila i novembra 1956. godine, Korpus je pustio nezaražene ženke komaraca (Aedes aegipti) u stambeni region u Savani, u Džordžiji. Otkriveno je da su komarci u roku od jednog dana prešli 1 do 3km i ugrizli brojne pojedince. Naknadni test sproveden u istoj oblasti 1958. godine potvrdio je da se „komarci mogu raširiti na područja od nekoliko kilometara pomoću uređaja ispuštenih iz aviona ili postavljenih na zemlju. I dok su ovi testovi napravljeni sa neinficiranim komarcima, prilično je sigurna pretpostavka da se zaraženi komarci mogu podjednako dobro širiti. Shodno tome, vredi napomenuti da je GCMU usavršio „tehnike masovne proizvodnje“ i razvio automatizovani sistem distribucije za Aedes komarce. Ovaj sistem je implementiran kroz spravu postavljenu na biciklističku rikšu, omogućavajući joj da se kreće uskim trakama u gusto naseljenim gradovima i pušta komarce u klasterima.

‘National Herald’ izlaže svoja saznanja

Međutim, koreni kontroverze su zasađeni 11. februara 1972, manje od dve godine nakon osnivanja GCMU, kada je nacionalni dnevnik pod nazivom National Herald objavio članak pod naslovom „Nauka ili neoimperijalizam“ čiji je autor anonimni „naučni radnik“ (kasnije otkriveno da je pokojni visokorangirani naučnik odbrane u rangu direktora). Ovaj članak je izazvao komešanje, bacajući svetlo na upotrebu tiotepe, kancerogene supstance koju GCMU koristi za sterilizaciju komaraca. Priča je dobila dodatni zamah kada ju je nedeljni tabloid Blitz iz Bombaja istaknuto predstavio u svojim naslovima.

Zanimljivo je da je otprilike u isto vreme, German News, publikacija nemačke ambasade u Delhiju, prenela članak prof. Hansa Lavena, koji je bio povezan sa GCMU, koji podržava upotrebu njegovog soja Cq komaraca sa citoplazmatskom inkompatibilnošću, u skladu sa stavovima iznetim u National Herald. Ovo je odmah izazvalo paničnu reakciju, što je dovelo do izveštaja da je generalni direktor ICMR-a zatražio od C. Raghavana, šefa PTI, da pošalje istražitelja da ispita stvar. Ovo je momenat kada je K.S. Džajaraman stupio na scenu. Sproveo je temeljne istrage u periodu od 15 meseci, a zatim je objavio izveštaj preko PTI-a 9. jula 1974. godine, kritički procenjujući funkcionisanje GCMU. Ovaj izveštaj je dobio široku pokrivenost u novinama širom Indije.

Ovo je stvorilo senzaciju jer je uključivalo SZO. Mejnstrim je citirao Raghavana koji je rekao: „Trebalo nam je skoro devetnaest meseci istraživanja pacijenata, unakrsne provere svih tragova i čitanja velikog broja tehničkog materijala, da bismo razumeli posledice različitih istraživačkih aktivnosti u zemlji koje sponzorišu stranci. Naš glavni napor bio je usredsređen na rad Jedinice za genetičku kontrolu komaraca (GCMU), organizaciju koju vodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u skladu sa sporazumom sa Ministarstvom zdravlja u Indijskom savetu za medicinska istraživanja (ICMR), a finansiranu od strane Sjedinjenih Država iz fondova PL-480“. U izveštaju se dalje navodi kako je Raghavan rekao: „Dok nam je trebalo petnaest meseci da sastavimo priču i objavimo je, ministru je trebalo samo dvadeset četiri sata čitanja o komarcima da bi izveštaj nazvao ‘tendenciozan, nepravedan i obmanjujući’”.

Parlament u pripravnosti

To pitanje je pokrenuto u Parlamentu, a određeno je da će ga razmotriti Komisija za javne račune (KJK). Raghavan je rekao: „Bilo je potrebno još devet meseci ispitivanja pacijenata od strane PAC-a pre nego što je PTI tim potvrđen, a Ministarstvo zdravlja podiglo optužnicu. U procesu iskopavanja materijala koji bi pomogao u istrazi PAC-a i predstavio sliku onoga što se dešava u ovoj našoj zemlji, naišli smo na toliko materijala koji bi možda ispunio knjigu, a skoro da bi se čitao kao triler… Opstrukcija… i nesaradnja birokratije u našim pokušajima da dođemo do činjenica nije nas iznenadila, iako je moj kolega dr K.S. Džajaraman, koji je obavio sav posao, čitao i istraživao, bio je užasnut, kao naučnik, kada je otkrio da naučnici i lekari u Ministarstvu zdravlja ne mogu slobodno da raspravljaju o stvarima čak ni na naučnom nivou, a da se ne plaše akcije sa vrha. Jedan od najboljih indijskih naučnika takođe je maltretiran zbog saradnje sa Džajaramanovom istragom.

Po prvi put u istoriji parlamentarnih postupaka u Indiji, uspešno je usvojen predlog za odlaganje, fokusirajući se na temu biološkog rata. Kao što je ranije pomenuto, Komisija za javne račune (PAC), koju predvode pronicljivi parlamentarci prof. Hiren Mukerdži (167. izveštaj) i Jiotirmai Basu (200. izveštaj), razotkrila je različite sumnjive aktivnosti koje se dešavaju pod maskom međunarodne saradnje i Svetske zdravstvene organizacije ( SZO) u Indiji.

Oni su posebno otkrili učešće SAD u biološkom ratu, koje je američka služba javnog zdravlja (USPHS), u okviru GCMU, vešto prikrila. Suprotno sporazumu između SZO i Vlade Indije, GCMU je preusmerio svoje napore sa istraživanja malarije na kontrolu vektora filarija, iako bolest nije bila endemska u regionu. Najalarmantniji aspekt bio je intenzivan fokus na Aedes aegipti, vektoru odgovornom za žutu groznicu i dengu, koji nije bio relevantan za ljudsku malariju ili filarijazu. Preduzete su detaljne mere za masovno uzgajanje komaraca i uspostavljanje preciznog mehanizma za distribuciju Aedes aegipti po užurbanim ulicama Sonepata u Harijani. U tu svrhu napravljena je detaljna mapa ulica.

Međutim, neposredno pre početka operacija, intervenisala je indijska vojska. Više pojedinaca i organizacija igralo je ulogu u zaustavljanju operacija, uključujući Raghavana, Jaiaramana, anonimnog entomologa, P.N. Haksar, Ashok Parthasarathi (tadašnji naučni savetnik premijera), krilo za istraživanje i analizu (RAV) i visoki vojni zvaničnici. Dana 31. januara 1975., predsedavajući PAC-a je pisao premijerki (PAC 225), pozivajući je da koristi najbolje obaveštajne službe koje su na raspolaganju za istragu ovog projekta i povezanih poduhvata. Organi odbrane su takođe obratili pažnju na članke objavljene u National Herald-u.

Intervencija se proširila i na vladu Harijane. Oni su 17. februara 1975. tvrdili da su uhapsili službenicu GCMU-a na periferiji Sonepata dok je imala neophodnu opremu i na ivici distribucije Aedes aegipti po ulicama. Puštena je tek nakon što je dala uveravanja da nikakvi eksperimenti neće biti sprovedeni u Sonepatu bez posebnog odobrenja vlade Harijane. Nakon toga, premijer se očigledno umešao i naložio ministru zdravlja da prekine projekat. Kao rezultat toga, GCMU je zvanično zatvoren u junu 1975.

Skoro pet decenija kasnije, kao neko ko je bio uključen u GCMU, smatram potrebnim da ispričam ovu priču. Za današnje kreatore politike i naučnike je ključno da budu svesni šta se zaista dogodilo i da prepoznaju potencijalne zamke međunarodne saradnje u oblasti nauke i tehnologije. (Izvor: „Mosquito in the Ointment“, Frontline, 28. januar 2018.).

Leteći špricevi je fraza koja se koristi i odnosi se na predloženi projekat koji finansira Bil Gejts za stvaranje genetski modifikovanih komaraca koji ubrizgavaju vakcine u ljude kada ih ugrizu.

Nulta Tačka/Greatgameindia