DA LI ĆE NAM SVETSKA ELITA SERVIRATI HRANU?
Već duže vreme slušamo o zelenoj agendi. Kažu nam da su najveći problem životinje koje izbacuju metan, naglašavaju tu problem krava, ali problem su i ljudi koji jedu životinjsko meso. U nekim državama ide se čak dotle da se preporučuje jedno dete, jer svako sledeće zagađuje planetu. Ali idemo redom…
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Pre dva meseca, savetnik britanske vlade za klimatske promene predložio je da se uvede strategija koja će smanjiti upotrebu mesa i mlečnih proizvoda. Premijer Velike Britanije, Boris Džonson, odmah se složio i rekao da bi „porez na meso mogao biti neophodan u budućnosti“. To je sve potrebno da bi se borili protiv klimatskih promena.
Vlasnici restorana su ipak rekli da takav porez ne bi trebalo brzo uvesti zbog potencijalnih nereda na ulicama jer ljudi demonstriraju zbog pandemije, a ovo bi dodatno unelo bes i možda eskaliralo u sukobe. Slična situacija je i u Francuskoj gde je narodno nezadovoljstvo veliko i protesti „žutih prsluka“ ne jenjavaju. Naglo uvođenje ovakvih poreza bila bi kap koja bi prelila čašu, a oni su toga svesni, pa je strategija da se to uvodi postepeno.
Velika Britanija ima planove da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 78% do 2035. godine. Da bi to postigli, jedan od njihovih planova je da smanje potrošnju mesa i mlečnih proivoda za petinu. Prosečna dnevna potrošnja mesa u Velikoj Britaniji po čoveku je 70g, ali tipičan britanski doručak od dve kobasice i slanine ima čak 130g mesa. To je zaista zabrinjavajuće!
Mnogi ljudi na društvenim mrežama izrazili su nezadovoljstvo ovim namerama vlade da im ograniči upotrebu mesa, i rekli su da će možda jedno od najboljih rešenja biti da sami proizvode meso, da se vrate na selo ili da kupuju meso samo od malih proizvođača. Ali ako vlada donese uredbe koje ograničavaju proizvodnju, onda ni to nije rešenje problema.
U Danskoj postoje slični predlozi. Bili su doneli odluku da se u kantinama dva dana nedeljno ne služi meso, a govedinu su ograničili na jednom nedeljno. Ipak, primena toga u praksi nije uspela jer su se ljudi pobunili posle nedelju dana. Osim dana bez mesa, Danska je planirala da uvede smernice o ishrani prilagođene klimi 2021. godine, i inicijative za smanjenje emisija iz poljoprivrednog sektora.
A tu je naravno i nezaobilazni Bil Gejts koji je rekao da bi nacije u potunosti trebalo da se usmere na sintetičku govedinu. „Ali u pravu ste što kažete ljudima: Ne možete više imati krave! – tada govorite o politički nepopularnom pristupu, ali nekada ne može drugačije“.
“Mislim da bi sve bogate zemlje trebalo da pređu na 100% sintetičku govedinu. Možete se naviknuti na razliku u ukusu, a tvrdi se da će se vremenom uspeti da ukus bude još bolji. Na kraju, ta zelena premija je dovoljno skromna da možete nekako promeniti ponašanje ljudi ili koristiti regulativu da biste potpuno promenili potražnju”, rekao je Gejts.
Dok se toliko brine za planetu i izdvaja ogromna sredstva da se bori protiv klimatskih promena udružuje se sa Džefom Bezosom i Majklom Blumergom na poduhvatu iskopavanja prirodnih resursa na Grenlandu. “Oh, pogledajte, milijarderi koji nam govore o klimatskim promenama, uništiće netaknuti Grenland zbog njegovih minerala kako bi zaradili više milijardi, prisiljavajući vas da vozite električne automobile kako biste “spasili planetu”, napisao je jedan korisnik Tvitera.
Pored postojanja životinja, politika ide ka tome da im smeta i postojanje ljudi, odnosno dece. U nekim zemljama su se pojavili bilbordi sa natpisima “Učinite planeti uslugu, imajte jedno dete”.
Studija, objavljena u časopisu Environmental Research Letters, proverava uticaj različitih akcija na uporedivoj osnovi. Daleko najveći krajnji uticaj ima jedno dete manje, što su istraživači izračunali da je jednako smanjenju za 58 tona CO2 za svaku godinu života roditelja.
Ova cifra je izračunata zbrajanjem emisija deteta i svih njegovih potomaka, a zatim je ovaj ukupan iznos podeljen sa životnim vekom roditelja. Svakom roditelju pripisano je 50% emisija deteta, 25% emisija njihovih unuka i tako dalje.
Da li smo mi već u Overtonovom prozoru kada nas pripremaju da neprihvatljiv narativ postane prihvatljiv, a na kraju zaštićen zakonom. Overton je opisao spektar od “više slobode” do “manje slobode”. Kako se spektar kreće ili proširuje, ideja može postati više ili manje politički prihvatljiva. Njegovi stepeni prihvatanja javnih ideja su: nezamislivo, radikalno, prihvatljivo, razumno, popularno, politika.
Izgleda da živimo u vremenu kada nam mali broj ljudi diktira kako da se ponašamo, kada smemo da izađemo iz kuće, kada da idemo u karantin, šta i u kojoj količini da ubacujemo u svoje telo(kao invazivni medicinski postupak) na svoju odgovornost, koliko dece da imamo, a sledeće je koju vrstu hrane da jedemo i u kojoj količini. I to samo onu koju nam oni spreme u laboratoriji. Pri tom tvrde da je to najbolje za nas, a i za očuvanje planete.
Do nas je da li ćemo na to pristati.
