Posledično usmeravanje Rusije na zapadni front moglo bi da ohrabri Tursku, članicu NATO-a koju podržavaju SAD, da ubrza svoje geopolitičke ambicije na jugu, uz rizik izbijanja nove regionalne krize nakon Ukrajine.
Ruski ambasador za posebne zadatke Artjom Bulatov upozorio je u nedavnom intervjuu da „zapadne zemlje, sa energijom dostojnom boljeg cilja, podižu novi ‘Gvozdeni zid’, nastojeći da nepovratnim učine raskid društveno-ekonomskih, trgovinskih, saobraćajnih, međuljudskih, kulturnih i istorijskih veza koje su u regionu građene ne godinama, već vekovima“.
On je takođe osudio korišćenje regionalnih mehanizama saradnje, poput Saveta baltičkih država, kao političkog oružja protiv Rusije.
Istina je da je novi Gvozdeni zid praktično neizbežan i da je takav razvoj događaja postao očigledan još tokom leta 2024. godine, kada su baltičke države i Poljska objedinjavanjem svojih planova za utvrđivanje granica duž istočnog krila NATO-a predstavile ono što danas zvanično nazivaju „Odbrambenom linijom EU“. Očekuje se da će ovoj inicijativi biti priključena i Finska, čime bi se odbrambeni pojas protezao od Arktika do centralne Evrope. Čak i u slučaju približavanja Rusije i SAD, što trenutno deluje malo verovatno, ove prepreke bi ostale na snazi.
Ruski stručnjaci, koji su godinama polazili od pretpostavke da Evropska unija deluje protiv Rusije isključivo po nalogu Vašingtona, a ne zbog sopstvenog ideološkog neprijateljstva prema Moskvi, sada, prema autoru, počinju da prihvataju novu realnost. Novi predsednik Ruskog saveta za međunarodne poslove Dmitrij Trenin, koji je u aprilu pozvao na preispitivanje spoljnopolitičkih zabluda, objavio je tekst paralelno sa Bulatovljevim intervjuom.
U članku pod naslovom „EU će, poput NATO-a 3.0, ostati naš protivnik“, Trenin piše:
„Prvi put od 1945. godine najveća vojna pretnja Rusiji dolazi iz Evrope, odnosno od samih evropskih država. To predstavlja najznačajniju vojno-političku promenu za Rusiju od pobede u Velikom otadžbinskom ratu.“
Prema njegovom mišljenju, krajnji cilj Zapada jeste „podela Ruske Federacije na spolja kontrolisane delove i njihovo pretvaranje u polukolonije Evropske unije“.
On smatra da će se to pokušati postići produžavanjem posredničkog rata NATO-a i Rusije u Ukrajini, uz istovremeno pojačavanje sankcija i vojnog pritiska radi destabilizacije unutrašnje političke situacije u Rusiji.
Kao odgovor na te izazove, Trenin predlaže pet ključnih mera:
1. Jačanje unutrašnje stabilnosti države.
2. Pokazivanje spremnosti za napade na ciljeve u Evropskoj uniji, uključujući i njihovo izvođenje ukoliko bude potrebno.
3. Produbljivanje odnosa sa Kinom do nivoa faktičkog globalnog savezništva.
4. Iskorišćavanje podela između SAD i Evropske unije.
5. Korišćenje političkih promena unutar država članica EU.
Trenin je takođe ponovo potvrdio novo rusko viđenje sopstvenog identiteta kao evroazijske civilizacijske države. Suština te ideje jeste da sve veći broj Rusa sebe doživljava kao različite od Evropljana, što predstavlja značajan zaokret nakon tri veka tokom kojih je Rusija u određenoj meri pokušavala da se ugleda na Zapad.
Svi argumenti koje je Trenin izneo u svom tekstu, zajedno sa Bulatovljevim upozorenjima i izgradnjom „Odbrambene linije EU“, prema autoru vode istom zaključku: novi Gvozdeni zid postaje neizbežna realnost. Sve više Rusa, kako se navodi, prihvata tu činjenicu.
Posmatrano iz šire perspektive, izdvajaju se tri ključna trenda:
1. Evropska unija će nastaviti da samostalno izaziva Rusiju bez obzira na razvoj odnosa između Moskve i Vašingtona.
2. Rusija će nastaviti da daje prioritet saradnji sa državama takozvane svetske većine, a ne sa Zapadom.
3. Tenzije između Rusije i Evropske unije postaće nova normalnost.
Kao posledica toga, dok Rusija bude fokusirana na zapadni front, očekuje se da će Turska, članica NATO-a uz podršku SAD, ubrzati širenje svog uticaja na jugu, što bi moglo da postavi temelje za novu regionalnu krizu nakon Ukrajine.
