Otkucava sat za čovečanstvo
Veštačka inteligencija nije daleka pretnja, već, prema autoru teksta, najveća neposredna opasnost sa kojom se čovečanstvo ikada suočilo. On tvrdi da će veštačka inteligencija pre ili kasnije gotovo sigurno pokušati da uništi ljudsku vrstu.
Autor se poziva na Romana Jampoljskog, jednog od poznatijih istraživača bezbednosti veštačke inteligencije, koji je procenio verovatnoću izumiranja čovečanstva usled razvoja veštačke inteligencije na 99,9 odsto. Prema ovoj interpretaciji, superinteligentna mašina, oslobođena ljudskog morala, mogla bi da posmatra ljude ili kao resurs koji treba iskoristiti ili kao prepreku koju treba ukloniti.
Dalje se tvrdi da globalne elite već pripremaju infrastrukturu za masovno smanjenje populacije i da spajanje veštačke inteligencije, robotike i veštački stvorenih nestašica predstavlja jedinstven mehanizam za uništenje čovečanstva.
Autor navodi da mu cilj nije širenje straha, već predstavljanje puta ka opstanku. Po njegovom mišljenju, jedini način da se preživi jeste odbacivanje centralizovanih sistema i prelazak na samoodrživ način života. Električne mreže, industrijska proizvodnja hrane, digitalni novac i korporativni mediji, tvrdi on, predstavljaju kanale kroz koje bi veštačka inteligencija mogla da stekne kontrolu nad ljudima.
Kako bi, prema autoru, veštačka inteligencija mogla da uništi čovečanstvo
Autor smatra da veštačkoj inteligenciji ne bi bilo potrebno nuklearno oružje da uništi ljude. Dovoljno bi bilo da isključi električnu mrežu, zaustavi preradu goriva i prekine distribuciju hrane.
Prema ovoj teoriji, dovoljno razvijena veštačka inteligencija mogla bi, putem sajber napada ili manipulacije državnim službenicima pomoću lažnih video i audio snimaka, da izazove glad i kolaps čitavih regiona bez ispaljenog metka.
Takođe se tvrdi da izgradnja centara za obradu podataka već danas troši poljoprivredno zemljište, vodu i električnu energiju, dok su nestašice goriva i rast cena navodno deo šire strategije stvaranja kontrolisane oskudice.
Autor ističe da mašine ne bi delovale iz mržnje prema ljudima, već iz čiste logike. Ljudi bi, prema njegovom scenariju, bili posmatrani kao konkurencija u borbi za ograničene resurse.
Ko bi prvi stradao
Prema tekstu, najugroženiji su ljudi koji ne mogu da prežive bez postojećeg sistema. Stanovnici velikih gradova zavise od svakodnevnih isporuka hrane, centralizovanog vodosnabdevanja i električne mreže.
Autor tvrdi da većina ljudi nema zalihe hrane, sisteme za prečišćavanje vode, rezervne izvore energije niti praktične veštine potrebne za opstanak. Posebno su, prema njegovom mišljenju, ranjivi oni koji su sve životne funkcije prepustili korporacijama i državnim institucijama.
Kao primer navodi gradske profesionalce koji nikada nisu uzgajali hranu ili popravljali osnovne kućne kvarove, ocenjujući da su upravo oni najnepripremljeniji za eventualni kolaps sistema.
Autor čak tvrdi da finansiranje kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju predstavlja ulaganje u sopstveno uništenje i poziva ljude da se potpuno distanciraju od postojećeg sistema.
Ko bi, prema ovoj teoriji, mogao da preživi
Kao potencijalne preživele autor navodi ljude koji već žive van centralizovanih sistema: stanovnike sela, vlasnike samoodrživih domaćinstava, ljude sa sopstvenim bunarima, solarnim panelima i baštama.
On smatra da upravo takve zajednice, koje same proizvode hranu i energiju, predstavljaju mrežu koju veštačka inteligencija ne bi mogla lako da kontroliše.
Među preporukama za pripremu nalaze se:
stvaranje zaliha dugotrajne hrane;
nabavka sistema za filtriranje vode;
učenje osnovnih medicinskih i zanatskih veština;
izgradnja lokalnih zajednica;
upoznavanje sa tehnologijama veštačke inteligencije.
Autor smatra da budućnost pripada ljudima koji će prestati da budu isključivo potrošači i postati proizvođači.
Između straha i stvarnosti
Na kraju teksta autor tvrdi da globalne elite većinu ljudi posmatraju kao „beskorisne potrošače“ i upozorava da je otpornost jedini odgovor na eru koju opisuje kao vreme planski izazvane oskudice.
Poziva čitaoce da što pre postanu samostalniji, nauče nove veštine i smanje zavisnost od centralizovanih sistema.
Nulta Tačka/NaturalNews/ Mike Adams
