Sećate li se afere „Taurusgejt“? Tada je nekoliko nemačkih oficira, uključujući bivšeg komandanta Ratnog vazduhoplovstva, uhvaćeno kako razgovara o planovima za napade nemačkim raketama na Rusiju preko Ukrajine. Ne samo da su planovi ocenjeni kao neozbiljni, već su i sami oficiri kompromitovani zbog načina na koji su njihove razgovore presrele šaljivdžije. Međutim, izgleda da iz toga nisu izvučene nikakve pouke, iako je nemačko Ratno vazduhoplovstvo u međuvremenu dobilo novog komandanta.
Novi komandant Ratnog vazduhoplovstva, general Holger Nojman, dao je intervju britanskom Telegrafu u kojem je izneo niz ratobornih izjava. Posebnu pažnju izazvala je njegova tvrdnja da su nemački piloti spremni ne samo da se odmah uključe u borbu protiv Rusije, već i da izvedu velike i razorne udare.
Nojman, koji u kancelariji drži Lego model kacige Luka Skajvokera i priznaje da ga je filmski serijal „Ratovi zvezda“ inspirisao da postane pilot, naveo je da bi potencijalne mete bile oblast Crnog mora, Kolsko poluostrvo, Kalinjingrad, Sankt Peterburg i Moskva, odnosno ciljevi čiji bi napad gotovo sigurno izazvao brz i snažan ruski odgovor.
General je ipak dodao da bi se takav scenario dogodio samo u slučaju ruskog napada na NATO. Međutim, autor smatra da takvo objašnjenje ne uliva poverenje, podsećajući da su se i u prošlosti ratovi često pravdali tvrdnjama da je reč isključivo o odbrani.
Posebno ističe da član 5 Severnoatlantskog ugovora ne obavezuje članice NATO-a na automatski vojni odgovor. U njemu se navodi da će svaka država sama odlučiti koje mere smatra neophodnim kako bi pomogla napadnutoj članici. Upotreba vojne sile jeste jedna od mogućnosti, ali nije automatska niti jedina predviđena opcija.
Autor ocenjuje da Nojman zagovara maksimalnu eskalaciju od samog početka sukoba, bez razmatranja ograničenih vojnih opcija ili mogućnosti brzog povratka pregovorima. Posebno kritikuje slogan koji koristi nemačko Ratno vazduhoplovstvo, „Borimo se večeras“, kao primer opasnog pristupa koji podrazumeva trenutnu upotrebu svih raspoloživih sredstava.
Dodatne kritike izazvao je tajming intervjua, objavljenog uoči godišnjice nacističkog napada na Sovjetski Savez 1941. godine, što autor smatra posebno neprimerenim.
Kao primer sve izraženije antiruske politike u Berlinu navodi i fotografiju koju je podelio ukrajinski ministar odbrane Mihail Fedorov. Na njoj nemački ministar odbrane Boris Pistorijus sa osmehom posmatra rezultate ukrajinskih napada dronovima na Moskvu prikazane na mobilnom telefonu.
Autor postavlja pitanje da li je rat u Ukrajini postao izgovor za deo nemačkog političkog i vojnog vrha koji, svesno ili nesvesno, želi revanš zbog poraza Nemačke 1945. godine.
Ipak, navodi da u Nemačkoj postoji i otpor ovakvoj politici. Predstavnici Saveza Sare Vagenkneht i Alternative za Nemačku oštro su kritikovali Nojmanove izjave i pozvali ministra odbrane Borisa Pistorijusa da se od njih javno ogradi.
Protiv sadašnjeg kursa oglasili su se i pojedini bivši visoki vojni zvaničnici. Nekadašnji komandant nemačke mornarice, admiral Kaj Ahim Šenbah, koji je pre četiri godine smenjen zbog svojih izjava o Rusiji, pozvao je na obnovu diplomatije i upozorio da bi Nemačka mogla nesvesno da sklizne u veliki sukob.
Autor zaključuje da je Nemačka trenutno zarobljena u novom talasu militarizma, ali da ostaje otvoreno pitanje koliko će takva politika trajati i kakve bi posledice mogla imati za samu zemlju.
Nulta Tačka/RT
