Da li se kanadski program eutanazije koristi za vađenje organa?!
U Kanadi, legalizaciju medicinske pomoći pri umiranju (MAiD) 2016. neki su pozdravili kao saosećajan korak ka omogućavanju pojedincima da okončaju svoju patnju. Međutim, kako se program širio, tako su se širile i etičke dileme oko njega – posebno rastuća zabrinutost u vezi sa sve većim ukrštanjem MAiD-a i donacije organa.
Prema sadašnjem kanadskom zakonu, „pravilo mrtvog donora“ zabranjuje nabavku organa sve dok se donor ne proglasi mrtvim, obično pet minuta nakon što srce prestane da kuca. To znači da je „eutanazija doniranjem organa“ – gde je smrt uzrokovana vađenjem organa, a ne primenom smrtonosnih lekova – nezakonita.
Međutim, granica između MAiD-a i donacije organa postaje sve nejasnija, izazivajući strah da bi ugroženi pojedinci mogli biti pod pritiskom da okončaju svoje živote kako bi obezbedili organe za transplantaciju.
Brojke su upečatljive. Otkako je MAiD legalizovan, Kanada se pojavila kao globalni lider u doniranju organa od pacijenata koji su eutanazirani. Samo u 2021. godini obavljeno je 136 transplantacija organa pomoću organa iz MAiD-a, što čini šest odsto svih transplantacija preminulih donora u zemlji. Dok jedni ovo slave kao način da se spasu životi, drugi upozoravaju da rizikuje pretvaranje ljudskih bića u robu.
Etička zabrinutost nije hipotetička. Kanadski lekari su 2018. godine otvoreno raspravljali o tome da li bi pacijenti koji su bili eutanazirani mogli biti ubijeni vađenjem organa, a ne smrtonosnom injekcijom.
Rob Sibald, etičar u Londonskom zdravstvenom centru u Ontariju, sugerisao je da bi „najbolja upotreba“ organa mogla biti da način smrti bude samo uzimanje organa.
Mlad zdrav čovek „iznenada preminuo“ jer je jeo piletinu zaraženu ptičjim gripom https://t.co/bU1L9sjejO
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 13, 2025
Kanađani bi mogli biti primorani na asistirano samoubistvo zbog svojih organa
Potencijal za prinudu je stvaran. U 2021, izveštaj Health Canada otkrio je da je 35 procenata korisnika MAiD-a osećalo da su „teret porodici, prijateljima ili negovateljima“. Za pojedince koji se već bore sa osećanjem bezvrednosti, opcija doniranja organa mogla bi dodati još jedan nivo pritiska da izaberu smrt.
Trudo Lemens, profesor zdravstvenog prava na Univerzitetu u Torontu, upozorio je da bi ugroženi pacijenti mogli da vide donaciju organa kao način da „nešto znače drugima“ u svojim poslednjim trenucima – tragičan odraz toga kako je društvo obezvredilo njihove živote.
Situacija postaje još alarmantnija kada se uzme u obzir globalna trgovina organima. Izveštaj Biblioteke kanadskog parlamenta iz 2020. godine istakao je unosnu prirodu trgovine organima, sa profitom koji se procenjuje na između 840 miliona i 1,7 milijardi godišnje.
Dok većina organa kojima se trguje dolazi iz siromašnih i ranjivih populacija u zemljama u razvoju, širenje MAiD-a u Kanadi podiže sumnju na eksploataciju. Ugroženi Kanađani, posebno stariji, invalidi i mentalno bolesni, mogli bi biti primorani da „doniraju“ svoje organe kao deo njihovog MAiD procesa.
Angelina Ireland, izvršni direktor Delta Hospice Society, alarmirala je zbog „pre-mortem intervencija“ za vađenje organa od primaoca MAiD-a. Ona upozorava da takve prakse otvaraju vrata užasnim zloupotrebama, posebno imajući u vidu finansijske podsticaje.
„Možete dobiti veliki, veliki novac na svetskom tržištu“, rekla je ona, citirajući knjigu Skota Karnija „Crvena pijaca: na tragu svetskih posrednika za organe, kradljivaca kostiju, farmera krvi i trgovaca decom“, koja dokumentuje mračnu realnost trgovine organima.
