Davos priznaje mogućnost poraza Ukrajine – Tvrdi da će Putinov sledeći cilj biti EU
U potezu koji bi bio nezamisliv pre godinu dana, WEF je formirao panel za diskusiju na svojoj godišnjoj konferenciji u Davosu pod nazivom „Šta ako Ukrajina izgubi?“ Panel predstavlja, u najmanju ruku, priznanje globalista da bi Ukrajina mogla biti poražena od Rusije uprkos poplavi novca, naoružanja i obaveštajnih sredstava koje su zapadne vlade dale Ukrajini.
Od 2022. godine, narativ se pomerio sa govora o potpunoj pobedi nad Rusijom, uključujući ponovno zauzimanje Donbasa, pa čak i Krima, na puko držanje trenutnog fronta i stalnu nabavku municije i regruta.
Realnost na terenu se ne može poreći. Dugo hvaljena „kontraofanziva“ koja je trebalo da slomi ruske snage bila je potpuni neuspeh. Nije postignuta značajnija pozicija i nije izvojevana značajna pobeda. Bila je velika propagandna greška dizati kontraofanzivu na način na koji je to uradila Ukrajina, jer kada se ispostavilo da je to bila glupost, sve njihove druge tvrdnje su brzo došle pod sumnju.
Krajem 2023. prosečna starost ukrajinskih vojnika bila je više od 40 godina (uporedite ovo sa SAD gde je prosečna starost 27 godina). Iz Ukrajine se šuška da je većina mlađih vojnika mrtva i da timovi za prikupljanje (vladini izvršitelji) sada šetaju ulicama gradova poput Kijeva. Oni traže i kidnapuju sve ljude borbenog doba koje nađu, samo da bi ih poslali na front sa malo ili nimalo obuke.
To su priče koje zapadni mediji uglavnom ignorišu. Kada se pominju, to je obično podrška ukrajinskoj vladi, koja kažnjava ljude koji ne žele da se bore i ginu u globalističkom proksi ratu kao „izbegavači regrutacije“. Nivo do kojeg su se novinari ponašali kao propagandna ruka NATO-a i Ukrajine je groteskno, ali pomaže da se objasni zašto su toliki Amerikanci i Evropljani bili u zabludi o ratu tako dugo. Sve o čemu su čuli u protekle dve godine je da je Ukrajina na ivici neminovne pobede.
To jednostavno nije istina.
To je verovatno razlog zašto je WEF sada primoran da se pozabavi ovim pitanjem u Davosu – Situacija postaje nepobitna, a činjenica da elite dozvoljavaju diskusiju o gubitku Ukrajine sugeriše da bi poraz mogao biti bliži nego što znamo.
Sam panel je uglavnom sastavljen od ukrajinskih predstavnika koji su tu da spinuju činjenice, a ne da vode iskrenu diskusiju o realnosti u rovovima. Čini se da je novinar Najl Ferguson jedini član sa malo poštenja u panelu, jer priznaje da se situacija u Ukrajini dramatično pogoršala. On se, međutim, pridružuje Ukrajincima u kritici sve većeg protivljenja američke javnosti monetarnoj i vojnoj podršci.
Električni automobili nikada neće dominirati tržištem tvrde iz TOJOTE https://t.co/au8yNwZpS1
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 23, 2024
Osnovna poruka? Ako Ukrajina izgubi, bićete vi krivi.
Zašto bi se trebalo osloniti na Amerikance da ulože stotine milijardi dolara u izgubljeni rat protiv protivnika koji nema nikakve veze sa njima? Isto pitanje bi trebalo da postave i Evropljani, ali se njihova blizina koristi kao poluga protiv njih. Primarni argument političkih ratnih jastrebova kao što je Lindzi Grejem i marioneta poput Zelenskog je da kada Ukrajina padne, Putin namerava da izvrši invaziju na Evropu.
To je narativ o „domino efektu” starog Vijetnama, koji se ponavlja ad nauseum. Problem je u tome što su ratni jastrebovi zajedno sa Zelenskim i njegovim propagandistima uhvaćeni u kvaku 22: oni promovišu ideju da je ruska vojska u rasulu i da pomoć SAD i EU dovodi Ukrajinu do pobede. Istovremeno, oni žele da uplaše Evropljane i Amerikance perspektivom da je Rusija dovoljno jaka da izvrši invaziju na EU. Ne mogu na oba načina – ili su ruske armije osakaćene i zrele da budu pregažene, ili su neverovatno jake i sposobne da uskoče u seriju invazija na susede Ukrajine.
Mišljenje da Vladimir Putin namerava da udari u Istočnu Evropu i da je Ukrajina jedina stvar koja ga zaustavlja nikada nije potkrepljena značajnijim dokazima. Putin nikada nije izrekao ovu pretnju i nema čvrstih podataka koji bi potvrdili da je to njegova strategija. Postojalo je mnoštvo razloga da Rusija izvrši intervenicju u Ukrajini i zauzme region Donbasa; nema nikakvog strateškog razloga da se upuštaju u sukob sa bilo kojom drugom nacijom.
Zdravko Gojanović: Pripremaju nam novu predstavu, ‘ELITA’ ima samo jedan cilj, Mario Zna 256, Uživo
Umesto da ulazi u ružne činjenice o šansama Ukrajine, panel u Davosu izgleda više kao prodajni teren za kontinuirane isporuke gotovine i oružja. Uznemirujuća analiza troškova i koristi se nudi publici – Za cenu od nekoliko stotina milijardi dolara i živote stotina hiljada građana Ukrajine, evo šta dobijate zauzvrat…
Govornici ovu dinamiku čak nazivaju „investicijom“. Neki od najotkrivenijih komentara uključuju…
1) Članovi komisije zahtevaju da se uradi više da bi se Ukrajini dala sredstva za napad na srce Rusije (misli se na rakete dugog dometa), što bi samo otvorilo vrata potpunom bombardovanju ukrajinskih centara civilnog stanovništva (što je Putin do sada sveo na minimum, posebno kada uporedite operacije SAD na mestima kao što je Irak). Eskalacija bi mogla da uključi nuklearne udare, koje je Putin više puta pomenuo.
2) Veće tvrdi da „globalna zajednica“ treba da kolektivno odobri upotrebu agresivnijih udara na Rusiju. O prirodi ovih udara se zapravo ne raspravlja, ali to može uključivati bilo šta, od bombardovanja ruskih gradova, proizvodnje, energetike i poljoprivrede do terorističkih napada na civilno stanovništvo. Moglo bi se reći da je u ratu sve pošteno, ali to nije poenta. Poenta je da je eskalacija osigurana i da će mnogi civili (većina od njih Ukrajinci) poginuti ako Ukrajina bude naoružana visokotehnološkim oružjem ili upotrebi taktike koje rizikuju mnogo veću kolateralnu štetu. Ovo nije scenario koji većina Amerikanaca želi da se desi.
3) Verovatno najzanimljiviji i uznemirujući komentar panela došao je od političara Jehora Černijeva, koji je primetio da je problem Amerike to što je vlada prinuđena da „sluša narod“, što usporava odluke o Ukrajini. Drugim rečima, diktatura u SAD bi bolje služila ukrajinskim interesima. S obzirom da je Ukrajina trenutno u suštini diktatura, ovo osećanje nije iznenađujuće, ali ga je ipak zanimljivo čuti na javnom forumu.
Klinički način na koji se rat vodi i predstavlja sugeriše sociopatiju bez obzira na to, ali nam takođe daje do znanja da je cilj rata da potraje. Do sada nije bilo nijednog ozbiljnog gesta lidera NATO-a da se uključe u diplomatske pregovore ili mirovne pregovore sa Kremljom. I (ako se to već nije dogodilo) na kraju će Ukrajini ponestati vojnika za borbu. Pod ovim okolnostima, razarajući gubitak je zagarantovan, do te mere da se čini da je to jedini ishod koji je dozvoljen da se desi.
