Demografi upozoravaju DA PREDSTOJI VELIKO SMANJENJE POPULACIJE
Usred mnogih strašnih predviđanja da će ljudska populacija eksponencijalno rasti, iscrpljivati zemljine resurse i pregrejati planetu, dve nedavne demografske studije predviđaju suprotno – da će broj ljudi dostići vrhunac u narednih nekoliko decenija, a zatim započeti fazu stabilnog, nepovratnog pada.
U nekim država, uključujući Japan, Rusiju, Južnu Koreju i većinu zemalja u Evropi, taj populacioni kolaps je već počeo. Kina ne zaostaje mnogo.
Ujedinjene nacije su predvidele da će čovečanstvo nastaviti svoju brzu ekspanziju u sledećem veku, rastući sa nešto manje od 8 milijardi danas na više od 11 milijardi do 2100. Često ponavljano tumačenje ovih podataka je da ljudi imaju previše beba, i mnogi modeli klimatskih promena i degradacije životne sredine zasnovani su na ovakvim projekcijama. U avgustu su Ujedinjene nacije proglasile „crveni kod za čovečanstvo” zbog klimatskih promena i prenaseljenosti, a analitičari investicione banke Morgan Stenli izjavili su da „pokret koji se zalaže da nema dece zbog straha od klimatskih promena raste”.
Međutim, demografska studija koju finansira Gejts fondacija i koja je objavljena u Lansetu, medicinskom časopisu, daje mnogo drugačiju sliku. Ova studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu, predviđa da će globalna ljudska populacija dostići vrhunac od 9,7 milijardi u roku od nekoliko decenija, a zatim početi da opada. „Kada počne opadanje globalne populacije“, pišu autori, „verovatno će se neumoljivo nastaviti“.
Studija Lanseta predviđa da će se do kraja ovog veka u Kini smanjiti populacija za 668 miliona ljudi, izgubivši skoro polovinu sadašnjeg stanovništva, a Indija će izgubiti 290 miliona. Uprkos svim naporima da se preokrene ovaj trend u Kini, uključujući eliminisanje politike jednog deteta i pružanje podsticaja za podizanje dece, parovi ne sarađuju po tom pitanju; Kina je 2021. zabeležila peti uzastopni rekordno niski natalitet.
Ovakva otkrića su osnova za izjavu generalnog direktora kompanije Tesla/SpaceX Ilona Maska u maju da će se „civilizacija srušiti“ zbog gubitka tolikog broja ljudi. Mask je ranije izjavio na jednom događaju 2019. da je „najveći problem sa kojim će se svet suočiti za 20 godina kolaps stanovništva“. Džek Ma, suosnivač Alibaba grupe, takođe prisutan na događaju, rekao je: „Slažem se”.
Manoj Pradhan, ekonomista i koautor knjige „Veliki demografski preokret“, predviđa da će gubitak stanovništva doneti dramatične ekonomske, političke i društvene promene. „Budućnost će izgledati veoma, veoma drugačije od prošlosti“, rekao je on. Neke od stvari koje danas doživljavamo, kao što su visoka inflacija, nedostatak radne snage i žrtvovanje ekonomskog blagostanja radi zaštite starijih i ugroženih, nude „zavirivanje u budućnost“.
Najmnogoljudnije zemlje na svetu danas su Kina i Indija, obe sa oko 1,4 milijarde ljudi, što zajedno čini jednu trećinu svetske populacije. Sjedinjene Države su na dalekom trećem mestu, sa 330 miliona. Indonezija, Pakistan, Brazil, Nigerija, Bangladeš, Rusija i Japan zaokružuju prvih 10.
Prema Lansetu i drugim studijama, stanovništvo će uskoro početi da opada širom Azije i Južne Amerike, sustižući hronični pad koji se već dešava u Evropi. Istovremeno, Afrika će biti jedna od retkih oblasti u kojima će nastaviti da raste stanovništvo, iako čak i u Africi stope rasta opadaju. Predviđa se da će Nigerija dobiti 585 miliona ljudi do kraja ovog veka, postajući druga najnaseljenija zemlja na svetu posle Indije, sa Kinom na trećem, a Sjedinjenim Državama na četvrtom mestu. Japan, Rusija i Brazil uskoro će ispasti iz prvih 10.
Ključni nesklad između onih koji predviđaju brzu ekspanziju i onih koji predviđaju pad usredsređen je na stope fertiliteta. Dr Darel Briker i Džon Ibitson, koautori knjige „Prazna planeta: Šok globalnog opadanja stanovništva“, pročešljali su globalne podatke o plodnosti i putovali preko šest kontinenata razgovarajući sa ljudima širom Azije, Afrike, Južne Amerike i Zapada. Ono što su otkrili poklapa se sa Lanset studijom; i statistički i anegdotski, stope nataliteta širom sveta su znatno ispod onoga što su prognozirale UN.
Pokretanje kolapsa stanovništva je ono što Briker i Ibitson nazivaju „zamkom plodnosti“. Da bi zemlja izdržala svoje stanovništvo, žene moraju imati prosečnu stopu nataliteta od 2,1 dece. Jednom kada stopa fertiliteta u zemlji padne ispod 2,1, više se nikada ne vraća.
U 2020, američka stopa fertiliteta bila je 1,6, najniža stopa u istoriji Amerike i nagli pad sa 3,7 u 1960. Prosečna stopa fertiliteta u Evropi je 1,5. Među ostalim 10 najboljih zemalja, Lanset studija navodi da je stopa fertiliteta u Japanu trenutno 1,3. Kineska stopa fertiliteta kreće se od 1,3 do 1,5, u zavisnosti od izvora, ali neke procene kažu da je čak 1,15.
Stopa fertiliteta u Rusiji je 1,6. Broj smrtnih slučajeva znatno je veći od broja rođenih u Rusiji danas, a predviđa se da će ona izgubiti do jedne trećine svog stanovništva do 2050.
Godine 1960. prosečna žena širom sveta imala je 5,2 dece. Danas je taj broj pao na 2,4 i predviđa se da će pasti na 2,2 do 2050. godine, jedva na nivou zamene širom sveta. Do 2100. godine, Lanset predviđa da će globalna plodnost biti 1,66, uzimajući u obzir trenutne trendove urbanizacije, obrazovanje žena, učešće radne snage i pristup kontroli rađanja.
Prelazak sa stope nataliteta od 5 do stope nataliteta ispod 2, piše ekonomista Univerziteta Stanford Čarls I. Džons, razlika je između „eksponencijalnog rasta i stanovništva i životnog standarda i prazne planete, na kojoj prihodi stagniraju, a stanovništvo nestaje”. Džonsov izveštaj iz marta 2022, pod naslovom „Posledice opadanja stanovništva“, opisuje ono što on naziva „rezultat prazne planete“, koji ne prikazuje samo pad ljudskog prosperiteta, već i iscrpljivanje kulture, ideja i inovacija. „Ekonomski rast stagnira kako se zalihe znanja i životni standardi svode na konstantne vrednosti“, piše Džons. „U međuvremenu, i sama populacija opada konstantnom stopom, postepeno prazneći planetu od ljudi”.
Za zemlje ispod stope zamene, imigracija može pomoći da se neko vreme održi njihovo stanovništvo, ali postoji nekoliko zemalja koje dozvoljavaju značajnu imigraciju, a još manje onih koje njome efikasno upravljaju. Globalni pad fertiliteta, međutim, znači da bi čak i zemlje poput Sjedinjenih Država i Kanade, koje su povećale svoju populaciju putem imigracije, mogle uskoro takođe dostići svoj vrhunac.
Iako budućnost sa manjim brojem ljudi može imati koristi za životnu sredinu, jedan demografski problem je taj što se, kako se čovečanstvo smanjuje, sastav društava dramatično menja. Dugovečnost je ključni faktor koji usporava kolaps stanovništva—prosečan ljudski životni vek se povećao sa 51 godine 1960. na 73 godine danas. The Lancet predviđa da će do kraja veka biti 2,4 milijarde ljudi starijih od 65 godina, u poređenju sa samo 1,7 milijardi mlađih od 20 godina. Prosečna starost u svetu je porasla sa 22 godine u 1960. na 30 godina danas, i predviđa se da će se povećati do 41 godine do 2100.
Veliki deo zemaljske populacije će biti stariji, iznad reproduktivne dobi, i više zavisiti od sve manjeg broja produktivnih mladih ljudi koji će se brinuti o njima u penziji. Ova inverzna piramida nekolicine koja podržava mnoge je najverovatnije neodrživa. Jedna fraza koju istraživači obično koriste u vezi sa zemljama poput Kine je da one „stare pre nego što budu dovoljno bogate da ostare“.
Urbanizacija
Demografi kažu da postoji nekoliko uzroka opadanja stope fertiliteta, ali ukazuju na jedan faktor koji, čini se, pokreće ostatak: urbanizaciju. Kada se ljudi presele sa sela u gradove, ekonomija rađanja dece se menja.
U čisto novčanom smislu, deca više nisu izvor rada za farme itd., već trošak. U Sjedinjenim Državama, prosečna cena podizanja deteta do odrasle dobi, ne uključujući troškove fakulteta, iznosi 267.000 dolara. Druga posledica urbanizacije je da se žene obrazuju, zapošljavaju, samostalne su i imaju bolji pristup kontracepciji. Bez obzira u kojoj se zemlji nalaze, žene reaguju na isti način, tako što imaju manje dece i rađaju ih kasnije u životu.
Prema autorima „Prazne planete“, manje od trećine ljudi na svetu živelo je u gradovima 1960. Danas nešto više od polovine svetske populacije čine urbani stanovnici; do 2050. očekuje se da će se taj broj povećati na više od dve trećine.
Predviđeno je da će Afrika porasti sa 44 posto urbanizovane danas na 59 posto do 2050. godine, Azija sa 52 posto na 66 posto. Ostatak svetske populacije je već više od 80 posto urbanizovan. Studija Ujedinjenih nacija predviđa da će Kina sa 16 posto urbane populacije 1960. godine postati urbana 80 posto do 2050. godine. A demografski problemi Kine su pogoršani činjenicom da je njena politika jednog deteta, iako je zvanično okončana 2016., stvorila nedostatak žena danas. Trenutno, Kina ima 34 miliona više muškaraca nego žena, ostavljajući veliki deo njene muške populacije koja sada postaje odrasla bez izgleda da ima porodicu.
Da li je Japan naša budućnost?
Neki kažu da ako želite da vidite svoju budućnost, pogledajte Japan danas. Japan je 92 posto urbanizovan i njegovo stanovništvo se svake godine smanjuje za oko pola miliona ljudi. To je prilično homogeno društvo sa malo imigracije, a stope brakova i nataliteta su u stalnom opadanju, ostavljajući ga „superstarom“ nacijom sa 20 odsto stanovništva koje je sada starije od 65 godina. Kako Japan stari i prazni se, njegova ekonomija je zastala a vrednosti imovine su pale.
Japanski berzanski indeks Nikkei pao je tokom 1990-ih sa visokih 39.000 na 20.000, što je označilo „početak dugog prilagođavanja od mlade, brzorastuće ekonomije na staro, sporo rastuće novo normalno“, objasnio je ekonomista Martin Šulc. Japanske akcije se nikada nisu u potpunosti oporavile; tri decenije kasnije, Nikkei indeks je trenutno na 27.000.
Nakon dramatičnog rasta decenijama, japanski BDP po glavi stanovnika je 1995. godine pao i od tada nije značajno rastao. Sa starenjem i opadanjem populacije, prodaja pelena za odrasle u Japanu sada premašuje onu od pelena za bebe, a neka od praznijih mesta u Japanu su čak počela da postvljaju lutke u prirodnoj veličini na javnim mestima kako bi se ove lokacije osećale manje napušteno.
Uznemirujuće! Na GEJ PARADI u Italiji povorka satanizovala lutku BOGORODICE (VIDEO)
Upitan da li je Japan naša budućnost, Pradhan je rekao „nažalost, ne, jer bi to bilo prilično utešno. Japan je imao demografiju koja je postala negativna dok je ostatak sveta plivao u natalitetu. Japanske kompanije uspele su da napreduju kroz pad tako što su prebacile radnu snagu na mesta sa velikim brojem stanovnika, dok su radnici kod kuće razvili automatizaciju kako bi povećali svoju produktivnost. Shodno tome, Japan je do sada izbegavao nivo inflacije i duga koje će doneti smanjenje i starenje stanovništva.
Kako zemlje proizvode sve manje i posvećuju sve više resursa brizi o starima, Pradhan je rekao, „videćemo povećanje odnosa duga prema BDP-u u meri u kojoj niko nikada nije to ni zamislio. To će dovesti do nižeg rasta i hronične inflacije. Stagflacija bi mogla postati trajna karakteristika”.
Sa pozitivne strane, nedostatak radne snage će verovatno dovesti do viših plata i veće jednakosti među radno sposobnim ljudima. I biće velika potražnja za tehnologijama koje će zameniti rudimentarnije zadatke i osloboditi ljude fizičkog rada.
Pradhan je naveo primer japanske vlade koja daje subvencije staračkim domovima za kupovinu robota za obavljanje jednostavnijih aspekata nege starijih. „Produktivnost Japana je jedan izvor nade za sve nas. Takođe je moguće da bi medicinska otkrića mogla poboljšati zdravlje starijih i produžiti produktivne godine ljudi, omogućavajući odlazak u penziju kasnije u životu”.
Još jedna stvar koja će biti veoma tražena je empatija u brizi o drugima, što su porodice tradicionalno činile za roditelje i bake i deke. „Mislim da je to nešto što smo u mehanizovanom društvu izgubili“, rekao je Pradhan.
