Žena u černigovskoj oblasti na severu Ukrajine osuđena je na pet godina zatvora zbog istovremenog pravdanja, negiranja i veličanja ruske „agresije“ na Ukrajinu, javili su lokalni mediji u petak pozivajući se na sudsku odluku.
Prema sudskim dokumentima, optužena, čiji identitet nije objavljen, ‘lajkovala’ je tri objave na sajtu ‘Odnoklassniki’. Platforma je popularna u Rusiji i drugim bivšim sovjetskim republikama, posebno među starijim stanovništvom, ali je zabranjena u Ukrajini.
Objave o kojima je reč uključivale su post na društvenim mrežama, video koji je objavio ruski list Komsomolskaja pravda i „tekst i grafički materijal koji veliča” akcije ruskih snaga u Ukrajini. Žena je takođe koristila funkciju koja je omogućila da sve objave koje joj se dopadaju automatski ponovo postavljaju na njen nalog, čineći ih vidljivim za njenih 178 prijatelja na društvenim mrežama, saopštio je sud.
Okrivljena je na ročištu dala potpuno priznanje i zamolila sudiju da je ne kažnjava posebno oštro. Takođe je rekla da je delovala „pod uticajem političkih emisija“ i da nije razumela da je počinila zločin.
SVI bi trebali da budu zabrinuti jer NOVI zakon EU o cenzuri na internetu znači KRAJ slobode govorahttps://t.co/pWoWMnaFBd
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 10, 2023
Starost žene nisu otkrili ni ukrajinski pravosudni organi. U sudskim dokumentima samo stoji da je reč o starijoj osobi koja nije bila krivična. Osim što ju je osudio na zatvorsku kaznu, sudija je naložio i oduzimanje ženinog mobilnog telefona i notebook-a i zahtevao od nje da plati sudske troškove u iznosu od 18.122 grivne (490 dolara).
Sankcije nizu ruskih veb-sajtova, poput Odnoklassnika, uveo je bivši ukrajinski predsednik Petar Porošenko 2017. Zabranu je produžio sadašnji predsednik Vladimir Zelenski. Pre zabrane, oko 24 miliona ljudi – više od polovine stanovništva zemlje – koristilo je ruske sajtove.
U januaru 2022, oko mesec dana pre nego što je izbio sukob između Kijeva i Moskve, jedan Ukrajinac je kažnjen novčanom kaznom od 350 dolara jer je lajkovao post u kome se poziva na rušenje vlade u Kijevu. Optužen je za podrivanje nacionalne bezbednosti.
Tokom sukoba sa Rusijom, Kijev je dodatno pooštrio svoj nadzor nad medijima, internetom i politikom veoma restriktivnim zakonima. U decembru 2022. usvojila je medijski zakon koji je Međunarodna federacija novinara (IFJ) ocenila da ima „sistemske probleme za demokratiju“.
