Desetine poslanika EU traže izglasavanje nepoverenja Ursuli fon der Lajen zbog tajnog dogovora sa Fajzerom
Desetine poslanika Evropskog parlamenta (EP) spremno je da glasa za izglasavanje nepoverenja predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, navode mediji, zbog njene uloge u spornom ugovoru o vakcinama protiv kovida-19.
Kako je u sredu preneo Politiko, inicijativu je pokrenuo rumunski poslanik Đorđe Piperea, a rasprava je zakazana za 7. jul, dok će se glasanje održati 10. jula na plenarnoj sednici u Strazburu.
Fon der Lajenova se suočava s optužbama za netransparentnost i loše upravljanje tokom pandemije, naročito zbog njenog odbijanja da objavi SMS poruke koje je razmenjivala sa generalnim direktorom Fajzera, Albertom Burlom, tokom pregovora 2021. godine o ugovoru o nabavci vakcina koji je vredeo nekoliko milijardi evra.
Ova inicijativa dolazi nakon presude Suda pravde EU, koji je utvrdio da Evropska komisija nije dala uverljivo objašnjenje zašto odbija da objavi te poruke.
„Komisija ne može jednostavno da tvrdi da ne poseduje tražene dokumente, već mora da pruži verodostojna objašnjenja“, navodi se u presudi iz maja. Piperea je prošlog meseca ocenio da odbijanje da se poruke objave, čak i posle sudske odluke, pokazuje „kontinuirani obrazac institucionalnog prekoračenja ovlašćenja, nepoštovanja demokratije i urušavanja poverenja građana u upravljanje Unijom“.
Rend Pol ide u lov na Faučija: Senat ga poziva na saslušanje zbog uloge u COVID pandemijihttps://t.co/T5WJRJriv3
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 3, 2025
Iako je obezbeđeno neophodnih 72 potpisa za pokretanje inicijative, očekuje se da će glasanje imati uglavnom simboličan karakter. Da bi predlog prošao, potrebna je dvostruka većina – dve trećine glasova i većina od ukupno 720 poslanika. Piperea priznaje da su šanse male, ali ističe da je ovo „ključna prilika za konstruktivnu i argumentovanu kritiku predsednice Fon der Lajen“.
Evropska narodna partija Ursule fon der Lajen i druge centrističke grupacije koje čine većinu u parlamentu najavile su da neće podržati inicijativu, iako su neki poslanici izrazili nezadovoljstvo licemernim stavom Komisije po pitanju transparentnosti.
Ukoliko bi predlog prošao, cela Evropska komisija bi morala da podnese ostavku, što bi značilo imenovanje 27 novih komesara. Jedini put kada je cela Komisija podnela kolektivnu ostavku bio je 1999. godine, pod predsednikom Žakom Santerom, zbog afere sa korupcijom.
Poslednji sličan pokušaj dogodio se 2014. godine, kada je predlog za izglasavanje nepoverenja tadašnjem predsedniku Komisije Žan-Klodu Junkeru – zbog optužbi za izbegavanje poreza – propao velikom većinom glasova.
Nulta Tačka/RT
