Digitalni evro pred vratima: Da li građani Evrope gube monetarnu suverenost?
Evropska centralna banka (ECB) ubrzano gura projekat digitalnog evra. Dok javna rasprava sve više skreće ka trgovinskom ratu sa SAD-om, tema digitalne valute se gotovo potpuno utišala. Ipak, ECB je nedavno lansirala interaktivnu platformu za komunikaciju sa bankama, startapima, fintek firmama i trgovcima. Iako se predstavlja kao otvoreni dijalog, reč je o planiranom PR manevru, iza kog se krije projekat s ozbiljnim posledicama.
Šta je digitalni evro?
Digitalni evro predstavlja centralizovanu formu novca kojom bi isključivo upravljala ECB. U tokenizovanom obliku, svaka jedinica novca može biti programirana, uslovljena i nadzirana. ECB bi imala punu kontrolu nad računima i transakcijama građana u evrozoni.
Narod ovo mora da čuje, Ratni veterani ostaju uz decu do kraja | Nenad Stanić | Mario Zna, 328 UŽIVO
U tom scenariju, komercijalne banke bi izgubile tradicionalnu ulogu posrednika u platnim transakcijama i postale obični kanali distribucije. Kreditiranje bi prešlo u ruke jedne centralne, nadnacionalne institucije – sinhronizovane sa političkim ciljevima EU.
ECB obećava da će digitalni evro biti “bezbedno, besplatno i privatno sredstvo plaćanja” koje neće zameniti gotovinu, već je samo “dopuniti”. Ipak, sve više izgleda da je reč o simulaciji transparentnosti, a ne stvarnoj javnoj raspravi. Učesnici platforme su unapred odabrani partneri, dok pitanja suvereniteta i privatnosti nisu ni pomenuta. O javnom referendumu o budućnosti gotovine – ni reči.
Trenutno stanje i planovi
Od novembra 2023. ECB je u dvogodišnjoj pripremnoj fazi. Do oktobra ili novembra ove godine očekuje se finalizacija tehničkih temelja i zaštite podataka. Nova platforma uključuje testiranje uslova plaćanja, digitalnih novčanika i integraciju u poštanske sisteme. Tehnički, ECB se ugleda na modele stabilnih kriptovaluta, ali sa potpunom centralizacijom kontrole.
Kristin Lagard, predsednica ECB, već je u martu nagovestila da bi digitalni evro mogao da se uvede već u oktobru 2025. godine. Ali kao i kod mnogih EU projekata, tajming deluje preambiciozno i vođen je političkom žurbom.
🇷🇸💥 Pre 5 godina ovaj čovek je putem falisifikovane nauke, lažnih studija i ekstremne pohlepe širio neutemeljene tvrdnje i sprovodio anti-pravne mere.
A sve to kroz “Krizni štab” koji tada nije ni bilo zvanično telo ..
👉 Opširnije Pročitajte na https://t.co/n4woLxFoUI pic.twitter.com/4TXqzJV8MQ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 7, 2025
Digitalni evro kao sredstvo kontrole
Digitalni evro nije neutralno sredstvo plaćanja, već instrument moći. Po prvi put, ECB bi imala direktan pristup svim tokovima novca, mogućnost da upravlja i interveniše u realnom vremenu – od uvida u transakcije, do ograničavanja kretanja kapitala.
ECB je i do sada funkcionisala van demokratske kontrole. Tokom dužničke krize kupovala je državne obveznice i tako faktički preuzela kontrolu nad budžetima država. Sada želi da postane tehnološki operater celokupnog platnog sistema EU.
Zašto tolika žurba?
Evrozona je godinama u strukturalnoj krizi zaduženosti. Nemačka, nekada stub stabilnosti, već je treću godinu u recesiji. Italija ima 140%, a Francuska 120% državnog duga u odnosu na BDP. ECB se pozicionira kao “kreditor poslednje instance”, spremna da emituje nove količine novca i štiti prezadužene članice.
U tom kontekstu, digitalni evro deluje kao alat za zatvaranje tržišta – sa programiranim transakcijama koje bi mogle sprečiti odliv kapitala, zamrzavati račune ili ograničavati slobodu kupovine i štednje.
Posledice i rizici
Iz sedišta ECB u Frankfurtu očigledno potcenjuju brzinu savremenog kapitala. Ukoliko se prošire glasine o kontroli kapitala, može doći do masovnog bega novca iz evrozone – naročito jer je američki FED odbacio CBDC, oslanjajući se na slobodno tržište.
Za razliku od SAD-a, digitalni evro deluje kao digitalni panoptikon – svevideće oko koje posmatra i upravlja svakim aspektom finansijskog života građana. Ovaj sistem preti građanskoj i monetarnoj suverenosti.
Digitalni evro nije inovacija, već pretnja
ECB ne uvodi samo novu valutu – ona menja suštinu novca. Ono što se prikazuje kao moderna, praktična opcija za plaćanje bez gotovine, u stvari je trojanski konj za duboku kontrolu nad finansijskim sistemom i samim građaninom.
Nažalost, nova platforma za “interakciju” ne nudi prostor za pravu raspravu o suštinskim pitanjima slobode, privatnosti i demokratske kontrole.
