Digitalni svetski mozak UN-a nastoji da prati sve i svakoga

Sedma obaveza u Našoj zajedničkoj agendi odnosi se na poboljšanje digitalne saradnje kroz stvaranje „Globalnog digitalnog dogovora“.[1] To znači da svi ljudi treba da budu povezani na Internet, da se razviju kriterijumi odgovornosti za diskriminaciju i obmanjujući sadržaj, da treba da se reguliše veštačka inteligencija i da se uspostavi „Digital Commons“ kao globalno javno dobro. Međutim, cela stvar je sveobuhvatnija od toga. U širem smislu, ovo predstavlja konstrukciju digitalnog svetskog mozga namenjenog da reguliše i kontroliše sav ljudski život kako bi se održao unutar planetarnih granica.

Obaveza je jedna od najvažnijih i odnosi se na stvaranje konsenzusa o potrebi za potpunom digitalizacijom. Ovo se nadovezuje na preporuke date u izveštaju The Age of Digital Interdependence (2019) Komisije visokog nivoa UN za digitalnu saradnju koju predvode Melinda Gates (Bill & Melinda Gates Foundation) i Jack Ma iz Ali Baba grupe i u saradnji sa entitetima kao što su Svetski ekonomski forum i njihov Centar za četvrtu industrijsku revoluciju.[2]

Očekuje se da će se na „Samitu za budućnost“ 2023. UN, zajedno sa civilnim društvom i privatnim sektorom, dogovoriti o zajedničkim principima za „otvorenu, slobodnu i bezbednu digitalnu budućnost za sve“.

Ovo uključuje promovisanje „pouzdanog interneta“ sa kriterijumima odgovornosti za diskriminaciju i obmanjujući sadržaj, kao i regulisanje veštačke inteligencije kako bi bila u skladu sa „našim zajedničkim globalnim vrednostima“. Međutim, ono što to u praksi znači je da „vrednosti“ moraju biti u korelaciji sa verovanjima koja se smatraju svetim od strane UN i WEF (videti Ministarstvo istine).

Generalni sekretar Antonio Gutereš piše u Našoj zajedničkoj agendi da je jedan od rizika Četvrte industrijske revolucije „upotreba digitalnog nadzora i manipulacije za uticaj na ponašanje i kontrolu stanovništva“.

Ova vrlo legitimna zabrinutost, međutim, više se odnosi na činjenicu da UN ne žele da ova tehnologija padne u ruke snaga koje oni sami ili njihovi partneri ne kontrolišu. To je zato što je cela ideja iza „Globalnog digitalnog dogovora“ da bude u stanju da kontroliše svetsku populaciju i uskladi njene vrednosti da budu u skladu sa tumačenjima UN i WEF-a o 17 globalnih ciljeva Agende 2030.

Konkretan primer je inicijativa Koalicija za digitalnu održivost životne sredine (CODES), koja je formirana nakon pokretanja Mape puta UN za digitalnu saradnju u martu 2021. godine sa ciljem promovisanja „digitalne održivosti“.[3] Koalicija trenutno okuplja oko 1.000 zainteresovanih strana iz preko 100 zemalja.[4]

Osnivači CODES-a su UNEP, UNDP, Međunarodni naučni savet, Nemačka agencija za životnu sredinu, Kenijsko ministarstvo životne sredine, Održivost u digitalnom dobu i Zemlja budućnosti. Ova druga organizacija ima ključnu ulogu u agendi i deo je inicijative Global Commons Alliance.

CODES radi na implementaciji kolektivnih promena sistema i uklanjanju svih prepreka koje stoje na putu totalne digitalizacije za koju smatraju da je potrebna za sprovođenje ciljeva održivosti (70% ciljeva se može postići primenom digitalnih rešenja prema studiji koju se CODES poziva).

ČUVENI prof. Džefri Saks razotkriva koronu: COVID 19 JE IZAŠAO IZ AMERIČKE BIOLABORATORIJE

Tokom ekološke konferencije Stokholm +50 u junu 2022, CODES je predstavio svoj akcioni plan koji ima za cilj da informiše o prioritetima uključenim u Globalni digitalni dogovor. Izveštaj opisuje tri promene sistema, osamnaest strateških prioriteta i devet inicijativa „globalnog uticaja“ koje će dovesti do „željene“ promene.[5]

Ove promene sistema su:

1. Omogućiti usklađenost – Uskladiti vrednosti Vizije ciljeva
2. Ublažiti negativne uticaje – održiva digitalizacija
3. Ubrzati inovacije – digitalizacija za održivost

U cilju postizanja ciljeva, predlaže se osnivanje „Svetske komisije za održivost u digitalnom dobu” sa ciljem da se sprovede istraživanje i ponude naučno orijentisane informacije o tome kako održivost treba da se postigne u digitalnoj eri. Njihovi zaključci će zauzvrat činiti osnovu za globalnu platformu (Clearing House for Digital Sustainability Standards) koja razvija standarde digitalne i finansijske održivosti. Ovo znanje onda treba da se širi kroz decentralizovane programe obrazovanja.

U cilju suočavanja sa negativnim ekološkim i društvenim efektima korišćenja energije, gasovima staklene bašte, upotrebom materijala, potrošnje, digitalnih podela, prekršaja i „netačnih informacija“, predlaže se, između ostalog, da platforme za izveštavanje i poređenje kompanija u emisiji gasova staklene bašte uvedu digitalne pasoše proizvoda sa ciljem da se može pratiti ceo životni ciklus proizvoda. Ovo drugo je deo cirkularne ekonomije i na kraju će se koristiti i na nama ljudima. To je novi ekosistem u nastajanju gde sve treba da bude povezano kako bi se izmerio stepen održivosti. Svetski mozak koji analizira i prati sve i svakoga.

Među primerima kako treba rešavati probleme sa netačnim informacijama, istaknut je Facebook-ov „Climate Science Center“. Pitanje klime je kamen temeljac agende. Od Pariskog sporazuma 2015, smatra se da je nauka rekla svoje i više se ne sme tolerisati debata ili nijansiranje u ovoj oblasti.

Širenje dezinformacija o temama planetarne održivosti kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta ili zagađenje može potkopati kolektivnu akciju i poverenje u institucije, kao i povećati polarizaciju i nepoverenje između podeljenih grupa.[6]

Umesto toga, „netačne informacije“ na vebu moraju biti ispravljene, a posetiocima se daju „proverene“ klimatske informacije Ujedinjenih nacija.

Treća oblast se tiče razvoja digitalnih inovacija koje promovišu ekološku i društvenu održivost. Ovo uključuje „digitalne blizance“ i izgradnju digitalne kopije Zemlje koja će se koristiti za praćenje i predviđanje interakcija između prirodnih pojava i ljudskih aktivnosti. Neka vrsta digitalne kristalne kugle.

Digitalni blizanci u kombinaciji sa veštačkom inteligencijom imaju sposobnost da sprovedu automatizovano praćenje rizika i pretnji za ključna zaštićena područja (bilo prirodna ili kulturna područja pod globalnim okvirima zaštite), usluge ekosistema ili ugrožene vrste.[7]

EU projekat Destination Earth, koji je povezan sa Zelenim dogovorom i Digitalnom strategijom EU, ima za cilj da razvije potpunu digitalnu repliku Zemlje do 2030. godine.[8]

DestinE će otključati potencijal digitalnog modeliranja Zemljinog sistema. U početku će se fokusirati na efekte klimatskih promena, vode i morskog okruženja, polarnih područja, kriosfere, biodiverziteta ili ekstremnih vremenskih događaja, zajedno sa mogućim strategijama prilagođavanja i ublažavanja.

Ovo je veoma slično geokibernetičkim vizijama koje je papski savetnik i bivši šef Potsdamskog instituta za istraživanje klime (PIK) Hans Joachim Schellnhuber predložio kasnih 1990-ih.[9]

Trenutno postoji 267 inicijativa povezanih sa CODES-ima na čijoj implementaciji se radi.

Jedna od inicijativa uključenih u CODES su Zelene digitalne finansijske alijanse i projekat koalicije za finansiranje inicijativa za biodiverzitet (F4B) “Svaka akcija se računa”.

Digitalni alati mogu osnažiti potrošače da donose i zahtevaju izbore za održivu potrošnju i dobijaju povratne informacije o svom ponašanju.[10]

Na veb stranici pišu da su dve trećine emisija ugljen-dioksida povezane sa ljudskom potrošnjom i da će „kreativno iskoristiti tehnologiju i partnerstva kako bi povećali ekološku svest i zelene akcije među milijardu zelenih digitalnih šampiona širom sveta do 2025. godine“. Građane, koji prema Zelenoj digitalnoj finansijskoj alijansi žele trenutne promene, treba ohrabriti da donose klimatski pametne izbore kroz sistem rejtinga. Svaka kupovina se registruje i procenjuje prema klimatskim pogodnostima.[11] Na taj način će se postići neophodne promene ponašanja.

Jedan primer je švedska dokonomija:

…provajderi finansijskih usluga, kao što je Mastercard član GDFA, u saradnji sa švedskom kompanijom za finansijsku tehnologiju Doconomy, omogućavaju svojim korisnicima da kupuju proizvode sa niskim emisijama ugljenika tako što kupcima pružaju personalizovani uređaj za praćenje ugljeničnog otiska i uvide koji im pomažu u donošenju odluka o potrošnji.[12]

Osnivači Zelene digitalne finansijske alijanse su UNEP i ANT grupa koja je razvila kineski sistem socijalnih kredita. Potonjeg u izvršnom odboru predstavlja Džejson Pau, predsednik Džek Ma fondacije, dok izvršni direktor ANT grupe Erik Đing sedi u savetodavnom odboru.[13] Osim što je član odbora WEF-ovih mladih globalnih lidera, Jing je takođe deo Radne grupe Ujedinjenih nacija za digitalno finansiranje ciljeva održivog razvoja.[14]

Inicijativu za finansiranje biodiverziteta osniva i finansira švajcarska fondacija MAVA pod vođstvom potpredsednika farmaceutskog giganta Roche-a Andrea Hofmana, člana odbora Svetskog ekonomskog foruma i člana njihovog Centra za četvrtu industrijsku revoluciju.[15] Kao viši savetnik elitnog britanskog istraživačkog centra Royal Institute of International Affairs, on je blizu globalnoj moći koliko je to moguće.[17] Kao i obično, duh i rešenja WEF-a su usko isprepleteni sa agendom UN.

Milijarder Hofman, koji je povećao porodično bogatstvo za 38 milijardi dolara tokom pandemije, sebe opisuje kao ekologa i bio je od 2007 do 2017 potpredsednik WWF-a. Takođe je član Rimskog kluba, član upravnog odbora Global Footprint Network (koja izračunava kada će nastupiti „Earth Overshoot Day“) i dobio je ovogodišnju „Nagradu za vođstvo Dejvid Rokfeler“ od Dejvidove ćerke Pegi Dulani za svoje liderstvo u održivom razvoju i klimatskim promenama[16] U govoru o prihvatanju, gde govori o potrebi novog sistema odgovornosti, završava pričom koja otkriva stari elitistički pogled na čovečanstvo:

Planeta Zemlja odlazi na odmor, planeti Zemlji je dosta, planeta Zemlja putuje u Kosmos. Prolazi pored druge planete. Druga planeta kaže: „Hej, kako si?“ A planeta Zemlja odgovara: „Imam loš slučaj Homo sapiensa“. (Andre Hofman)

Inicijativa za finansiranje biodiverziteta uključuje i organizaciju Bankari bez granica, čije ime na gotovo komičan način opisuje o čemu se radi. Finansijski paraziti i predatori koji ne poštuju granice i koji koriste brigu običnih ljudi za životnu sredinu i zdravlje i lažnu brigu za ljudska prava, žene i manjinske grupe kao polugu za nametanje svoje tehnokratske diktature.[18]

MARIO ZNA i DEJAN PETAR ZLATANOVIĆ- Putin je poslao Vučiću JASNU PORUKU- Sledi veliki PREOKRET

Takođe možemo biti potpuno sigurni da bankari i milijarderi neće biti uključeni ni u jedan sistem socijalnog kreditiranja gde se analizira njihov sopstveni klimatski otisak i kažnjavaju se za prekoračenje planetarnih granica. Bilo bi, naravno, pogubno za njihov privilegovani način života ako bi bili smatrani odgovornim za svoje postupke. Umesto toga, jedni drugima daju nagrade za svoje „humanitarne podvige“ i „napore u vezi sa životnom sredinom“ dok se igraju i ponašaju se kao bogovi kako bi držali rulju koja zagađuje na odstojanju. U ovom kontekstu, jedan stari citat iz Biblije:

Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u preobučeni u ovcu, ali iznutra su grabljivi vukovi.

Izvori:

[1] United Nations, Global Digital Compact, www.un.org/techenvoy/global-digital-compact

[2] United Nations (2020), High-level Panel on Digital Cooperation, www.un.org/en/sg-digital-cooperation-panel

[3] Coalition for Digital Environmental Sustainability (CODES). (2022). Action Plan for a Sustainable Planet in the Digital Age. doi.org/10.5281/zenodo.6573509

[4] UNEP (2022). Global Digital Coalition presents plan for a green digital revolution, Press Release 2 June 2022, www.unep.org/news-and-stories/press-release/global-digital-coalition-presents-plan-green-digital-revolution

[5] CODES (2022)

[6] CODES (2022). Action Plan for a Sustainable Planet in the Digital Age, p. 22

[7] Ibid, sid 25

[8] European Commission, Shaping Europe’s digital future, Destination Earth, digital-strategy.ec.europa.eu/en/policies/destination-earth

[9] Schellnhuber, HJ., Kropp, J. “Geocybernetics: Controlling a Complex Dynamical System Under Uncertainty”. Naturwissenschaften 85, 411–425 (1998). doi.org/10.1007/s001140050525

[10] CODES, Action Plan for a Sustainable Planet in the Digital Age, sid 26

[11] The Green Digital Finance Alliance, Every Action Counts: Coalition to Empower 1 Billion Green Digital Champions, https://greendigitalfinancealliance.org/initiatives-publications/eac-coalition

[12] Coalition for Digital Environmental Sustainability (CODES). (2022). Action Plan for a Sustainable Planet in the Digital Age: Supplement 1. Accelerating Sustainability Through Digital Transformation – Use Cases and Innovations

[13] The Green Digital Finance, greendigitalfinancealliance.org

[14] The United Nations Secretary Generals Task Force on Digital Financing of the Sustainable Development Goals, Task Force Members, digitalfinancingtaskforce.org/task-force-members

[15] MAVA Foundation, Board, mava-foundation.org/board

[16] Chatham House, About Us, André Hoffman, www.chathamhouse.org/about-us/our-people/andre-hoffmann

[16] Synergos (2022), The David Rockefeller Bridging Leadership Award, experience.synergos.org/global-gathering-2022/bridging-leadership-award

[17] F4B Initiative, Partners, www.f4b-initiative.net/partners

Nulta Tačka/Technocracy