DNK zelenog majmuna pronađena u vakcinama protiv COVID-19
U video snimku ispod, dr Steven E. Greer intervjuiše mikrobiologa Kevina Mekkernana — bivšeg istraživača i vođu tima za MIT projekat Human Genome2 — i dr Sukarita Bhakdija o kontaminaciji DNK koju je Mekkernanov tim pronašao u vakcinama Pfizer i Moderna mRNA.
Kako se ispostavilo, spajk protein i mRNA nisu jedine opasnosti od ovih injekcija. Mekkernanov tim je takođe otkrio promotere virusa majmuna 40 (SV40) za koje se decenijama sumnjalo da izazivaju rak kod ljudi, uključujući mezoteliome, limfome i karcinome mozga i kostiju. Nalazi su objavljeni na OSF-u početkom aprila 2023. Kao što je objašnjeno u sažetku:
„Upotrebljeno je nekoliko metoda za procenu sastava nukleinske kiseline u četiri bočice Moderne i Pfizer bivalentne mRNA vakcine kojima je istekao rok trajanja. Dve bočice svakog prodavca su procenjene… Višestruki testovi podržavaju kontaminaciju DNK koja premašuje zahteve Evropske agencije za lekove (EMA) od 330 ng/mg i FDA-ove zahteve od 10 ng/doza…”
Kao što je Greer primetio, to znači da su vlade i farmaceutske kompanije „obmanule svet u mnogo većoj meri nego što se ranije znalo“. Ako su ovi nalazi tačni, to bi takođe značilo da „takozvane ‘vakcine’ zapravo menjaju ljudski genom i izazivaju trajnu proizvodnju smrtonosnog proteina šiljaka,“ a ova unutrašnja proizvodnja šiljastog proteina bi, zauzvrat, „pokrenula imuni sistem da napadne sopstvene ćelije“, kaže Greer.
U intervjuu, McKernan objašnjava kako zagađivači DNK koji se nalaze u vakcinama protiv COVID-a mogu dovesti do genetske modifikacije ljudskog genoma, a Bakti razmatra kako i zašto injekcije mogu izazvati autoimune bolesti.
Šta je SV40?
Lancet je 2002. objavio 10 dokaza koji povezuju vakcine protiv poliomijelitisa kontaminirane sa SV40 sa ne-Hodgkinovim limfomom. Prema autorima, vakcina može biti odgovorna za do polovine od 55.000 slučajeva ne-Hodgkinovog limfoma dijagnostikovanih svake godine.
Kako je ovaj virus majmuna dospeo u ljudsku populaciju? Prema pokojnom dr Morisu Hilemanu, vodećem proizvođaču vakcine, Merck je nenamerno oslobodio virus putem njihove vakcine protiv poliomijelitisa. Nije jasno kada je tačno SV40 eliminisan iz vakcine protiv poliomijelitisa. Vreme se takođe razlikuje od zemlje do zemlje. Na primer, vakcine za poliomijelitis kontaminirane SV40 su davane u Italiji tek 1999. godine.
Kao što je objavljeno u recenziji knjige Lancet „Virus i vakcina: istinita priča o virusu koji izaziva rak, kontaminiranoj polio vakcini i milionima Amerikanaca koji su bili izloženi“:
„Do 1960. naučnici i proizvođači vakcina su znali da su bubrezi majmuna izvor virusa majmuna. Takva kontaminacija je često kvarila kulture, uključujući i one istraživača NIH-a po imenu Bernis Edi, koja je radila na bezbednosti vakcina… Njeno otkriće… ugrozilo je jedan od najvažnijih programa javnog zdravlja u SAD…
Edi je pokušala da javi kolegama, ali je ućutkana i oduzeta joj je funkcija regulatora vakcina i njena laboratorija… Dva Merck istraživača, Ben Svit i Moris Hileman, ubrzo su identifikovali rezus virus kasnije nazvan SV40 — kancerogeni agens koji je izbegao Edi.
1963., američke vlasti su odlučile da pređu na afričke zelene majmune, koji nisu prirodni domaćini SV40, da bi proizveli vakcinu protiv poliomijelitisa. Sredinom 1970-ih, nakon ograničenih epidemioloških studija, vlasti su zaključile da iako je SV40 izazvao rak kod hrčaka, izgleda da to nije učinio kod ljudi.
Brzo napred do 1990-ih: Mišel Karbone, tada u NIH, radila je na tome kako SV40 izaziva rak kod životinja. Jedan od njih je bio mezoteliom, redak rak pleure za koji se kod ljudi smatra da je uzrokovan uglavnom azbestom. Ustaljeno mišljenje je bilo da SV40 ne izaziva rak kod ljudi.
Podstaknut NEJM studijom iz 1992. koja je pronašla DNK „otiske“ SV40 u tumorima mozga kod dece, Karbone je testirala biopsije tumora humanog mezotelioma u Nacionalnom institutu za rak: 60% je sadržalo SV40 DNK. U većini slučajeva, virus majmuna je bio aktivan i proizvodio je proteine.
Objavila je svoje rezultate u Oncogene u maju 1994. godine, ali je NIH odbio da ih objavi… Karbone… se preselila na Univerzitet Lojola. Tamo je otkrila kako SV40 onemogućava gene supresora tumora u ljudskom mezoteliomu i objavila svoje rezultate u Nature Medicine u julu 1997. Studije u Italiji, Nemačkoj i SAD su takođe pokazale povezanost između SV40 i raka kod ljudi.
👉 Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva: ‘COVID vakcine uzrokuju novi oblik side’ https://t.co/ITDNWz3UKE
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 1, 2023
mRNA COVID vakcine kontaminirane dvolančanom DNK
Sa tom pozadinom, vratimo se Mekernanovim nalazima, o kojima se pored istaknutog videa govori i u podcastu Daniela Horovitza iznad. Ukratko, njegov tim je otkrio povišene nivoe dvolančanih DNK plazmida, uključujući SV40 promotere (sekvenca DNK koja je neophodna za ekspresiju gena) za koje se zna da pokreću razvoj raka kada naiđu na onkogen (gen koji ima potencijal da izazove rak) .
Nivo kontaminacije varira u zavisnosti od platforme koja se koristi za merenje, ali bez obzira koja metoda se koristi, nivo kontaminacije DNK je znatno veći od regulatornih granica i u Evropi i u SAD, kaže Mekernan. Najveći nivo kontaminacije DNK bio je 30%, što je prilično zapanjujuće.
Kao što je objasnio MekKernan, kada koristite tipičan PCR test, smatraćete se pozitivnim ako test otkrije virus SARS-CoV-2 koristeći prag ciklusa (CT) od oko 40. Za poređenje, kontaminacija DNK se detektuje na CT ispod 20.
To znači da je kontaminacija milion puta veća od količine virusa koju treba da imate da biste bili pozitivni na COVID. „Dakle, ovde postoji ogromna razlika u pogledu količine materijala koji je unutra“, kaže Mekkernan.
U svom članku na Substack-u, on takođe ističe da ljudi koji tvrde da su dvolančana DNK i virusna RNK lažna ekvivalentnost jer je virusna RNK kompetentna za replikaciju, greše.
„Većina sgRNK koju detektujete u nosnom brisu u nosu NIJE KOMPETENTNA ZA REPLIKACIJU, kao što je prikazano u Jaafar et al. To je samo fragment RNK koji bi trebalo da ima kraći vek trajanja u vašim ćelijama od fragmenata koji kontaminiraju dsDNK“, piše on.
U tom članku Substack-a, Mekkernan je takođe kopirao studiju iz 2009. u kojoj se raspravlja o tome kako DNK u vakcinama može da izazove rak i istakao najrelevantnije delove. To je koristan resurs ako želite da saznate više.
Kontrola kvaliteta uveliko nedostaje
Što se tiče toga kako su SV40 promoteri završili u mRNA vakcinama, izgleda da je to povezano sa lošom kontrolom kvaliteta tokom procesa proizvodnje, iako je nejasno gde se u razvoju SV40 mogao ušunjati. Nedostaci kontrole kvaliteta takođe mogu biti odgovorni za visoku stopu anafilaktičkih reakcija koje smo videli. Mekernan kaže Griru:
„Ima i u Moderni i u Pfizeru. Pogledali smo dvovalentne vakcine za Modernu i Pfizer i samo monovalentne vakcine za Pfizer jer nismo imali pristup monovalentnim vakcinama za Modernu. U sva tri slučaja, vakcine sadrže dvolančanu DNK kontaminaciju“.
Ako sekvencirate tu DNK, otkrićete da se poklapa sa onim što izgleda kao vektor ekspresije koji se koristi za pravljenje RNK… Kad god vidimo kontaminaciju DNK, na primer od plazmida, završava u bilo kojoj injekciji, prva stvar na koju ljudi pomisle je da li postoji bilo kakav endotoksin E. coli jer to stvara anafilaksiju za ubrizganog.
I, naravno… dešava se mnogo anafilakse, ne samo na TV-u, već i u VAERS bazi podataka. Možete videti kako se ljudima ubrizgava ovo i oni se onesvešćuju. To bi mogla biti pozadina ovog procesa E. coli proizvodnje DNK…”
Regulatorne agencije znale su da postoji problem kontaminacije
U članku Substack-a od 20. maja 2023. Mekkernan ističe da je sam Pfizer podneo dokaze Evropskoj agenciji za lekove (EMA) koji pokazuju da uzorkovane serije sadrže velike razlike u nivoima kontaminacije dvolančane DNK.
Proizvoljna granica za dsDNK do koje je došla EMA bila je 330 nanograma po miligramu (ng/mg). Podaci koje je Pfizer dostavio EMA pokazuju da su uzorkovane partije imale od 1 ng/mg do 815 ng/mg DNK. Mekernan dodaje:
„Ova granica verovatno nije uzimala u obzir moć ove kontaminacije dsDNK ako je bila upakovana u LNP [lipidnu nanočesticu]. Upakovana dsDNK je moćnija kao genska terapija. Sada znamo da je ova DNK upakovana i spremna za transfekciju. Trebalo bi primeniti još niže granice ako je DNK upakovana u LNP spremne za transfekciju…
Čak i kada je Pfizer u mogućnosti da odabere podatke koje je dostavio EMA za 10 partija, oni vide varijaciju od 1 do 815 ng/mg. Ako biste proširili ovu studiju na 100 ili 1000 lotova, verovatno biste videli još jedan red ili dva varijacije veličine.“
Dvolančana DNK može da se integriše u vaš genom
Prisustvo dvolančane DNK takođe izaziva još jednu veliku zabrinutost, a to je mogućnost genomske integracije.
„Bar na strani Pfizer-a, ima ono što je poznato kao SV40 promoter. Ovo je deo onkogenog virusa. To nije ceo virus. Međutim, poznato je da mali komad pokreće veoma agresivnu ekspresiju gena“.
A zabrinutost koju su ljudi, čak i u FDA, primetili u prošlosti kada su ubrizgavali dvolančanu DNK, jeste da se ove stvari mogu integrisati u genom“, kaže McKernan.
Dok McKernanov rad ne predstavlja dokaze o integraciji genoma, ističe da je to moguće, posebno u prisustvu SV40 promotera:
„Postojala je zdrava debata o kapacitetu SAR-CoV-2 da se integriše u ljudski genom… Ovaj rad je inspirisao pitanja u vezi sa kapacitetom vakcine mRNA da se integriše i u genom. Takav događaj bi zahtevao reverznu transkripciju mRNK u DNK vođenu LINE-1 kao što su opisali Alden et al.
dsDNK [dvolančana DNK] kontaminacija sekvence koja kodira šiljasti protein ne bi zahtevala LINE-1 za reverznu transkripciju, a prisustvo signala nuklearne lokalizacije SV40 u Pfizerovom vektoru vakcine bi dodatno povećalo šanse za integraciju.
Mnogostruki rizici
Međutim, čak i ako ne dođe do genetske modifikacije, činjenica da u svoje ćelije unosite stranu DNK predstavlja rizik sama po sebi, kaže Mekkernan. Na primer, može doći do delimične ekspresije ili može ometati druge transkripcione prevode koji su već u ćeliji.
Bhakti takođe ističe da SV40 promoteri ne moraju da budu prisutni u jezgru ćelije da bi nastali problemi. Citoplazmatska transfekcija može, sama po sebi, omogućiti genetsku manipulaciju, jer jezgro rastavlja i razmenjuje ćelijske komponente sa citosolom tokom ćelijske deobe.
Pored toga što DNK lebdi unaokolo i izaziva potencijalne probleme, RNK u COVID vakcini je takođe modifikovana da se odupre razgradnji. „Dakle, imamo DVE verzije šiljastog proteina koje lebde okolo koje mogu da opstanu duže nego što se očekivalo“, kaže Mekkernan, a protein šiljaka je, naravno, najtoksičniji deo virusa koji može da izazove da vaše telo napadne samo sebe.
I McKernan i Bhakti su nepokolebljivi da SVE mRNA „vakcine“ moraju biti odmah zaustavljene, bilo za upotrebu kod ljudi ili životinja, zbog veličine rizika koje predstavljaju.
„Alarmantni problemi“
U video snimku iznad, 20 Yusuke Murakami, profesor na Univerzitetu u Tokiju, izražava uznemirenost zbog pronalaska SV40 promotera u vakcinama protiv COVID-a. Intervju je na japanskom, ali ima engleski titl. Dobro rezonuje približavanje problema laičkom jeziku:
„Pfizer vakcina ima zapanjujući problem“, kaže Murakami. „Ova cifra je uvećani prikaz Pfizerove sekvence vakcine. Kao što vidite, sekvenca vakcine Pfizer ovde sadrži deo sekvence SV40. Ova sekvenca je poznata kao promoter.
Grubo govoreći, promoter izaziva povećanu ekspresiju gena. Problem je što je sekvenca prisutna u dobro poznatom kancerogenom virusu. Pitanje je zašto je takva sekvenca koja je izvedena iz virusa raka prisutna u Pfizerovoj vakcini.
Ne bi trebalo biti apsolutno nikakve potrebe za takvom sekvencom kancerogenog virusa u vakcini. Ova sekvenca je potpuno nepotrebna za proizvodnju mRNA vakcine. Problem je što je takva sekvenca čvrsto sadržana u vakcini.
Ovo nije jedini problem. Ako je ovakva sekvenca prisutna u DNK, DNK se lako migrira u jezgro. Dakle, to znači da DNK može lako ući u genom. Ovo je tako alarmantan problem.
Neophodno je ukloniti sekvencu. Međutim, Pfizer je proizveo vakcinu bez uklanjanja sekvence. To je bezobrazno zlonamerno. Ova vrsta promotorske sekvence je potpuno nepotrebna za proizvodnju mRNK vakcine. U stvari, SV40 je promoter virusa raka.
Resursi za povređene od COVID vakcina
Što više saznamo o vakcinama protiv COVID-a, to su gore. Iako nisu bezbedne kao vakcine, one su zaista majstorsko biološko oružje, jer su u stanju da unište zdravlje na bilo koji način, kroz bezbroj mehanizama.
Ako ste dobili jednu ili više vakcina i sada se preispitujete, pre svega, nikada nemojte uzimati još jedan COVID buster, još jednu injekciju genske terapije mRNA ili običnu vakcinu. Morate prekinuti napad na svoje telo. Čak i ako niste iskusili nikakve očigledne neželjene efekte, vaše zdravlje može biti dugoročno ugroženo, zato nemojte više da uzimate injekcije.
Ako patite od neželjenih efekata, vaš prvi zadatak je da eliminišete protein koji proizvodi vaše telo. Dva leka koja to mogu da urade su hidroksihlorokin i ivermektin. Oba ova leka vezuju i olakšavaju uklanjanje šiljastog proteina.
Front Line COVID-19 Critical Care Alliance (FLCCC) je razvio protokol tretmana nakon vakcinacije pod nazivom I-RECOVER. Pošto se protokol stalno ažurira kako sve više podataka postaje dostupno, najbolje je da preuzmete najnoviju verziju direktno sa FLCCC veb lokacije na covid19criticalcare.com21.
Za dodatne predloge, pogledajte vodič za detoksikaciju proteina Svetskog zdravstvenog saveta, koji se fokusira na prirodne supstance poput bilja, suplemenata i čajeva. Za borbu protiv neurotoksičnih efekata spike proteina, rad iz marta 2022. predlaže korišćenje luteolina i kvercetina. Vremenski ograničena ishrana (TRE) i/ili terapija saunom takođe mogu pomoći u uklanjanju toksičnih proteina stimulisanjem autofagije.
Izvori i reference
The Healthcare Channel May 22, 2023
Expert Rev Respir Med October 2011; 5(5): 683-697
OSF Preprints April 10, 2023, Edited April 11, 2023 DOI: 10.31219/osf.io/b9t7m
Twitter KanekoaTheGreat May 20, 2023
Anandamide (Kevin McKernan) Substack May 20, 2023
Lancet March 9, 2002; 359(9309): 817-823
Facebook Vaccine Pioneer Admits Adding Cancer-Causing Virus to Vaccine
The Lancet July 31, 2004; 364(9432): 407-408
Clin Infect Dis September 28, 2020; ciaa1491
Anandamide (Kevin McKernan) Substack April 26, 2023
Covid19criticalcare.com
World Council for Health Spike Protein Detox Guide November 30, 2021
Molecular Neurobiology March 2022; 59(3): 1850-1861
