Нови подаци Министарства за образовање у Великој Британији показују драматичну промену у језичкој структури школске деце: у једној од 15 локалних самоуправа, енглески више није први језик за већину ученика.
У појединим деловима Лондона, попут Њухема, чак 66% деце говори други језик код куће – урду, пољски, панџаби или друге језике. У Хероу и Бренту, бројке су подједнако високе.
Najbliži Trampov čovek prihvatio moj poziv | George Papadopoulos | Mario Zna, EP. 374
Истовремено, на националном нивоу, 1,8 милиона ученика у Енглеској не користи енглески као матерњи језик . што значи да је сваки пети ученик изазван додатном језичком баријером пре него што уопште уђе у учионицу.
Језик као темељ државе
Стручњаци годинама упозоравају да заједнички језик није само средство комуникације, већ један од темеља националне кохезије.
Из организације која прати миграције у Ујединјеном Краљевству Migration Watch UK истиче да је енглески био „лепак који држи друштво на окупу“. Ако деца долазе у школе са десетинама различитих матерњих језика, упозорава он, интеграција постаје знатно тежа – чак и онда када породице желе да се интегришу.
Овај тренд подстакнут је рекордним нивоом имиграције, што је створило велике притиске на школски систем:
- потреба за преводима наставних материјала,
- ангажовање преводилаца,
- увођење додатних језичких програма,
- преусмеравање већ ограничених школских ресурса.
Да ли је језичка разноликост богатство – или сигнал за узбуну
Иако поједина истраживања показују да деца која уче енглески као други језик понекад могу постићи и боље резултате од вршњака, кључни проблем остаје несразмера: у многим школама број ученика који не говоре енглески код куће толико је велик да се нативна деца први пут суочавају са тим да су у мањини у сопственим учионицама.
Критичари упозоравају да таква ситуација може да доведе до дугорочне фрагментације друштва, јер заједнички језик постаје мање доминантан, а систем образовања преоптерећен.
Велика Британија као огледало ширег европског тренда
Док политичари обећавају реформе, иза бројки се крије суштинско питање:
- шта се дешава са државом када њен језик престане да буде већински?
Све већи број аналитичара сматра да се Велика Британија суочава са историјским тестом – да ли друштво може да задржи кохезију ако губи језичко јединство?
И ту долазимо до кључног правила:
„Друштво се урушава када се урушава и његов језик. Велика Британија ту теорију тестира у реалном времену.“
Да ли је ово преувеличано упозорење или тачна дијагноза дубљег процеса?
Одговор ће дати наредне деценије – али трендови које данас видимо у британским школама и широм европског континента све ређе звуче као пука статистика, а све чешће као озбиљан аларм.
