Evropljani se već godinama suočavaju sa dubokim političkim i društvenim promenama, ali mnogi upozoravaju da se kontinent približava ozbiljnoj krizi koja bi mogla da odredi njegovu budućnost.
Ta kriza ima nekoliko oblika, a svaki od njih nosi ozbiljne posledice.
Prvi veliki izazov je pitanje migracije, posebno nakon masovnog pokušaja ulaska oko 72.000 severnoafričkih migranata u Seutu, jednu od dve male španske enklave u Maroku, udaljene svega nekoliko kilometara od španskog kopna kod Gibraltara.
Nemogućnost ili nespremnost španskih vlasti da zaustave taj talas izazvala je reakcije širom Evrope. Italijanska premijerka iz desnog centra Đorđa Meloni zbog toga je uvela kontrolu pasoša za putnike iz Španije, prvi put od Šengenskog sporazuma iz 1995. godine, kojim je stvoren evropski prostor bez unutrašnjih granica.
Španija je prošle nedelje uzvratila istom merom i uvela kontrole za putnike iz Italije.
Meloni se potom udružila sa danskom premijerkom iz levog centra Mete Frederiksen kako bi zajednički osudile nekontrolisanu migraciju.
„Obe smo ponosne na evropsko hrišćansko kulturno nasleđe i želimo da ga zaštitimo“, navele su u zajedničkoj izjavi. „Očekujemo od onih koji dolaze u naše zemlje i biraju Evropu za svoj dom da poštuju naše vrednosti, a ne da pokušavaju da nametnu načine života koje ne delimo.“
Meloni je zatim uputila pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, kritikujući blagu politiku EU prema migraciji. Pismo su podržale Frederiksen i još 21 lider država članica EU.
Pitanje migracije već godinama izaziva podele u Evropi, još od 2015. godine kada je tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel otvorila granice za stotine hiljada sirijskih migranata. Događaji u Seuti samo su najnovije poglavlje u toj debati.
Fabris Legeri, Francuz koji je od 2015. do 2022. bio izvršni direktor Agencije EU za granice i obalsku stražu, pokušavao je da uvede strožije i jedinstvenije procedure za kontrolu evropskih granica.
Međutim, prema njegovim tvrdnjama, naišao je na otpor evropske komesarke za unutrašnje poslove Ilve Johanson iz Švedske.
„Ne brinite“, navodno mu je rekla. „Ne trebaju vam oružje i uniforme jer migranti dolaze u potrazi za ljubavlju. Evropa je kontinent koji stari, pa je vaš posao da prihvatite migrante.“
Drugi veliki izazov predstavlja proširenje Evropske unije.
Na ulazak u EU čekaju Crna Gora i Albanija, dok bi Island mogao da obnovi pregovore ukoliko građani na referendumu podrže tu odluku.
Iako je Albanija, zemlja sa većinski muslimanskim stanovništvom, najkontroverznija među kandidatima, njihovo članstvo moglo bi otvoriti vrata daljim pregovorima sa Ukrajinom i Srbijom.
Ukrajina bi, međutim, pre članstva morala da postigne mirovni sporazum sa Rusijom, dok bi njeno ubrzano približavanje EU moglo dodatno zakomplikovati odnose sa Moskvom. Srbija, zbog svojih istorijskih veza sa Rusijom i položaja na Balkanu, takođe predstavlja poseban izazov za Brisel.
Treći veliki problem jeste pitanje demokratije i slobode unutar same EU.
Građani širom Evrope sve češće kritikuju propise koje donose neizabrane birokrate Evropske komisije, a koji direktno utiču na svakodnevni život.
Mnogi od tih propisa povezani su sa snažnim uticajem zelenih partija i različitih lobističkih grupa, dok kritičari tvrde da deo odluka proizlazi iz ideološkog odnosa prema kapitalizmu, poljoprivredi i tradicionalnim industrijama.
Jedan od primera je zaštita vukova na područjima gde su nekada bili gotovo potpuno iskorenjeni. Danas su čopori vukova zaštićeni kao ugrožena vrsta, dok poljoprivrednici u zemljama poput Švedske i Italije upozoravaju da im ugrožavaju stoku i egzistenciju.
Posebne kritike izaziva i način na koji Evropska komisija reaguje na političke protivnike.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen suočava se sa sve većim pritiskom stranaka desnog centra i populističkih pokreta u Evropskom parlamentu.
Umesto kompromisa, njeni kritičari tvrde da pokušava da dodatno ojača moć Komisije ukidanjem pravila jednoglasnosti u odlukama spoljne politike.
Godinama je mađarski premijer Viktor Orban koristio veto protiv pojedinih politika Evropske komisije koje su se odnosile na Izrael, Palestince ili odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Nakon Orbanovog izbornog poraza, fon der Lajen je dobila dodatni prostor da promoviše promene koje bi omogućile donošenje odluka kvalifikovanom većinom država članica.
Kritičari upozoravaju da bi takav sistem mogao dovesti do „tiranije većine“, gde bi manje države članice izgubile mogućnost da zaštite svoje nacionalne interese.
Bivši belgijski premijer i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel oštro je kritikovao takve poteze.
„Danas Komisija pokušava da preuzme kontrolu. To nije u skladu sa ugovorima EU. Postoji veoma autoritarno upravljanje“, rekao je on.
Veliki deo novih ovlašćenja EU institucije su dobile tokom pandemije kovida i nakon početka rata u Ukrajini. Međutim, kritičari tvrde da problem centralizacije vlasti postoji mnogo duže.
Bivši češki predsednik i premijer Vaclav Klaus, koji je odrastao pod komunističkom vlašću u Čehoslovačkoj, još 2009. godine upozoravao je na nedostatak demokratske ravnoteže unutar EU.
„Sistem odlučivanja Evropske unije razlikuje se od klasične parlamentarne demokratije. Ovde se promoviše samo jedna alternativa, dok se oni koji razmišljaju drugačije često označavaju kao protivnici evropskih integracija“, upozoravao je Klaus.
Prema njegovim rečima, iskustvo života u jednopartijskom sistemu pokazalo je da bez političke opozicije nema slobode.
Evropa i Evropska unija danas se nalaze na raskrsnici.
Jedan put vodi ka sve većoj centralizaciji i jačanju moći evropskih institucija, uz nastavak masovne migracije i širenje multikulturalnog modela koji mnogi građani dovode u pitanje.
Drugi put podrazumeva povratak većem poštovanju nacionalnih država, evropskih tradicija, hrišćanskog i jevrejskog kulturnog nasleđa, kao i većem uvažavanju volje građana.
Budućnost Evrope zavisi od toga koji će pravac izabrati.
