Ekonomski rat- fijasko dolara ili Rusije! Rezultat: nestašica robe širom sveta

SAD i EU preteruju sa ruskim sankcijama. Krajnji rezultat bi mogao biti dedolarizacija globalne ekonomije i ogromne nestašice roba širom sveta.

Dakle, zajednica najviših snaga NATO-a smeštena u svojim eho komorama cilja na rusku centralnu banku sankcijama i šta sada očekuju? Kolače?

Umesto toga, dobili su ruske snage za odvraćanje koje su naletele na „poseban režim dužnosti” – što znači da su severna i pacifička flota, komanda dalekometne avijacije, strateški bombarderi i ceo ruski nuklearni aparat u maksimalnom stanju pripravnosti.

Jedan general Pentagona je vrlo brzo uradio osnovnu matematiku o tome, a samo nekoliko minuta kasnije, ukrajinska delegacija je poslata da vodi pregovore sa Rusijom na nepoznatoj lokaciji u Gomelj, Belorusija.

U međuvremenu, u vazalnim zemljama, nemačka vlada je bila zauzeta „postavljanjem granica ratnim huškačima poput Putina“, prilično bogat poduhvat s obzirom na to da Berlin nikada nije postavio takva ograničenja za zapadne ratne huškače koji su bombardovali Jugoslaviju, izvršili invaziju na Irak ili uništili Libiju potpuno kršeći međunarodno pravo.

Roboti smanjuju populaciju na planeti?! Povećanje automatizacije podiže stopu smrtnosti

Dok otvoreno proglašavaju svoju želju da „zaustave razvoj ruske industrije“, oštete njenu ekonomiju i „upropaste Rusiju“, ponavljajući američke uredbe o Iraku, Iranu, Siriji, Libiji, Kubi, Venecueli i drugima na globalnom jugu, Nemci nikako nisu mogli da prepoznaju novi kategorički imperativ.

Konačno ih je iz kompleksa krivice iz Drugog svetskog rata oslobodio niko drugi do ruski predsednik Vladimir Putin. Nemačka je konačno slobodna da ponovo podržava i naoružava neonaciste na otvorenom, a to je ukrajinski nacistički bataljon Azov.

Da bih shvatio kako će ove sankcije NATO-a „upropastiti Rusiju“, tražio sam sažetu analizu jednog od najkompetentnijih ekonomskih umova na planeti, Majkla Hadsona, autora, između ostalih, revidiranog izdanja obaveznog čitanja Superimperijalizam: Ekonomska strategija američke imperije.

Hadson je primetio kako je „jednostavno ukočen zbog skoro atomske eskalacije SAD“. Što se tiče konfiskacije ruskih deviznih rezervi i odsecanja od SWIFT-a, glavna stvar je „trebaće neko vreme da Rusija uvede novi sistem, sa Kinom. Rezultat će zauvek okončati dolarizaciju, jer će se zemlje kojima preti „demokratija“ ili pokazivanje diplomatske nezavisnosti plašiti da koriste američke banke.

O mogućem uvođenju novog rusko-kineskog platnog sistema koji zaobilazi SWIFT i kombinuje ruski SPFS (Sistem za prenos finansijskih poruka) sa kineskim CIPS (prekogranični međubankarski platni sistem), Hadson ne sumnja „rusko-kineski sistem će biti implementiran. Globalni jug će nastojati da se pridruži i istovremeno zadrži SWIFT – premeštajući svoje rezerve u novi sistem.

Dakle, same SAD će, u još jednoj ogromnoj strateškoj grešci, ubrzati dedolarizaciju. Kako je generalni direktor Bocom International Hong Hao izjavio za Global Times, sa dedolarizacijom trgovine energijom između Evrope i Rusije, „to će biti početak raspada hegemonije dolara“.

NAJNOVIJI INTERVJU IZ BUNKERA! MARIO ZNA I VLADIMIR ČIČAREVIĆ

To je refren koji je američka administracija tiho čula prošle nedelje od nekih od svojih najvećih multinacionalnih banaka, uključujući poznate ličnosti kao što su JPMorgan i Citigroup.

Bloombergov članak sumira njihove kolektivne strahove:

„Izbacivanje Rusije iz kritičnog globalnog sistema – koji obrađuje 42 miliona poruka dnevno i služi kao spas za neke od najvećih svetskih finansijskih institucija – moglo bi dati povratne efekte, poveća inflaciju, približi Rusiju Kini i zaštiti finansijske transakcije od kontrole od strane zapada. To bi takođe moglo da podstakne razvoj SWIFT alternative koja bi na kraju mogla oštetiti prevlast američkog dolara.“

Oni sa koeficijentom inteligencije iznad 50 u Evropskoj uniji (EU) mora da su shvatili da Rusija jednostavno ne može biti potpuno isključena iz SWIFT-a, ali možda može samo nekoliko njenih banaka: na kraju krajeva, evropski trgovci zavise od ruske energije.

Sa tačke gledišta Moskve, to je minorno pitanje. Jedan broj ruskih banaka je već povezan sa kineskim CIPS sistemom. Na primer, ako neko želi da kupuje rusku naftu i gas sa CIPS-om, plaćanje mora biti u valuti kineskog juana. CIPS je nezavisan od SWIFT-a.

Pored toga, Moskva je već povezala svoj SPFS sistem plaćanja ne samo sa Kinom već i sa Indijom i zemljama članicama Evroazijske ekonomske unije (EAEU). SPFS je već povezan sa oko 400 banaka.

Sa više ruskih kompanija koje koriste SPFS i CIPS, čak i pre nego što se spoje, i drugim manevrima za zaobilaženje SWIFT-a, kao što je barter trgovina – koju uglavnom koristi sankcionisani Iran – i banke agenti, Rusija bi mogla da nadoknadi najmanje 50 odsto gubitaka u trgovini.

Ključna činjenica je da je beg od zapadnog finansijskog sistema kojim dominiraju SAD sada nepovratan proces širom Evroazije – i to će se odvijati u tandemu sa internacionalizacijom juana.

Rusija ima svoju vreću trikova

U međuvremenu, još ne govorimo o ruskoj odmazdi za ove sankcije. Bivši predsednik Dmitrij Medvedev je već dao nagoveštaj: sve je na stolu, od izlaska iz svih sporazuma o nuklearnom naoružanju sa SAD do zamrzavanja imovine zapadnih kompanija u Rusiji.

Dakle, šta želi „Imperija laži“? (Putinova terminologija, na sastanku u ponedeljak u Moskvi na kojem se razgovaralo o odgovoru na sankcije.)

Između ostalog u objavljenom eseju Majkl Hadson iznosi i niz ključnih tačaka, počevši od toga kako je „NATO postao kreator spoljne politike Evrope“.

On ističe tri oligarhije koje kontrolišu spoljnu politiku SAD:

• Prvi je vojno-industrijski kompleks, koji je Rej Mekgovern nezaboravno skovao kao MICIMATT (vojno-industrijski kongresni institut za obaveštajne medije akademske zajednice). Hadson definiše njihovu ekonomsku osnovu kao „monopolsku rentu, dobijenu pre svega od prodaje oružja NATO-u, zapadnoazijskim izvoznicima nafte i drugim zemljama sa suficitom u platnom bilansu“.

• Drugi je sektor nafte i gasa, kome se pridružuje rudarstvo (OGAM). Njihov cilj je „da maksimiziraju cenu energije i sirovina kako bi maksimizirali rentu prirodnih resursa. Monopolizacija naftnog tržišta dolarske oblasti i izolacija od ruske nafte i gasa glavni je prioritet SAD već više od godinu dana, pošto je gasovod Severni tok 2 od Rusije do Nemačke pretio da poveže zapadnoevropsku i rusku ekonomiju.

• Treći je „simbiotski“ sektor finansija, osiguranja i nekretnina (FIRE), koji Hadson definiše kao „pandan staroj evropskoj postfeudalnoj zemljišnoj aristokratiji koja živi od zemljišne rente“.

Dok opisuje ova tri rentijerska sektora koja u potpunosti dominiraju postindustrijskim finansijskim kapitalizmom u srcu zapadnog sistema, Hadson primećuje kako je „Volstrit uvek bio blisko spojen sa industrijom nafte i gasa (naime, bankarski konglomerati Citigroup i Chase Manhattan ).”

Hadson pokazuje kako je „najhitniji američki strateški cilj konfrontacije NATO-a sa Rusijom skok cena nafte i gasa. Pored stvaranja profita i dobitaka na berzi za američke kompanije, više cene energije će izvući veliki deo novca iz nemačke privrede.

On upozorava kako će cene hrane rasti „na čelu sa pšenicom“. (Rusija i Ukrajina čine 25 procenata svetskog izvoza pšenice.) Iz perspektive globalnog juga, to je katastrofa: „Ovo će stisnuti mnoge zemlje zapadne Azije i globalnog juga sa nedostatkom hrane, pogoršavajući njihov platni bilans i preteći neplaćanje spoljnog duga. ”

Što se tiče blokiranja izvoza ruskih sirovina, „ovo preti da izazove prekide u lancima snabdevanja za ključne materijale, uključujući kobalt, paladijum, nikl, aluminijum“.

I to nas, još jednom, vodi do srži stvari: „Dugoročni san američkih novih hladnih ratnika je da razbiju Rusiju, ili barem da obnove njenu menadžersku kleptokratiju koja želi da unovči svoje privatizacije u zapadnim akcijama tržišta.”

To se neće desiti. Hadson jasno vidi kako je „najveća nenamerna posledica američke spoljne politike bila da dovede u vezu Rusiju i Kinu, zajedno sa Iranom, Centralnom Azijom i zemljama duž inicijative Pojas i put“.

Hajde da zaplenimo neku tehnologiju

Sada uporedite sve navedeno sa perspektivom centralnoevropskog poslovnog tajkuna sa ogromnim interesima, istoka i zapada, i koji ceni svoju diskreciju.

U razmeni e-pošte, poslovni tajkun je postavio ozbiljna pitanja o podršci ruske Centralne banke njenoj nacionalnoj valuti, rublji, „koju prema američkom planu uništava zapad kroz sankcije i razne valute koje se razotkrivaju prodajom rublje. Gotovo da nema novca koji može da pobedi manipulacije dolara u odnosu na rublju. Kamatna stopa od 20 odsto će nepotrebno ubiti rusku ekonomiju.

Biznismen tvrdi da bi glavni efekat povećanja kamatne stope „bio podrška uvozu koji ne bi trebalo da se uvozi. Pad rublje je tako povoljan za Rusiju u smislu samodovoljnosti. Kako uvozne cene rastu, ova roba bi trebalo da počne da se proizvodi u zemlji. Samo bih pustio da rublja padne da pronađe sopstveni nivo koji će neko vreme biti niži nego što bi prirodne sile dozvolile, jer će je SAD spuštati na niže kroz sankcije i manipulaciju kratkoročnim prodajama u ovom obliku ekonomskog rata protiv Rusije.

Ali, čini se da je to samo deo priče. Verovatno je smrtonosno oružje u ruskom arsenalu odgovora identifikovao šef Centra za ekonomska istraživanja Instituta za globalizaciju i društvena kretanja (IGSO), Vasilij Koltašov: ključ je konfiskovati tehnologiju – kao što Rusija prestaje da priznaje Prava SAD na patente.

U onome što on kvalifikuje kao „oslobađanje američke intelektualne svojine“, Koltašov poziva na donošenje ruskog zakona o „prijateljskim i neprijateljskim državama“. Ako se neka država nađe na listi neprijatelja, onda možemo početi da kopiramo njene tehnologije u farmaciji, industriji, proizvodnji, elektronici, medicini. To može biti bilo šta – od jednostavnih detalja do hemijskih sastava. To bi zahtevalo izmene i dopune ruskog ustava.

Koltašov smatra da je „jedan od temelja uspeha američke industrije bilo kopiranje stranih patenata za pronalaske“. Sada bi Rusija mogla da koristi „obimno kinesko znanje i iskustvo sa svojim najnovijim tehnološkim proizvodnim procesima za kopiranje zapadnih proizvoda: oslobađanje američke intelektualne svojine naneće štetu Sjedinjenim Državama u iznosu od 10 triliona dolara, samo u prvoj fazi. To će biti katastrofa za njih.”

Kako sada stoje stvari, verovanje EU je strateški glupo. Kina je spremna da zgrabi sve ruske prirodne resurse – a Evropa je ostavljena kao talac špekulanata. Čini se da predstoji potpuni raskol između EU i Rusije – sa malo trgovine i bez diplomatije.

Sada slušajte zvuk šampanjca koji iskače širom MICIMATT-a.

Nulta Tačka/ZeroHedge