Eliminacija fosilnih goriva će izazvati ogroman pad ljudskog blagostanja
1999. godine, američki klimatolog Majkl Man je prvi put objavio „grafikon hokejaške palice“ koji je navodno pokazao neviđeni skok globalne temperature tokom prošlog veka.
Manov grafikon je predstavljen u izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene iz 2001. godine, a zatim je usledila produkcija apokaliptičnog klimatskog filma Ala Gora, „Neugodna istina“.
Ovaj razvoj događaja doveo je do kontinuiranog niza predviđanja sudnjeg dana i proizvoljnih klimatskih politika koje nastoje da zamene fosilna goriva alternativnim izvorima energije.
Izazivanje narativa o klimatskim promenama
Pretpostavljeni naučni konsenzus o kataklizmičnim klimatskim promenama nije ostao neosporan. Kanadski istraživači Stiv Mekintajer i Ros Mekitrik su 2005. godine izazvali ozbiljne sumnje u vezi sa analizom glavnih komponenti u grafikonu hokejaške palice gospodina Mana.
Autor Mark Stejn je 2015. godine objavio „Sramota za profesiju“, u kojoj je sakupio stavove više od 100 naučnika svetske klase koji su bili skeptični prema Manovim istraživačkim metodama i stepenu javne histerije izazvane njegovim predviđanjima.
Prošlog leta, američki filozof i stručnjak za energetiku Aleks Epštajn objavio je svoju drugu knjigu o moralnom slučaju upotrebe fosilnih goriva. U „Fosilnoj budućnosti: Zašto globalni ljudski procvat zahteva više nafte, uglja i prirodnog gasa – a ne manje“, on je tvrdio da su „klimatska vanredna situacija“ i neminovna „revolucija obnovljivih izvora“ u velikoj meri precenjeni.
Gospodin Epštajn je tvrdio da su fosilna goriva i dalje glavni izvor pristupačne energije u svetu i da politike koje imaju za cilj smanjenje upotrebe uglja, nafte i gasa dovode do vrtoglavog rasta cena energije, koje su već izazvale ogromnu inflaciju.
On je priznao da su tokom proteklih 170 godina emisije ugljen-dioksida (CO2) doprinele manjem stepenu zagrevanja, ali su njihove koristi izvukle milijarde ljudi iz siromaštva. U velikoj meri zahvaljujući adaptivnim merama koje su omogućile mašine i tehnologija na fosilna goriva, svet je postao pogodniji za život, a smrtnost u vezi sa vremenskim prilikama je na najnižem nivou u istoriji.
Prema analizi gospodina Epštajna: „Fosilna goriva su jedinstveno isplativ izvor energije. Isplativa energija je neophodna za ljudski procvat. Milijarde ljudi pate i umiru zbog nedostatka isplative energije”.
On je istakao da se energija vetra i sunca subvencionišu decenijama, ali su fosilna goriva i dalje potrebna za proizvodnju najmanje 80 odsto svetske energije.
Worldcoin će deliti digitalni identifikacioni sistem sa vladama i korporacijamahttps://t.co/zQjRjs4al8
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 3, 2023
Prednosti prilagođavanja u odnosu na ublažavanje
Pišući ovog leta u publikaciji Instituta Macdonald-Laurier (MLI), gospodin McKitrick je istakao da se vladine politike skoro u potpunosti fokusiraju na smanjenje emisija ili „ublažavanje“ u odnosu na prednosti „prilagođavanja“ ljudi.
Profesor Univerziteta Guelph i autor knjige „Ekonomska analiza politike životne sredine“ proučava klimatske promene, klimatsku politiku i ekonomiju životne sredine od 1990-ih. On je isti gospodin Mekitrik koji je doprineo razotkrivanju iluzije o hokejaškoj palici gospodina Mana pre više od jedne decenije.
U izveštaju MLI se navodi da su se „zastupnici klimatske politike dugo opirali diskusiji o adaptaciji, možda iz straha da bi ona mogla biti efikasna: ako adaptacijom možemo značajno smanjiti ili čak eliminisati negativne efekte klimatskih promena, to će oslabiti razloge za duboku dekarbonizaciju i eliminaciju fosilnih goriva, što neki u klimatskom pokretu vide kao cilj sam po sebi”.
Gospodin Mekitrik kaže da adaptacija ima nepriznati uspeh, dok je ublažavanje bilo skup neuspeh. Posle decenija drakonskih napora za ublažavanje, globalne emisije CO2 su nastavile da rastu.
Dok izuzetno skupe mere smanjenja CO2 nisu uspele da spreče klimatske promene, adaptacija je imala značajan uspeh u smanjenju zdravstvenih rizika i zaštiti poljoprivredne proizvodnje od vremenske nestabilnosti. Kako troškovi ublažavanja rastu, gospodin Mekitrik tvrdi da kreatori politike treba da se suoče sa mogućnošću da bi njihove trenutne politike mogle da ometaju prilagođavanje i povećaju ljudsku patnju.
Čini se da se gospodin Epštajn i gospodin Mekitrik slažu da ljudi na marginama prosperiteta sagorevaju fosilna goriva iz veoma dobrog razloga. Naši privilegovani ljudi mogu sebi priuštiti da prate moderan zeleni stil života, ali za legije običnih ljudi, pristup fosilnim gorivima je pitanje života ili smrti. Insistiranje ljudi u ekonomijama koje se bore da postignu „neto nulu“ samo će rezultirati njihovim daljim padom standrada.
Radikalne mere protiv uticaja će uništiti ljudski procvat
Kritičari vladinih planova da se otarase fosilnih goriva tvrde da je veza između pristupačne energije i ljudskog procvata praktično nepobitna.
Stavovi ljudi o „klimatskim promenama“ skoro u potpunosti zavise od stečenog ideološkog okvira. Oni koji odluče da eliminaciju ljudskog uticaja na prirodu posmatraju kao cilj sam po sebi, žrtvovali bi blagostanje milijardi da bi ostvarili svoju utopijsku viziju.
Katastrofalna klimatska predviđanja su napravljena od 1970-ih. Većina se nije ostvarila – nema novog ledenog doba; nema nepodnošljivog zagrevanja u direktnoj vezi sa nivoom CO2; nema nestanka polarnog leda ili polarnih medveda; nema izuzetnog porasta nivoa okeana; nema abnormalnih pojava ekstremnih vremenskih pojava; nema rasprostranjenih propadanja useva i gladi.
Bjorn Lomborg, autor knjige „Skeptični ekolozi“ i bivši direktor Instituta za procenu životne sredine danske vlade, nedavno je izjavio da su „predložena rešenja za smanjenje CO2 neverovatno skupa i užasno neefikasna“.
Kanadski novinski izdavač i istoričar Konrad Blek je jednom napisao da su „klimatske promene, da upotrebimo Napoleonov izraz, ušle u oblast ’dogovorenih laži‘.“ On je sugerisao da je „svako ko tvrdi da je siguran u ovu temu šarlatan“.
U stvari, samo ekonomije slobodnog tržišta vođene fosilnim gorivima bile su dovoljno produktivne da izvuku milione ljudi iz siromaštva i pruže širok spektar socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih usluga ugroženim članovima društva.
Decenije iskustva su pokazale da dramatično smanjenje nivoa CO2 možda nije izvodljivo. Nepristrasni istraživači počinju da zaključuju da je prilagođavanje klimatskim varijacijama najefikasniji način da se smanji uticaj zagrevanja i dozvoli proizvođačima hrane da imaju koristi od promenljivih uslova rasta.
Radikalne mere protiv uticaja uništiće ljudski procvat. Oslobađanje sveta od fosilnih goriva će verovatno ostaviti desetine ljudi siromašnim, gladnim i u beznađu.
Mora postojati nešto što možemo učiniti da insistiramo na tome da kreatori politike preispitaju ovaj nepromišljen način delovanja.
