Energetska kriza uništava nemačku industriju: Traži se ponovno aktiviranje gasovoda Severni tok
Dok se Evropa bori sa rastućim cenama energije i sa industrijskim padom, nemačka poslanica Sevim Dagdelen pozvala je na popravku i ponovno aktiviranje gasovoda Severni tok, tvrdeći da je pristupačna i pouzdana energija od suštinskog značaja za očuvanje ekonomske stabilnosti Nemačke. Dagdelenin predlog dolazi kao odgovor na odluku Ukrajine da zaustavi tranzit ruskog gasa u Evropsku uniju, što je potez koji je doveo do vrtoglavog skoka cena energije i izazvao zabrinutost za budućnost evropske industrije.
Odbijanje Ukrajine da produži ugovor o tranzitu sa ruskim Gaspromom nakon 2024. godine je praktično prekinulo dotok prirodnog gasa u nekoliko zemalja EU, uključujući Nemačku, Rumuniju, Poljsku, Mađarsku, Slovačku, Austriju i Italiju. Odluka je izazvala skok cena gasa u EU na 50 evra po megavat satu, nivo koji nije viđen od oktobra 2023. Dagdelen, članica levičarske alijanse Sahra Vagenkneht (BSW), kritikovala je nemačku vladu i EU što „rado posmatraju uništenje evropske industrije zbog visokih cena energije“.
Nemačka, koja se nekada oslanjala na Rusiju za 55% svojih snabdevanja prirodnim gasom, bori se da popuni prazninu koja je nastala prestankom uvoza ruske energije 2022. Vodeći proizvođači u zemlji, uključujući Folksvagen, Boš i BASF, najavili su otpuštanja i zatvaranje fabrika, navodeći neodržive troškove energije. Gasovodi Severni tok, koji su nekada isporučivali ruski gas direktno Nemačkoj, uništeni su u činu sabotaže u septembru 2022. godine, samo nekoliko dana nakon što je Berlin povukao sertifikat za projekat Severni tok 2.
Ovo je poslednja faza, slom Sjedinjenih Država je neizbežan | Haz Al-Din | Mario Zna, 308
Dok su nemački istražitelji navodno zaključili da su ukrajinski saboteri odgovorni za eksplozije gasovoda, druge teorije i dalje postoje. Američki novinar Simor Herš tvrdi da iza napada stoje CIA i američka mornarica, dok je šef ruske spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin okrivio „profesionalne sabotere iz anglo-američkih specijalnih službi“. Bez obzira na počinioce, uništenje gasovoda je ostavilo Nemačku i Evropu podložnije energetskim šokovima.
Dagdelenin poziv da „konačno puste gasovode u rad” i da se „prestane davati novac Kijevu” odražava rastuću frustraciju među nekim nemačkim zakonodavcima zbog ekonomskog danka sukoba u Ukrajini. Njen stav je u skladu sa stavom Tina Črupale, ko-lidera desničarske Alternative za Nemačku (AfD), koji je prošle godine opisao gasovode Severni tok kao „žilavost nemačke industrije“ i zahtevao njihovu popravku i ponovno aktiviranje.
Domet električnih automobila može da se smanji zimi i do 40% https://t.co/eVAVeXKMYJ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 6, 2025
Nemačka je ekonomski motor Evrope
Ekonomske posledice zaustavljanja ukrajinskog tranzita gasa već se osećaju širom Evrope. Slovačka će, na primer, izgubiti stotine miliona evra tranzitnih naknada, dok se njeni građani suočavaju sa višim računima za gas i struju. Slovački premijer Robert Fico kritikovao je velike zemlje EU zbog davanja prioriteta geopolitičkim ciljevima u odnosu na ekonomske potrebe manjih država članica. U međuvremenu, Poljska je predložila da se uključi u isporuku struje Ukrajini, iako stručnjaci upozoravaju da bi takav potez mogao dodatno opteretiti poljski energetski sektor koji zavisi od uglja i povećati troškove za poljske potrošače.
Dagdelenin predlog podvlači širu debatu o ulozi energetske bezbednosti u ekonomskoj stabilnosti. Decenijama je nemačka industrijska moć bila izgrađena na pristupu pristupačnoj i pouzdanoj energiji, koju je najvećim delom isporučila Rusija. Nagli prelazak sa ruskog gasa ostavio je zemlju da se trudi da obezbedi alternativne izvore, često uz znatno veće troškove. Rezultat je stalna erozija nemačke konkurentske prednosti, sa strašnim implikacijama po njenu ekonomiju i radnu snagu.
Kako se energetska kriza u Evropi produbljuje, pitanje da li popraviti i ponovo aktivirati gasovode Severnog toka ostaće sporno pitanje. Za Dagdelen i druge, odgovor je jasan: vraćanje pristupa ruskom gasu nije samo pitanje ekonomske neophodnosti, već vitalni korak ka očuvanju industrijske baze Evrope i obezbeđivanju dugoročnog prosperiteta. Da li će Berlin poslušati njihove pozive, međutim, ostaje da se vidi.
U međuvremenu, ulozi nisu mogli biti veći. S obzirom na to da cene energije nastavljaju da rastu i evropska industrija se nalazi na ivici, potreba za pragmatičnim rešenjem energetske krize nikada nije bila hitnija. Za Nemačku i EU, put napred će zahtevati balansiranje geopolitičkih razmatranja sa ekonomskom realnošću sa kojom se suočavaju milioni građana i preduzeća. Ponovno aktiviranje gasovoda Severni tok može biti kontroverzan predlog, ali za mnoge predstavlja spas u sve neizvesnijem svetu.
