Dnevnici, imejlovi i svedočenja Entonija Faučija otvorili su ozbiljna pitanja o tome šta je znao tokom pandemije, šta je govorio javnosti i kako je koristio svoj institucionalni autoritet. Dok ga deo javnosti vidi kao simbol pada poverenja u zdravstvene institucije, akademski i medicinski establišment i dalje ga predstavlja kao jednog od najvažnijih američkih stručnjaka za javno zdravlje.
Problem, međutim, nije samo Fauči. Njegov slučaj osvetljava sistem koji je decenijama gradio naučni autoritet kroz grantove, veze, administrativnu moć, medijsku slavu i kažnjavanje neistomišljenika.
Pandemija nije stvorila ove probleme. Samo ih je učinila vidljivim.
Šta otkrivaju dnevnici
Faučijevi dnevnici daju neuobičajen uvid u to kako je doživljavao svoju ulogu tokom pandemije. Veliki deo pažnje posvećen je njegovom javnom imidžu, televizijskim nastupima, poznanstvima, nagradama i mestu koje će zauzeti u istoriji.
Dokumenta i imejlovi dodatno pokazuju koliko je bilo važno njegovo povezivanje sa uticajnim ljudima i dobijanje priznanja. Posebno su značajna pitanja koja se odnose na poreklo kovida 19, maske i prenošenje virusa.
Jedan od ključnih problema jeste razlika između privatne neizvesnosti i javne sigurnosti. Pojedine mogućnosti koje su interno razmatrane javno su odbacivane kao teorije zavere, iako dokazi nisu bili konačni.
Suštinski problem nije u tome što naučnici menjaju mišljenje. Nauka upravo počiva na proveri i preispitivanju. Problem nastaje kada se neizvesnost predstavi kao konačna istina, dok se drugačiji stavovi tretiraju kao pretnja.
Kada autoritet zameni nauku
Fauči je predstavljao snažan autoritet, ali titula, samopouzdanje i televizijska prisutnost ne mogu zameniti naučnu analizu.
Pitanja poput efikasnosti maski uključuju aerosolnu fiziku, veličinu čestica, protok vazduha, filtraciju, curenje i pravilno naleganje. To su konkretna naučna i inženjerska pitanja.
Umesto otvorenog preispitivanja, institucije su često branile već usvojene stavove. Suprotni dokazi postajali su prepreka, a neistomišljenici protivnici.
To je suprotno osnovnom naučnom principu. Dobar naučnik mora biti skeptičan i prema sopstvenim zaključcima, spreman da prizna neizvesnost i da promeni mišljenje kada se pojave novi dokazi.
Naučna aristokratija
Faučijeva karijera uklapa se u širi problem američkog akademskog sistema. Ogroman rast finansiranja NIH-a omogućio je univerzitetima stvaranje velikih istraživačkih imperija. Naučnici su gomilali grantove, laboratorije i institucionalni uticaj.
Novac je donosio autoritet, a autoritet još više novca.
Vremenom su mnogi postajali šefovi katedri, dekani, direktori instituta i univerzitetski rukovodioci. Njihov naučni doprinos ponekad je opadao, dok je institucionalna moć nastavila da raste.
Tako je nastala akademska aristokratija u kojoj se staž često poistovećuje sa mudrošću, broj grantova sa naučnim uspehom, a položaj sa stručnošću.
Fauči je bio najpoznatije lice tog sistema. Skoro četiri decenije bio je na čelu važnog instituta NIH-a. Sama činjenica da je budžet institucije porastao na milijarde dolara ne predstavlja dokaz naučnog uspeha.
Kako se proizvode naučne zvezde
Univerziteti i istraživačke institucije stvaraju hiljade naučnih zvezda čiji se uticaj zasniva na statusu, vezama i blizini centara moći.
Takvi ljudi mogu postati stručnjaci za administraciju, grantove i medije, dok se njihova naučna ekspertiza sve više podrazumeva zbog funkcije koju obavljaju.
Fauči je bio najpoznatija verzija tog modela. Televizija ga je učinila nacionalnom zvezdom, ali mehanizam koji ga je doveo do vrha postojao je mnogo pre pandemije.
Novac, veze i priznanja
Dokumentovana komunikacija između Faučija i uticajnih ljudi iz akademskog sveta pokazuje kako se u istom krugu mogu povezivati finansiranje, nominacije za nagrade, preporuke, funkcije i prestiž.
Za takav sistem nije potrebna tajna zavera. Dovoljni su zajednički interesi, zavisnost od karijere, očekivanje uzajamne pomoći i potreba institucija da zaštite sopstveni ugled.
Ko se suprotstavi takvoj strukturi rizikuje marginalizaciju, dok oni koji je podržavaju dobijaju status i napredovanje.
Kada narativ postane važniji od istine
Univerziteti, NIH, medicinska udruženja, naučni časopisi, biotehnološke kompanije, farmaceutska industrija i mediji funkcionišu kao mreža u kojoj institucije jedna drugoj potvrđuju autoritet.
Problem nastaje kada se informacije prihvataju ili odbacuju prema tome da li podržavaju dominantni narativ.
Izrazi poput „teorija zavere“ mogu postati način da se neprijatna pitanja odbace bez ozbiljnog odgovora. Tako institucionalni autoritet određuje o čemu se sme raspravljati, a odsustvo rasprave se zatim predstavlja kao dokaz konsenzusa.
Zašto je Fauči i dalje važan
Fauči je važan jer je javnosti omogućio redak pogled na način na koji se naučni autoritet proizvodi i štiti.
Njegov slučaj zato ne bi trebalo posmatrati samo kroz pitanje lične odgovornosti. Mnogo važnije pitanje jeste zašto su institucije oko njega pokazale tako malo spremnosti da preispitaju sopstvene odluke i priznaju greške.
Naučni integritet ne sme zavisiti od politike. Institucije koje polažu pravo na autoritet nauke moraju biti transparentne i odgovorne.
Javnozdravstvene poruke moraju biti zasnovane na iskrenosti, a ne na veštačkoj sigurnosti. Pravi lideri objašnjavaju neizvesnost i menjaju stav kada dokazi to zahtevaju. Jasnoća bez istine postaje propaganda.
Šta bi reforma zahtevala
Reforma ne može ostati u rukama sistema koji treba da reformiše sam sebe. Potrebni su veća transparentnost, nezavisni nadzor, javna odgovornost i stvarne posledice za ozbiljne propuste.
Finansiranje bi trebalo više usmeravati ka istraživačima i manjim, nezavisnim institucijama, a manje ka ogromnim administrativnim strukturama.
Naučno vođstvo ne sme postati doživotni tron. Stariji naučnici moraju biti vrednovani prema tome da li nastavljaju da uče, prilagođavaju se i doprinose nauci, a ne prema autoritetu koji su stekli pre nekoliko decenija.
Fauči nije ceo problem. On je samo njegovo najvidljivije lice. Pandemija je stavila sistem pod reflektore, a institucije još nisu pokazale spremnost da se suoče sa onim što je svetlost otkrila.
