Epštajn je radio za Mosad?! Nova otkrića potvrđuju sumnje u špijunske veze
Nedavni intervju sa čuvenim američkim advokatom Alanom Deršovicem, koji je 2007. godine ispregovarao kontroverzni sporazum o priznanju krivice za Džefrija Epštajna, ponovo je pokrenuo rasprave o navodnim vezama ovog osramoćenog finansijera sa obaveštajnim agencijama, kao i o obimu vladinog uplitanja u njegovu pravnu „zaštitu“.
Tokom intervjua iz maja 2025., Deršovic je nejasno priznao da je znao za tvrdnje da je Epštajn „bio deo obaveštajnih struktura“, ali je izbegao da potvrdi u šta zaista veruje.
„Ne znam… moguće je. Ručali smo jednom u Izraelu, mislim“, rekao je, aludirajući na potencijalne veze sa Mosadom, iako je ranije, 2023. godine, tvrdio da „Epštajn nije bio agent Mosada“.
Zataškavanje preko dogovora „iznad plate“
U 2007. godini, tadašnji američki tužilac Aleks Akosta je, uprkos ogromnim dokazima o seksualnoj eksploataciji maloletnica, prihvatio sporazum koji je omogućio Epštajnu minimalnu kaznu i izbegavanje saveznog gonjenja. Akosta je kasnije rekao da mu je rečeno da je Epštajn „iznad njegovog nivoa odgovornosti“, što je protumačeno kao znak da je Epštajn radio za neku obaveštajnu agenciju.
Deršovic je u intervjuu potvrdio da je on nadgledao taj dogovor, dodajući da je „čuo da je Epštajn deo obaveštajnih struktura“.
Na direktno pitanje da li veruje da je Epštajn bio obaveštajni agent, odgovorio je neodređeno: „Epštajn se ubio… ili je ubijen.“
Tvrdnje o „zamkama“ i izraelskim vezama
Tvrdnje da je Epštajn učestvovao u obaveštajnim operacijama dodatno su pojačane svedočenjima bivšeg agenta Mosada Arija Ben-Menašea, koji je izjavio da su Epštajn i Gilejn Maksvel vodili operacije „medenih zamki“ (honey-pots) — kompromitovanje političara i elita u cilju ucene i špijunaže.
Ben-Menaše u svojoj knjizi iz 2019. godine tvrdi da su Epštajn i Maksvelova namerno uvlačili moćne ljude u seksualne afere, uključujući i britanskog princa Endrjua, i potom ih snimali.
Te tvrdnje potkrepljuju i:
Stiven Hofenberg, Epštajnov bivši poslovni partner, koji tvrdi da mu je Epštajn rekao kako će mu Gilejn biti „pasoš za izraelsku obaveštajnu službu“;
Anonimna bivša devojka Epštajna, koja je tvrdila da se hvalio svojim vezama sa Mosadom, a da je Gilejn svesno usmeravala žrtve ka „strateškim“ odnosima.
Ove priče dodatno dobijaju na značaju s obzirom na dokazane veze Gilejninog oca Roberta Maksvela sa Mosadom, kao i finansijera Leslija Veksnera, osnivača Mega grupe koja lobira za Izrael, koji je bio ključni sponzor Epštajna.
Epštajn je takođe često boravio u izraelskim tehnološkim centrima poput Herzlije — poznatom sedištu za operacije Mosada.
Tišina i izokretanje narativa
Deršovičevi dvosmisleni odgovori ogledaju se i u ponašanju drugih aktera. Nekadašnji FBI agent i konzervativni komentator Den Bongino, koji je 2019. zahtevao detaljnu istragu Epštajna, sada tvrdi da je „slučaj zatvoren“.
Portparolka Bele kuće Karolin Levit izbegla je da komentariše veze sa obaveštajnim službama, pozivajući se na nejasno obećanje Ministarstva pravde da će „jednog dana“ objaviti poverljive spise.
Istraživačka novinarka Kim Iversen ocenjuje: „Kada zvaničnici koji su nekada tražili odgovornost odjednom zaborave sve, poverenje javnosti nestaje.“
Zašto je ovo važno u 2025.
Priča o Epštajnu postaje simbol sveopšteg pitanja: da li obaveštajne službe u SAD i njihovi saveznici imaju neograničenu moć da štite seksualne predatore pod izgovorom „nacionalne bezbednosti“?
Afera dobija dodatnu težinu zbog trenutnih debata o američkom finansiranju posredničkih ratova — uključujući podršku izraelskim vojnim operacijama — i moralnim granicama delovanja obaveštajnih „resursa“.
Sve više dokaza, uključujući i kriptovane fajlove bivšeg šerifovog zamenika iz Floride Džona Dugana, otvara pitanje: Da li će institucije delovati, ili će pravda ostati deo „časnog kodeksa CIA-e“?
