Ново истраживање указује да су до сада непознате вулканске ерупције могле да покрену невероватан низ догађаја који је довео до појаве Црне смрти – најпогубнијег периода у људској историји.
Црна смрт, изазвана бактеријом Yersinia pestis, усмртила је десетине милиона људи у средњовековној Европи и у појединим регијама уништила и до 60 одсто становништва. Мистерија како је тачно стигла на европско тло дуго је мучила историчаре и научнике.
Двоје истраживача анализирало је годове дрвећа на Пиринејима и открило да су европска лета од 1345. до 1347. године била необично хладна и влажна. Поређење климатских података са средњовековним записима показало је да је до захлађења дошло због смањеног сунчевог зрачења – највероватније након једне или више вулканских ерупција 1345. године.
Климатски слом уништио је жетве широм јужне Европе, изазивајући несташицу хране и почетак глади.
Италијански градови-државе – Венеција, Ђенова и Пиза, послали су бродове по жито у област Златне хорде у централној Азији. Ти бродови, како указују бројна истраживања, донели су и нежељене путнике: пацове са бувама зараженим кугом.
Уследила је трагедија без преседана – у наредних шест година страдало је између 25 и 50 милиона људи.
Аутори студије наглашавају да је управо вулканска ерупција, иако тада потпуно непозната, поставила сцену за настанак једног од најмрачнијих периода европске прошлости.
Студија је објављена у Communications Earth & Environment.
