EU pokreće istragu o mešanju Fejsbuka u izbore
Evropska unija (EU) pokrenula je istragu o Meta Marka Zakerberga zbog navoda da su društvene mreže kompanije uključene u napore stranog mešanja u izbore.
Evropski regulatori istražuju Metin Facebook, Instagram i WhatsApp uoči ključnih izbora za EU.
Regulatori eskaliraju pritisak na Big Tech gigante da pojačaju svoje mere zaštite od stranog mešanja i takozvanih „dezinformacija“.
Njujork tajms izveštava da izvršna vlast EU, Evropska komisija, ima Cukerbergovu Metu na nišanu.
Meta je optužena da je omogućila mešanje u izbore tako što je potisnula određeni sadržaj dok je puštala druge informacije, potencijalno dovodeći glasače u zabludu.
Neizabrana Evropska komisija nastoji da diktira kojim informacijama građani mogu da pristupe na društvenim mrežama.
Komisija vrši pritisak na tehnološke kompanije da cenzurišu „govor mržnje“, „dezinformacije“ i opšta pogrešna razmišljanja na svojim platformama.
EU kaže da je pokrenula istragu protiv Mete zbog zabrinutosti da Facebook i Instagram platforme kompanije nemaju dovoljnu zaštitu od širenja obmanjujućih reklama, deepfake-a generisanih veštačkom inteligencijom i drugog obmanjujućeg sadržaja.
Meta je optužena da svojom politikom moderiranja sadržaja pojačava političke podele i utiče na izbore.
Najavljujući zvaničnu istragu u utorak, zvaničnici su jasno stavili do znanja da nameravaju da primoraju Metu da se pridržava cenzure EU.
Zvaničnici EU tvrde da Meta dozvoljava zlonamernim akterima da rade na Fejsbuku i Instagramu koji nastoje da naruše integritet predstojećih izbora za Evropski parlament.
Izbori se održavaju od 6. do 9. juna.
IRAK: Do 15 godina zatvora za HOMOSEKSUALCE koji budu uhvaćenihttps://t.co/I3gFUJ02s3
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 29, 2024
Istraga naglašava čvrst stav EU o prisiljavanju Big Tech-a da se pridržava svojih strogih pravila o „moderaciji sadržaja“.
Pristup je u velikoj suprotnosti sa SAD, gde bi zaštita slobode govora trebalo da ograniči vladin nadzor nad onlajn diskursom.
Prema nedavno usvojenom Zakonu o digitalnim uslugama u EU, evropske vlasti sada imaju ogromna ovlašćenja da istražuju i kažnjavaju glavne platforme kao što je Meta.
Ursula fon der Lajen, neizabrana predsednica Evropske komisije, dala je odlučan ton, izjavivši:
„Velike digitalne platforme moraju ispuniti svoje obaveze da ulože dovoljno resursa u ovo, a današnja odluka pokazuje da smo ozbiljni u pogledu usklađenosti.
U srcu istrage leži zabrinutost zbog nedostataka u Meta-inim sistemima za moderiranje sadržaja za identifikaciju i uklanjanje štetnog sadržaja od navodnih zlonamernih aktera.
Regulatori su citirali nedavni izveštaj AI forenzike, evropske grupe civilnog društva.
Izveštaj je navodno razotkrio rusku mrežu „dezinformacija“.
Prema izveštaju, mreža je kupovala obmanjujuće oglase preko lažnih naloga na Meta platformama.
Štaviše, zvaničnici EU navode da se čini da Meta potiskuje vidljivost određenih političkih sadržaja sa potencijalno štetnim efektima na izborni proces.
Oni tvrde da pokušaj mešanja u izbore naglašava zahteve za većom transparentnošću oko toga kako se takav sadržaj širi.
Braneći svoju politiku i potvrđujući proaktivne napore za suzbijanje „dezinformacija“, Meta je potvrdila svoju spremnost da sarađuje sa Evropskom komisijom.
U saopštenju, kompanija je rekla:
„Imamo dobro uspostavljen proces za identifikaciju i ublažavanje rizika na našim platformama.
„Radujemo se nastavku naše saradnje sa Evropskom komisijom i pružanju dodatnih detalja o ovom poslu.
Ova istraga označava najnoviju salvu regulatora EU koji se pozivaju na Zakon o digitalnim uslugama.
Slične istrage su u toku i za TikTok i X Ilona Maska.
Potencijalne kazne za prekršioce su oštre.
Komisija je ovlašćena da izriče novčane kazne do šest odsto globalnog prihoda kompanije i sprovodi racije u kancelarijama radi prikupljanja dokaza.
U suštini, istraga naglašava da sadržaj koji Meta cenzuriše nije „prava“ informacija, prema EU.
Sloboda govora nije oruđe kojim bi trebalo manipulisati kako bi odgovaralo određenim narativima ili kojim bi trebalo manipulisati da bi se uticalo na izbore u bilo čiju korist.
Cenzura uopšte ne bi trebalo da postoji.
