Brisel, avgust 2025. – Evropska unija je na pragu usvajanja jednog od najopasnijih zakona za digitalnu slobodu u savremenoj istoriji. Reč je o predlogu zakona poznatom kao „Kontrola četa“, koji bi mogao da postane pravna stvarnost već u oktobru 2025. godine.
Pod izgovorom borbe protiv seksualnog zlostavljanja dece, EU planira da otvori vrata masovnom nadzoru privatnih komunikacija, uključujući i one zaštićene end‑to‑end enkripcijom. Ako zakon prođe, platforme poput Vocapa, Signala i Telegrama biće obavezane da skeniraju svaku poruku, fotografiju i video koje korisnici razmenjuju – čak i kada su te poruke šifrovane.
Šta stoji iza „Zakona o digitalnim uslugama“?
Sve je počelo sa Zakonom o digitalnim uslugama (DSA), koji od 2023. nameće odgovornost velikim platformama i pretraživačima da uklanjaju ili blokiraju „nelegalni sadržaj“. Međutim, definicija „nelegalnog“ brzo se proširila na maglovite pretnje poput „javnog zdravlja“, „izbornih procesa“ i „građanskog diskursa“ – čime je započeta institucionalizovana cenzura interneta.
Kazne za nepoštovanje DSA dostižu i do 6% globalnog godišnjeg prihoda, pa platforme iz predostrožnosti često brišu i zakonski dozvoljen sadržaj. Rezultat je: klizav teren sistemske cenzure.
Pravno i politički – nezakonito?
Manfred Kjelš, penzionisani nemački sudija, upozorio je da DSA otvoreno krši osnovna prava građana garantovana Poveljom EU o osnovnim pravima, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i nemačkim Ustavom.
DSA je već ocenjen kao pretnja slobodi govora i instrument „zakonskog ratovanja“ protiv narativa koji se ne uklapaju u stavove Brisela i Vašingtona.
„Chat Control“ – maska za totalnu kontrolu
Nova faza stiže sa predlogom zakona o sprečavanju seksualnog zlostavljanja dece na internetu. Iako cilj deluje plemenito, metoda je sve samo ne demokratska. „Klajent-sajd skeniranje“ znači da se sadržaj pregleda na korisnikovom uređaju – pre enkripcije. Drugim rečima: država čita vašu poruku pre nego što bude šifrovana i poslata.
🐽 Orvelova „Životinjska farma“: 10 brutalnih lekcija o moći, korupciji i komunizmuhttps://t.co/dYZSNfSXI8
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 18, 2025
Ova praksa otvara trajna „zadnja vrata“ u svaku aplikaciju, čime se uništava i poslednji bastion digitalne privatnosti. Enkripcija postaje besmislena.
Danska, koja trenutno predsedava Savetom EU, forsira usvajanje zakona, a 19 zemalja već daje podršku. Ako im se priključi i Nemačka, zakon može biti izglasan kvalifikovanom većinom u oktobru.
Upozorenja i posledice
Zakon nosi sa sobom šest ozbiljnih pretnji:
- Masovni nadzor: Svaka privatna poruka može biti skenirana – bez sumnje, bez naloga.
- Ranjivost podataka: Razbijanjem enkripcije, vaši medicinski, finansijski i lični podaci postaju dostupni hakerima.
- Kršenje osnovnih prava: Povreda prava na privatnost i zaštitu podataka garantovanih EU zakonima.
- Lažne uzbune: Automatizovani sistemi često greše – rizikujete da budete lažno optuženi zbog bezazlenih sadržaja.
- Lažna zaštita dece: Stručnjaci upozoravaju da masovni nadzor zapravo ne štiti decu, već slabi opštu bezbednost.
- Globalni presedan: Ovaj zakon može postati model za autoritativne režime, koji će pod izgovorom „evropskih standarda“ uvoditi sopstveni nadzor.
Politizacija i manipulacija
Prema izveštaju Američkog kongresa, DSA i novi zakoni EU su pretnja slobodnom govoru, jer ciljaju političke stavove koji nisu ilegalni, ali nisu poželjni. Kritike navode da se cenzura prvenstveno sprovodi protiv konzervativnih glasova i tema poput migracija i klimatskih politika.
Pavel Durov, osnivač Telegrаma, tvrdi da su mu francuske obaveštajne službe tražile da ukloni „pro-konzervativni sadržaj“ pred izbore u Rumuniji. Iskustva pokazuju da se EU ne libi da utiče na izborne procese.
Digitalna identifikacija – krajnji cilj?
Zakon u Velikoj Britaniji (Online Safety Act) već pokazuje kako izgleda „internet za decu“: svako mora da prođe onlajn proveru identiteta (lična karta, biometrija) kako bi pristupio platformama.
Ovo je, prema mnogima, Trojanac za uvođenje digitalnog ID sistema koji će omogućiti vlastima da precizno znaju ko, kada i šta radi na internetu.
Kontrola pod maskom zaštite
Brisel koristi zaštitu dece kao savršen izgovor za uvođenje totalne kontrole nad komunikacijom građana. Enkripcija, anonimnost, sloboda izražavanja – sve je pod znakom pitanja.
U ime „sigurnosti“, EU stvara sistem koji je sve samo ne bezbedan – sistem koji čini obične građane ranjivim, dok sofisticirani kriminalci i dalje koriste mračne, decentralizovane mreže.
Ako zakon prođe, Evropa više neće biti bastion slobode – postaće laboratorija za digitalni autoritarizam.
