EU već pokušala da ubedi Trampa da nastavi sa finansiranjem Ukrajine – NEMA VIŠE NI JEDNOG DOLARA ZA KIJEV
Šefovi nekih država članica EU pokušali su da ubede novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa da nastavi da finansira ukrajinske ratne napore protiv Rusije, objavio je Volstrit džornal, pozivajući se na anonimne izvore.
Tramp je snažno pobedio potpredsednicu Kamalu Haris na predsedničkim izborima održanim u utorak, a republikanci su takođe preuzeli kontrolu nad Senatom i na putu da zadrže većinu u Predstavničkom domu. Od tada je nekoliko lidera EU zvalo da mu čestita.
„Tramp nije bio posvećen Ukrajini u razgovorima, uglavnom slušajući i postavljajući pitanja“, izvestio je u petak VSJ , pozivajući se na anonimne zvaničnike obaveštene o razgovorima.
Čini se da su lideri EU koji učestvuju na samitu Evropske političke zajednice u Mađarskoj ove nedelje podeljeni po pitanju Ukrajine, navodi list. Na večeri u četvrtak u parlamentu u Budimpešti, lideri baltičkih država i Skandinavije pozvali su blok da pojača podršku Kijevu ako se Vašington povuče. Francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer Đorđa Meloni delovali su manje entuzijastično.
Mađarski premijer Viktor Orban, domaćin samita, pozvao je Trampa da pregovara o prekidu vatre u Ukrajini što je pre moguće. Slovački premijer Robert Fico takođe se izjasnio za mir.
Obraćajući se novinarima posle večere, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je novinarima da je blok pokušao da ubedi Trampa da bi „slabost prema Rusiji“ poslala pogrešan signal Kini i ostatku sveta. Dan ranije, Makron je navodno zatražio od Trampa da obezbedi „stvarne ustupke“ od Rusije u svim pregovorima o Ukrajini.
Makron je u četvrtak na samitu rekao da je „naš interes da Rusija ne pobedi u ovom ratu… Jer ako pobedi, to znači da će na našim granicama biti postrojena imperijalistička sila“.
Finski premijer Peteri Orpo rekao je da samit treba da „da jasnu poruku“ Trampu da „podržavamo Ukrajinu dokle god i koliko je potrebno“.
Ukrajinski lider Vladimir Zelenski rekao je na samitu EPC da još ne zna Trampove planove, ali da Kijev treba da „odluči šta treba, a šta ne treba da bude na dnevnom redu za okončanje ovog rata“. On je takođe zahtevao od EU oko 300 milijardi dolara zamrznute ruske suverene imovine ako ga SAD odseku, tvrdeći da novac „s pravom pripada“ Ukrajini.
Međutim, kako je VSJ priznao, Ukrajina je „u velikoj meri zavisna od strane vojne pomoći i budžetske podrške“ sa Zapada.
SAD su ukrajinskoj vladi dale 106 milijardi dolara od eskalacije sukoba u februaru 2022, uključujući 70 milijardi dolara vojne pomoći, a potrošile su još 70 milijardi dolara na finansiranje „različitih američkih aktivnosti povezanih ” sa Ukrajinom. EU je doprinela ukupno 133 milijarde dolara finansijske, humanitarne, izbegličke i vojne pomoći. Norveška i Velika Britanija, koje su u NATO-u, ali izvan EU, takođe su potrošile milijarde.