Evropske vlade užurbano pokušavaju da ublaže udar na tržištu goriva, koji čak ni pojedini analitičari više ne žele da prognoziraju, dok se cena sirove nafte Brent drži oko 100 dolara po barelu, a dizel poskupljuje širom Evrope.
Na međunarodnom tržištu nafte cene su visoke već mesecima. Ono što se promenilo jeste sigurnost analitičara koji su plaćeni da objasne šta se dešava. „Džej Pi Morgan“ je 17. septembra saopštio klijentima da njegov tim za robna tržišta, prvi put otkako su pre oko sedam meseci počele borbe povezane sa Iranom, više nema osnovni scenario o tome kako će se poremećaj završiti.
„Jednostavno ne znamo kako da modelujemo završnicu“, napisali su analitičari banke, nakon što je već premašeno nekoliko ekonomskih pragova za koje su ranije pretpostavljali da će primorati strane da pronađu diplomatski izlaz, uključujući i cenu nafte iznad 100 dolara po barelu.
Banka je navela da bi cena Brenta od oko 90 dolara bila u skladu sa poznatim odnosom ponude i potražnje u septembru. Umesto toga, terminski ugovori trgovali su se oko 100 dolara i više, dok su trgovci uračunavali rizik od novih gubitaka koje za sada niko ne može da izmeri. Do ponedeljka je cena Brenta za isporuku u narednom mesecu i dalje bila oko 99 dolara po barelu.
Ni zalihe ne uspevaju mnogo da ublaže udar. Američka Uprava za energetske informacije saopštila je da će cene verovatno ostati povišene sve dok se trgovina naftom sa Bliskog istoka ne obnovi i dok zalihe ponovo ne budu popunjene. Međunarodna agencija za energiju je u septembarskom izveštaju dala još jasniju sliku razmera pražnjenja zaliha: evidentirane globalne zalihe smanjene su za još 95 miliona barela u avgustu, čime je ukupno smanjenje od februara dostiglo 507 miliona barela, odnosno oko 2,8 miliona barela dnevno. Očekuje se da će svetska ponuda nafte u 2026. godini u proseku iznositi 100,7 miliona barela dnevno, što je 5,7 miliona manje nego godinu dana ranije.
Nestašica dizela sve izraženija
U pojedinim zemljama, poput Mađarske, postoji veliki disbalans kada je reč o dostupnim izvorima energije. Sirova nafta u strateškim rezervama i dalje je u dovoljnim količinama, ali dizel brzo nestaje. Podaci Mađarskog udruženja za skladištenje ugljovodonika pokazuju da su zalihe gasnog ulja na kraju januara iznosile 520.300 tona, dok su na kraju jula i avgusta iznosile oko 390.000 tona. Manja rezerva dizela predstavlja ozbiljan problem u zemlji u kojoj više od 1,3 miliona putničkih automobila koristi ovo gorivo, dok se regionalno tržište nadmeće za iste ograničene količine uvoza.
Cene na benzinskim stanicama već su porasle. Zvanični i komercijalni pokazatelji krajem septembra stavljali su cenu dizela u Mađarskoj na oko 701 forintu po litru prema pojedinim zvaničnim serijama, odnosno bliže 730 forinti prema dnevnim prosečnim cenama na stanicama. To je znatno više od oko 593 forinte, koliko je iznosila cena krajem juna. Početna briga u Budimpešti nije bila da li će cene porasti, već koliko brzo će 800 forinti prestati da izgleda kao daleka gornja granica.
Ta brzina nije misterija za centralne bankare. Istraživanje Banke Slovenije, koje obuhvata podatke evrozone od 2005. do 2026. godine, pokazalo je da rast cene Brenta od 10 odsto dugoročno podiže cene dizela i benzina pre oporezivanja za oko 6,5 odnosno 6,2 odsto. Veliki deo tog rasta pojavljuje se na benzinskim stanicama već tokom prve dve nedelje, brže nego što bi fizički lanac transporta, prerade i veleprodajne isporuke mogao da sugeriše.
Evropska centralna banka došla je do sličnog zaključka i dodala još jedan problem: marže rafinerija mogu dodatno da pojačaju udar. Tokom prolećnog skoka cena, Brent je nakratko dostigao 138 dolara po barelu, dok je cena dizela na izlazu iz rafinerije skočila na 197 dolara. Stručnjaci ECB-a kasnije su procenili da su marže rafinerija sredinom septembra doprinosile ceni dizela za krajnje potrošače u evrozoni sa oko 41 evrocentom po litru, a novinarima su rekli da marže na dizel možda neće dostići vrhunac pre oktobra.
Put naniže je sporiji od puta naviše. Porezi, troškovi prerade i transporta, zalihe, marže i lokalna konkurencija usporavaju pojeftinjenje kada cena sirove nafte konačno počne da pada. Ta asimetrija je razlog zbog kojeg vlade deluju već sada, pre nego što veći računi za gorivo počnu da se prelavaju na transport, hranu i usluge i podignu širu inflaciju.
Energetska kriza širom Evrope
Politička dilema ista je od Lisabona do Varšave: zaštititi domaćinstva i transportne kompanije, a istovremeno ne otvoriti neograničenu kasu za potrošnju fosilnih goriva. Evropa je odgovorila nizom različitih mera umesto jedinstvenim pravilom. Neke vlade ograničavaju maloprodajne cene. Druge smanjuju akcize, ponekad i ispod minimalnog nivoa koji propisuje Evropska unija. Treća grupa pomoć usmerava poljoprivrednicima, prevoznicima i drugim velikim potrošačima. Neke zemlje i dalje dopuštaju da globalne cene u potpunosti stignu do potrošača bez ikakvog ublažavanja. Zbog toga isti barel nafte može rezultirati dramatično različitim cenama na benzinskim stanicama širom Evrope.
Evo samo nekoliko primera kako trenutno izgleda situacija u Evropi.
- Austrija je do kraja septembra primenjivala smanjenje poreza na mineralna ulja od 1,9 evrocenti po litru.
- Belgija je uvela zvanični plafon za cene.
- Hrvatska je dodatno smanjila akcizu na dizel za 3 centa, čime je ona sada 10 centi ispod minimalnog nivoa EU. Zagreb navodi da prosečna cena dizela iznosi 1,91 evro po litru, umesto 2,26 evra koliko bi iznosila bez intervencije.
- Kipar nudi popust od 8,33 centa po litru do 30. novembra.
- Luksemburg preuzima 5 centi od cene na benzinskim stanicama od jula do decembra.
- Malta koristi direktnu državnu pomoć kako bi cene zadržala ispod proseka evrozone.
- Portugal je 17. septembra odlučio da dodatne prihode od poreza na dodatu vrednost, ostvarene zbog skupljeg goriva, preusmeri u poreske olakšice vredne oko 1,3 milijarde evra do kraja godine.
- Slovenija je za nedelju od 22. do 28. septembra objavila maksimalne cene od 1,748 evra za benzin i 2,012 evra za dizel.
- Španija je zadržala smanjenu akcizu ispod minimalnog nivoa EU do 30. septembra.
- Italija je smanjila i ograničila akcizu na dizel do početka oktobra.
Ciljana pomoć se uvodi paralelno
Grčka je produžila subvenciju za dizel od 10 centi po litru do oktobra i priprema paket pomoći za lož-ulje.
Francuska je pomoć usmerila poljoprivredi, radnicima koji prelaze velike kilometraže i građevinskom sektoru, umesto opšteg smanjenja cena.
Irska vraća deo akciza komercijalnim prevoznicima i autobuskim preduzećima.
Španija je, pored opšteg smanjenja poreza, uvela program vredan 402 miliona evra za kamionske prevoznike.
Italija nudi prevoznicima poreski kredit za ranije nastale dodatne troškove.
Veći paketi i dalje prolaze kroz parlamente
Nemačka će od 1. oktobra do kraja godine smanjiti porez na energente za 14 centi po litru, odnosno oko 17 centi kada se uračuna niži PDV, u okviru paketa vrednog 2,5 milijardi evra.
Kancelar Fridrih Merc rekao je da vozači koji svakodnevno zavise od automobila „dolaze do tačke pucanja“.
Berlin takođe razgovara sa naftnom industrijom o privremenom ograničenju cena po modelu Luksemburga ili Belgije, koje bi bilo usmereno na 1. januar 2027. godine.
Češka vlada će od 1. oktobra ponovo uvesti ograničenje marži na benzinskim stanicama, smanjiti akcizu na dizel na minimalni nivo EU i ograničiti maloprodajne marže na 2,50 kruna po litru.
Poljska je predložila uvođenje nameta od 60 odsto na dodatnu dobit naftnih kompanija kako bi finansirala oko 4 milijarde zlota pomoći za cene, mada se taj plan suočava sa parlamentarnim i ustavnim preprekama.
Međunarodna agencija za energiju opisala je odgovor kao globalan, a ne samo evropski. Za samo nekoliko meseci broj zemalja koje primenjuju subvencije za gorivo porastao je sa 16 na 38, dok je broj zemalja koje smanjuju poreze na energiju porastao sa 40 na 57.
Istraživački centar Pju, pozivajući se na podatke Međunarodne agencije za energiju iz sredine juna, izbrojao je 113 zemalja koje su nakon rata sa Iranom preduzele najmanje jednu meru za ublažavanje energetskih troškova, uključujući promene poreza u 55 zemalja i subvencije za gorivo u 32 zemlje.
Sama agencija time ukazuje na problem koji stoji iza ovih brojki: vlade pokušavaju da leče posledice na benzinskim stanicama jer ne mogu da ponovo otvore Ormuski moreuz iz ministarstva finansija niti da okončaju rat u Ukrajini.
