Srbija Sve vesti

Evropska komisija neće ograničavati cene gasa? Iznet predlog hitnih mera- najveću žrtvu nosi tamošnje stanovništvo

Evropska komisija neće ograničavati cene gasa? Iznet predlog hitnih mera- najveću žrtvu nosi tamošnje stanovništvo

Očekuje se da bi konačni zakoni o tome trebalo da budu usvojeni na sastanku ministara energetike 30. septembra.

Evropska komisija predložila je juče hitne mere s ciljem obuzdavanja rasta cene gasa i struje koji utiče na porast inflacije, zaustavljanje industrijske aktivnosti i veliko povećanje računa za građane.

U nastojanju da izdejstvuje od kompanija koje su profitirale od prodaje fosilnih goriva po rekordnim cenama da doprinesu sprečavanju dalje krize, EK je, između ostalog, predložila Uniji da usvoji planove kojim bi više od 140 milijardi evra profita tih firmi bilo preusmereno za pomoć ugroženim privrednicima i potrošačima, preneo je Rojters.

O kojim merama je reč?
Kao prvi odgovor na problem visokih cena Komisija predlaže smanjenje potražnje, najpre u vreme vršnih opterećenja kada je struja najskuplja.

Komisija predlaže obavezu smanjenja potrošnje električne energije za najmanje 5 posto tokom odabranih sati vršnog opterećenja. Države članice moraće da utvrde 10 odsto sati s najvišom očekivanom cenom i smanje potražnju tokom tih vršnih sati.

Norveški sistem BankID postaje de facto digitalni ID

Komisija takođe predlaže da države članice nastoje smanjiti ukupnu potražnju za strujom za najmanje 10 posto do 31. marta 2023.

Kao drugu meru EK predlaže određivanje gornje granice prihoda za “inframarginalne” proizvođače električne energije, odnosno elektrane s nižim troškovima koje ne koriste gas za proizvodnju struje nego obnovljive izvore energije, nuklearnu energiju i lignit.

Budući da se cene električne energije određuju prema najskupljem energentu, što je već duže vreme gas, ti inframarginalni proizvođači ostvaruju vanredne prihode uz relativno stabilne operativne troškove.

Zbog toga EK predlaže određivanje gornje granice prihoda inframarginalnih proizvođača u iznosu od 180 evra za megavatsat. Time će se proizvođačima omogućiti da pokriju svoje troškove ulaganja i operativne troškove bez narušavanja ulaganja u nove kapacitete.

Prihode iznad gornje granice prikupljaće vlade država članica, a iskoristiće se za pomoć potrošacima energije da smanje svoje račune.

Kao treću meru Komisija predlaže privremeni solidarni doprinos za višak dobiti ostvarene u delatnostima u sektorima nafte, gasa, uglja i rafinerija koje nisu obuhvaćene inframarginalnom gornjom granicom prihoda.

Norveški sistem BankID postaje de facto digitalni ID

Taj vremenski ograničen doprinos zadržao bi podsticaje za ulaganja u zelenu tranziciju. Države članice prikupile bi ga na temelju dobiti iz 2022. koja je za najmanje 20 posto veća od prosečne dobiti iz prethodne tri godine.

Prihode bi prikupljale države članice i preusmerile na potrošače energije, posebno na ranjiva domaćinstva, teško pogođena preduzeća i energetski intenzivne industrije.

Komisija nije spominjala ograničenje cene gasa, ali je najavila da će o tome detaljno razgovarati s državama članicama.

Vlade zemalja članica EU će sada raspravljati o detaljima predloga, a očekuje se da bi konačni zakoni o tome trebalo da budu usvojeni na sastanku ministara energetike 30. septembra.

NultaTačka/Mediji