Evropska unija razmatra testove detektora laži pomoću veštačke inteligencije za strane putnike
Neizabrani evrokrati razmatraju planove za uvođenje testova detektora laži, zasnovanih na tehnologiji veštačke inteligencije (AI), kao uslova za strane putnike koji ulaze u Evropsku uniju (EU).
Putnike koji nisu iz EU vlasti bi testirale na aerodromima i trajektnim lukama pre nego što im se odobri ulazak.
Sistem bi koristio kamere opremljene softverom za mašinsko učenje veštačke inteligencije da otkrije da li je osoba iskrena.
Dok putnici ispunjavaju svoje prijave za ulazak, analiziraće se njihovi pokreti očiju, lica i ponašanje.
Ako kamera pokaže da putnik laže, softver će poslati upozorenje službeniku za imigraciju koji će istražiti.
Ovo kriju od naroda a mnogo je važno, pred nama su dani borbe | Saša Jovičić | Mario Zna, 288 Uživo
U poslednjih nekoliko godina, tehnologija je već uspešno testirana u ispitivanjima koje su sprovele zemlje EU.
iBorderCtrl i TRESPASS, dva takva ispitivanja, istraživali su kako da se napravi automatizovan sistem granične kontrole.
Testirano je nekoliko karakteristika, uključujući nove testove detektora laži sa AI.
Takođe su pilotirali funkciju u kojoj softver veštačke inteligencije skenira naloge putnika na društvenim mrežama pre nego što im odobri ulazak.
Sistem bi analizirao objave i profile na društvenim mrežama kako bi identifikovao stavove ili ponašanje koje ne bi bilo dobrodošlo u globalističkom bloku.
Kritičar šeme otkrivanja laži je nemački poslanik u Evropskom parlamentu (EP) Patrik Brejer.
Govoreći za Dejli mejl, Brejer je upozorio da je tehnologija „pseudonauka“ koja preti da profiliše pogrešne ljude.
„To će diskriminisati svakog ko je invalid ili koji ima anksioznu ličnost. Neće uspeti“, rekao je Brejer.
Ako EU odluči da primeni detekciju laži zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, ona će verovatno biti uvedena kao deo novog sistema ulaska i izlaska (EES).
EES treba da stupi na snagu 6. oktobra ove godine.
Novi EES sistem će zameniti proces pečatiranja u pasošu tako što će se strani putnici prijavljivati za ulazak preko samouslužnih kioska.
Ovi kiosci će prikupljati biometrijske podatke putnika, uključujući njihove otiske prstiju i slike lica.
Podaci koje prikuplja sistem će na kraju biti uskladišteni u Zajedničkom arhivu identiteta (CIR).
Prevazišli su i GEBELSA! Mediji sada tvrde da su vakcine protiv COVID-a smanjile broj srčanih i moždanih udara https://t.co/nEGn8BFxGL
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 4, 2024
CIR je ogromna baza podataka koju gradi EU.
Baza podataka će moći da čuva biometrijske datoteke o 300 miliona pojedinaca.
Dok se EU priprema za uvođenje EES-a za strance, koji sada uključuje britanske državljane, ona takođe uvodi program digitalne identifikacije za građane EU.
Propisi koji su stupili na snagu prošlog meseca zahtevaju od država članica Evropske unije da obezbede digitalni ID novčanik svojim građanima do 2026.
Ovaj digitalni ID mora da bude u skladu sa specifikacijama novčanika Evropske unije za digitalni identitet (EUDI).
Ove specifikacije uključuju mogućnost čuvanja ličnih dokumenata poreskog obveznika, kao što su vozačke dozvole, kartice zdravstvenog osiguranja, diplome i druga zvanična dokumenta.
Digitalni novčanik će omogućiti pristup i javnim i privatnim uslugama.
Iako sistem tehnički neće biti obavezan, oni koji se ne pridržavaju biće isključeni iz većine svakodnevnih usluga.
Upotreba uključuje plaćanje „digitalnim gotovinom“, otvaranje bankovnog računa, dobijanje recepata, potpisivanje ugovora, putovanja, pristup državnim službama, primanje socijalnih davanja, prijavljivanje na naloge društvenih medija i još mnogo toga.
„Takođe se može koristiti za olakšavanje slobode kretanja čuvanjem dokumenata kao što je evropska kartica zdravstvenog osiguranja“, objašnjava birokratska Evropska komisija (EK) na svojoj veb stranici.
Prema sadašnjim pravilima, EK tvrdi da će EUDI novčanik biti „opcioni“ za poreske obveznike.
EK tvrdi da je glavna prodajna tačka EUDI novčanika njegove bezbednosne karakteristike i očekuje da će to zadovoljiti široko rasprostranjene brige o privatnosti.
Međutim, zabrinutost oko ID novčanika ostaje.
Glavna briga je da dok korisnici dele samo one detalje koji su neophodni, vlada može u bilo kom trenutku odlučiti koje informacije je „neophodno“ da dele.
Tokom pandemije COVID-19, na primer, Evropska komisija je napravila dokaz o vakcinaciji neophodan za pristup uslugama i ustanovama.
Pre toga, zdravstveni podaci svakog poreskog obveznika smatrani su poverljivim.
Takođe izaziva zabrinutost zbog centralizacije masovnih privatnih podataka.
CIR bazu podataka će kontrolisati neizabrane birokrate Evropske komisije.
Građani EU će se, stoga, boriti da pronađu bilo kakvu odgovornost ako se sa njihovim podacima pogrešno rukuje ili ako im je onemogućen pristup servisu.
