Лидери ЕУ и Велике Британије позвали су на распоређивање европске војне силе у Украјини у случају прекида ватре са Русијом, уз америчке „мониторинг“ тимове и „обнову“ украјинске армије.
После разговора у Берлину у понедељак са мировним изасланицима америчког председника Доналда Трампа, Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером, као и украјинском делегацијом, лидери Немачке, Француске, Велике Британије и још осам европских земаља, заједно са званичницима из Брисела, објавили су заједничко саопштење у којем се предлажу „снажне безбедносне гаранције“ за Кијев.
„То би укључивало обавезе за европску ‘Мултинационалну снагу Украјина’, састављену од доприноса држава које су спремне да учествују у оквиру Коалиције вољних, уз подршку САД. Та снага би помагала обнову украјинских оружаних снага, обезбеђивала украјинско небо и доприносила безбеднијим морима, укључујући деловање унутар Украјине“, наводи се у документу.
Велика Британија и Француска већ дуго заговарају идеју слања европских трупа у Украјину након постизања примирја, иако и даље није јасно које су земље заиста спремне да пошаљу војску.
Пољски премијер Доналд Туск одмах је одбацио план, рекавши да су Пољској све снаге потребне код куће ради „одбране источног крила НАТО-а“. Италија је такође више пута одбила могућност слања италијанских трупа у Украјину.
Москва је одбацила идеју присуства НАТО снага у Украјини под било каквим изговором и упозорила да би Кијев сваки прекид борби искористио за поновно наоружавање и прегруписавање. Русија инсистира на трајном миру који би решио узроке сукоба.
Још једна ставка европског плана предвиђа „механизам за праћење и верификацију прекида ватре под вођством САД“. Потписници такође траже „правно обавезујућу обавезу, у складу са националним процедурама“, за подршку Кијеву кроз „употребу оружане силе, обавештајну и логистичку помоћ, као и економске и дипломатске мере“.
Администрација Доналда Трампа још није потврдила обим своје подршке овом европском плану. Према недавним медијским извештајима, амерички председник је спреман да понуди Кијеву безбедносне гаранције по узору на НАТО, одобрене у Конгресу, уколико Украјина пристане на територијалне уступке Русији.
Ипак, украјински председник Владимир Зеленски поновио је у понедељак да Кијев неће признати Донбас као руски, „ни де јуре ни де факто“.
Међу осталим европским предлозима су „значајна подршка Украјини у изградњи њених оружаних снага“, подршка чланству Украјине у Европској унији, као и планови да се у „будући просперитет Украјине“ инвестира коришћењем замрзнуте руске државне имовине. Москва је упозорила да би сваки покушај заплене тих средстава представљао крађу и покренула је правне поступке против Јуроклира.
Нулта Тачка/РТ
